Jedna novinarka je ubijena kada je Hamas napao muzički festival Nova nature party
„U invaziji Hamasa ubijeno je troje izraelskih novinara, dvoje na radnom zadatku. Treća, mlada novinarka ubijena je na festivalu Nova nature party. Niko sada nije bezbedan, naročito izveštači iz opasnih zona, južnog i severnog Izraela. Ni šlemovi ni prsluci nisu dovoljni. Novinari koji rade za tradicionalne medije imaju veću zaštitu i podršku, dok za slobodne novinare koji izveštavaju za male nezavisne medije to i nije slučaj”, ističe Anat Saragusti, čuvena izraelska novinarka i književnica, borkinja za slobodu medija i predstavnica Sindikata novinara u Izraelu (UJI).
Za poslednja 24 sata potvrđeno je ubistvo još četvoro novinara u ratu Izraela i Hamasa.
Komitet za zaštitu novinara (CPJ) saopštio je da je do 19. oktobra ubijeno najmanje 19 novinara, među više od 4.000 žrtava na obe strane od početka rata. Ubijeno je 15 palestinskih, tri izraelska i jedan libanski novinar. Osmoro je povređeno, a troje se i dalje vode kao nestali ili zarobljeni.
Izraelski novinari stradali su prvog dana napada. Izraelska vojska (IDF) potvrdila je da je među civilima otetim 7. oktobra i osamdesetrogodišnji Oded Lifšic, nekadašnji novinar Al Hamišara, poznat i kao borac za mir i priznavanje prava Palestinaca.
Prema podacima Međunarodne federacije novinara (IFJ) otet je iz kuće, blizu Pojasa Gaze. Nepoznata je i dalje sudbina izraelskog fotografa Roja Ajdana. Janet, digitalni medij za koji je radio, objavio je da je Ajdan bio na radnom zadatku, dokumentovao napad Hamasa na kibuc Kfar Aza, pet kilometara istočno od Gaze.
Generalni sekretar Međunarodne federacije novinara (IFJ) Entoni Belandžer osudio je ubistva i pozvao Hamas da se izjasni da li je Roi Ajdan jedan od kidnapovanih i da ga, ako se sumnje potvrde, odmah puste.
„Zločini su jezivi. Kada je reč o novinarima na našem sajtu, imamo mapu na kojoj objavljujemo slučajeve nasilja. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao”, ističe Anat Saragusti.
IFJ: U ŽURBI MNOGI MEDIJI OBJAVLJUJU LAŽNE INFORMACIJE
Neproverene informacije, video-snimci bez izvora i slike sa društvenih mreža: rat između Hamasa i Izraela je i rat komunikacijama, navodi Međunarodna federacija novinara, ističući da profesionalni principi novinara moraju biti apsolutno poštovani.
„Dve nedelje od početka rata Hamasa i Izraela, komunikacijski rat je intenzivan, a svaka strana brani svoju istinu. S obzirom na to da im je zabranjeno da rade u Pojasu Gaze, u zatvoru na otvorenom za palestinske civile, mnogo stranih novinara prečesto koristi sekundarne izvore ili zvanične izvore sa svake strane, a da nisu u mogućnosti da provere istinitost. To je na štetu građana, čije je jedno od osnovnih prava da budu dobro obavešteni”, podseća Međunarodna federacija novinara (IFJ).
IFJ podvlači da su zbunjeni žurbom, mnogi mediji su objavili lažne informacije i slike koje nisu kontekstualizovane, verifikovane ili predstavljene kao pouzdane. To je dovelo do zvaničnog izvinjenja nekih medija, poput izveštavanja BBC-ja i CNN-a o propalestinskim demonstracijama. CNN je tvrdio da su izraelskim bebama odsečene glave u južnom Izraelu, provocirajući ogorčenje koje je s pravom dolazilo širom sveta.
Napadi zbog jezika
Pojašnjava da u Izraelu većinsko stanovništva „oko 79 odsto čine Jevreji, 21 odsto Arapi, od kojih su većina muslimani palestinskog porekla, ali državljani Izraela”.
„I pre početka rata je bila komplikovana situacija, ali od kada smo u ratu sa Palestincima, i činjenica da su Arapi palestinskog porekla manjina u Izraelu čini situaciju još komplikovanijom. Ako ste novinar koji izveštava na arapskom jeziku, daleko je izazovnije kada izveštavate sa ulice ili bilo gde gde građani mogu da vas vide. Sada, kada su svi pod tenzijom, prestrašeni i na ivici, ljudi ne vole da čuju arapski jezik”, kaže ona.
Do sada su zabeležena dva napada na novinare.
„Ekipa Bi-Bi-Sija snimala je u Tel Avivu i kada su ih građani su čuli kako govore, napali su ih. Jedan novinar je izveštavao iz južnog Libana. Dok je izveštavao, osoba je ušla u prenos uživo i počela da viče: ’Kaži istinu, kaži istinu!’ Imao je kapu na kojoj je pisalo ’policija’, ali ne znamo da li je pravi ili lažni policajac. Svi su pričali arapski i to je bio okidač za ljude na ulici da počnu da se ponašaju nasilno”, ističe naša sagovornica.
Tačka ključanja
Rat uvek dovede društvo na tačku ključanja, ali sukobi ovakvog intenziteta guše slobodu mišljenja. Još jedan novinar napadnut je zbog nečega što je napisao na društvenoj mreži.
„Reč je o frilenseru koga je jurila rulja do kuće i bilo je veoma opasno. Sakupili su se ispred kuće i pretili da će ga ubiti. Prošlo je vreme dok nije došla policija i spasila ga. Novinar je objavio neki post o palestinskim bebama koje je, kako je napisao, ubila izraelska vojska. Na ulicu su ga prepoznali i počeli da ga jure”, priča naša sagovornica.
Morate biti veoma obazrivi, odgovara Anat Saragusti na pitanje da li je, s obzirom na sve okolnosti, moguće izveštavati tačno.
„Izraelski mediji su do sada bili veoma odgovorni. Nisam videla, a moj posao je da se brinem o slobodi medija, da su objavili laž ili lažnu vest. I u normalnim danima morate biti veoma pažljivi, ali u ovakvoj situaciji, kada je ovako napeto, a događaji se dešavaju jako brzo, morate proveravati više puta svaku informaciju. Institucionalni mediji, kao što su tri nacionalne medijske kuće, javni radio i većina štampanih i internet medija su uglavnom veoma odgovorni i veoma pažljivi u izveštavanju, proveravaju podatke i izveštavanje podupiru činjenicama.”
NEMAČKI NOVINARI POLEGALI NA PISTU PORED ŠOLCOVOG AVIONA
Novinari koji prate posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca Tel Avivu, završili su ležeći na pisti, pokušavajući da se zaštite. Kada je u utorak uveče avion sa izraelskog aerodroma „Ben Gurion” trebalo da poleti ka Berlinu, začule su se sirene za napad i naređeno je da svi putnici izađu i legnu na pistu.
Kancelar Šolc je evakuisan i odvezen u sklonište, a novinari Bilda, Velta i drugih redakcija su ostali da leže na pisti, što se moglo videti na snimcima koje su objavili na društvenim mrežama.
Lažne vesti društvenih mreža
„Međutim”, dodaje, „na društvenim mrežama, vocap i telegram grupama imate sve vrste lažnih vesti.”
„Takođe, neki političari koriste ove kanale da šire lažne informacije i zbune građane. Na početku rata, veliko pitanje je bilo kako je moglo da se dogodi da vojna obaveštajna služba nije identifikovala pripreme i planiranje Hamasa da izvrši invaziju na Izrael? Kako nisu uspeli da pročitaju znake? I onda je lažna vest ’protrčala’ vocap grupama sa tvrdnjom da postoji peta kolona unutar vojske koja je sarađivala sa Hamasom i davala im informacije, kako bi naterali Netjanahua da napusti poziciju premijera. Naravno, to je bila potpuna laž, ali kada se već našla u etru, bilo je veoma teško zaustaviti je i mnogo ljudi je počelo da je ponavlja. Ali ozbiljni i odgovorni novinari nisu o tome izveštavali uopšte”, obrazlaže Saragusti.
Za strane medije, koji dolaze da izveštavaju iz sukoba, ima daleko više izazova.
Anat Saragusti (foto: Oded Antman)
„Nemaju resurse i u potpunosti se oslanjaju na fiksere. Imamo zvanični kanal informacija koji dolazi iz vojske. Portparol vojske se dva puta dnevno obraća medijima i omogućava im da mu postavljaju pitanja. On je većinom tačan, odgovoran i možete da se oslonite na to što govori, jer daje dokaze. S druge strane, neko može da kaže da on predstavlja jednu stranu priče, ne predstavlja palestinsku stranu. Kada je reč o tome šta dolazi sa palestinske strane priče, ne znam koliko se možemo osloniti na činjenice. U Gazi nema stranih novinara, jer je situacija strašna. A dokle god nema pouzdanih novinara, ne možete biti sigurni da izveštavanje bazirano na činjenicama. Rat je haotična situacija.”
Na pitanje koliko je propaganda sada preuzela informisanje, Anat Saragusti kaže da se vidi da medijske kuće pokušavaju da istražuju, bar velike priče.
„Na primer, svet je obišla priča da o tome da je Hamas odsekao glave 40 beba. Nisam sigurna da je iko video bilo kakav dokaz za to. Ne kažem da nije istina, ali smo videli razne vrste istraživačkog izveštavanja En-Bi-Sija i Si-En-Ena i drugih medija koji su pokušali da razumeju da li je to istina i, koliko sam razumela, nisu dokazali. To ne znači da zločina nije bilo. Jedna ubijena beba je strašan zločin, a strašni zločini se dešavaju, poput ubistva i silovanja, kao u ratovima na Balkanu, silovanje kao oružje rata.”
Prema podacima sajta Sindikata novinara u Izraelu (UJI) od 2020. godine do danas u toj državi je zabeleženo 150 slučajeva nasilja, napada i pretnji novinarima.
NASTAVLJAJU SE KONTROVERZE OKO BI-BI-SIJA
Komentar Džona Simpsona, veterana britanskog javnog servisa Bi-Bi-Si, koji je više od pola veka izveštavao sa Bliskog Istoka, a danas je urednik spoljne redakcije, izazvao je novu salvu kritika na račun te medijske kuće.
Simpson je na sajtu potpisao tekst „Zašto Bi-Bi-Si ne naziva militante Hamasa teroristima”, objašnjavajući da je tokom godina izveštavanja svedočio hororima, a bio je svedok posledica napada na Izrael, ali i napada izraelske vojske.
„To ne znači da bi trebalo da počnemo da govorimo da su organizacije čiji su pripadnici to uradili teroristička organizacija, jer bi to značilo da smo napustili svoju dužnost da ostanemo objektivni. I uvek je bilo tako u Bi-Bi-Siju. Tokom Drugog svetskog rata, emiterima Bi-B-Sija je izričito rečeno da ne nazivaju naciste zlim ili bolesno pokvarenim, iako bismo mogli i nazivali smo ih neprijateljem”, objasnio je Simpson.
Britanska štampa piše da je Bi-Bi-Si pokrenuo hitnu istragu postupaka šestoro novinara i frilensera koji rade za arapski servis, a navodno zbog tvitova u kojima su, kao se navodi, podržati Hamas.
PROČITAJTE JOŠ:
ŠURUK ASAD O STRAHOTAMA KOJE PROŽIVLJAVAJU PALESTINSKI NOVINARI
Cenzolovka je prekjuče objavila svedočenje palestinske novinarke Šuruk Asad, o strašnoj situaciji u kojoj se nalaze oko 1.000 novinara u Gazi, ali i oni koji izveštavaju na Zapadnoj obali. „Ovo je prestrašno. Ne možeš da pobegneš od bombi, bačene su na naše kancelarije, na kuće, ulice…”, govori za naš portal Šuruk Asad.
Da li je Vlada Srbije odustala od zahteva za sankcije medijima koji promovišu nasilje i ne vode računa o mentalnom zdravlju mladih?
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Ni tri meseca nakon izricanja presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića presuda nije napisana
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.