03. sep 2018.

Matić: Da nije bilo Komisije, ne bi bilo suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije

Za Radio Slobodna Evropa Veran Matić govori i o radu Komisije za istraživanje ubistava novinara na čijem je čelu...

Foto: Medija centar Beograd

RSE: Kako reagujete na kritike onih koji vas nisu podržali u odluci da prihvatite mesto izaslanika čoveka protiv čijeg ste se režima godinama u prošlosti, kao prvi čovek tadašnje Radio televizije B92, neću reći borili, ali bili svakako oštar kritičar, pa i žrtva sa njegove tadašnje funkcije ministra informisanja? A i kasnije, kada je na zgradu vaše medijske kuće lepio table sa imenom Ratka Mladića?

Matić: Ja sam bio napadan i kada smo kupovali inkubatore za novorođene bebe. Sećate se tih napada iz, uslovno rečeno, našeg sektora da na taj način pomažem neefikasnoj vlasti. A mi smo sređivanjem stanja sa inkubatorima smanjili smrtnost beba u Srbiji. Vi možete da odaberete da li ćete večno da budete autsajder, u smislu zarobljenik političke bitke, ili ćete da pokušate da nešto uradite, doprinesete. Kada smo radili akciju „Hrana za sve“, tada me je napadao predsednik Tadić da tom akcijom preuveličavam podatke o gladi u Srbiji. I kada smo pokrenuli Komisiju za istraživanje ubistava novinara, to je bila moja incijativa. To nije palo na pamet Vučiću, pa je mene pozvao nego sam ja otišao kod njega pošto sam pre toga išao kod Tadića i nudio istu stvar.

RSE: Ali sada je Vučić vas zvao.

Matić: Pa dobro, kažem, to je deo onoga što već inače radim i nije mi bilo teško da odlučim. Bez obzira što sam znao šta će se događati. Mislim da u ovom poslu nisam deo kabineta predsednika Vučića. Radim potpuno samostalno na humanitarnim poslovima kojima sam se i do sada bavio. Baviću se i ovom temom. Radim bez finansijske nadoknade i bez nekih pogodnosti, tako da ja nemam… Kako bih rekao, stalno moram da dolazim u situaciju kao da se branim, a u stvari radim jedan plemeniti i važan posao.

RSE: Kritičari će reći da na ovaj način dajete legitimitet spornim aspektima Vučićeve politike. Ko se do danas više promenio, vi ili Vučić?

Matić: Kako rad na najtežem humanitarnom poslu može ili sme da se uopšte tretira kao davanje legitimiteta na nekim drugim temama. Pitanje nestalih ne sme da se razrešava u tom ključu. Možda takvo gledanje predstavlja jedan od razloga zbog čega do sada nije bio razrešen najveći broj ovih slučajeva, jer je to jedan oblik opstrukcije. Da li treba da čekamo da se promeni vlast da bi se humanitarni problemi rešavali. Vučić se dosta promenio i ovo su indikatori njegove promene. Kada smo razgovarali o Komisiji ja sam rekao, ako si se ti zaista promenio, to moraš i da dokažeš. Dokazivanje je proces otkrivanja ubica Slavka Ćuruvije i drugih novinara. I on je rekao OK.

RSE: Do danas nisu otkriveni, odnosno kažnjeni.

Matić: Podignuta je optužnica za slučaj Slavka Ćuruvije i suđenje ide. To se nikada ne bi dogodilo da nije bilo Komisije. Ono što ja radim nema veze sa dnevnom politikom samog Vučića i Srpske napredne stranke. To je kontinuitet mog rada od kada sam počeo aktivno da se bavim novinarstvom.

RSE: Kada govorim o spornim aspektima Vučićeve politike, pre svega mislim na medije, odnosno kritike koje stižu i od međunarodnih organizacija. Medijska slika današnje Srbije iz vašeg ugla?

Matić: Jako devastirana. Medijska profesija je ugrožena iz čitavog niza aspekata. Sećam se 2008. godine kada je krenula svetska ekonomska kriza kako se brzo događalo da medijska scena postaje sve siromašnija. Kada su mnogo više marketinške agencije i politički uticaji počeli da vladaju medijskim nebom, veoma brzo je došlo do urušavanja snage medija. Dakle, ne mislim da je to proces koji je inicirao Vučić i koji je on iskreirao. To je proces koji dugo traje. Neka kulminacija ove situacije je svakako došla za vreme vladavine Vučića, ali je bilo potpuno izvesno kojim pravcem se kreće situacija.

Mediji su osiromašili, a sa druge strane nije postojao nikakav koncept pravljenja alternative takvom jednom stanju. Deo koji se tiče mejnstrim medija je potpuno razoren. Tu su društvene mreže koje su na neki način bajpasovale tradicionalne medije. Sa druge strane, tu su problemi samih medija, da ne donose ono što zanima grđane. Sa treće strane, mislim da je izgrađena i publika koja ne vidi mnogo razlike između tabloidnih priča i onoga što je pravo novinarstvo. Dakle, nesrećno vreme za medije u Srbiji, za novinare naročito. Novinarska profesija je zaista jako devastirana.

RSE: Kolika je tu odgovornost vlasti? O cenzuri i autocenzuri govore predstavnici međunarodnih organizacija, prema izveštaju Reportera bez granica, Srbija je u 2017. godini pala za 10 mesta na listi medijskih sloboda.

Matić: Da bi se nešto promenilo, potrebno je i nešto veliko da se dogodi. Ne može se jednom merom, pisanjem strategije ili nekim sličnim donošenjem ovog ili onog zakona preokrenuti ta spirala.

RSE: O kome govorite, ko to treba da menja?

Matić: Svi mi zajedno. Naša udruženja su takođe dosta oslabila sa celim ovim procesom devastiranja medijske scene i veoma često razjedinjeno nastupaju u odnosu na vlast. To je veliki hendikep kada je reč o tome kako ćemo se izboriti za neku drugačiju situaciju. Ako bi postojalo jedinstvo na tom planu i veoma precizni zahtevi i akcioni plan, mogli bi se postaviti temelji za nešto što bi predstavljalo proces promena. Ovako, mediji i udruženja su lak plen manipulacije koja dolazi od strane vlasti. Naravno, ovo je i odgovornost društva. Kada bi svi oni koji su prodemokratski orijentisani kupovali dnevni list „Danas“, „Vreme“, „NIN“… verujem da ti mediji ne bi imali ovoliko finansijskih problema i samim tim limitiran uticaj.

RSE: Čini se da imate više reči kritike za profesiju nego za vlast.

Matić: Nemam ništa od toga da za sve okrivljujem vlast. Ona je uvek najodgovornija. Govorim o tome da dosta od nas zavisi. Ne možemo očekivati da Reporteri bez granica ubede vlast da se promeni. To možemo samo mi ovde. Kao što smo 90-tih godina uspeli. Pred 5. oktobar, u ANEM-ovoj mreži smo imali preko 90 emitera. To je zaista bila prava kičma onog pokreta koji je napravljen. Do toga smo došli samostalnim inicijativama, ali i uz veliku pomoć spolja. Sada smo dosta prepušteni sami sebi, i zbog toga mislim da je bolje da mi nekako presaberemo snage i da napravimo najpametnije moguće strategije.

Navešću vam jedan primer. Član sam Radne grupe za bezbednost novinara. To je fluidna organizacija, koja nema nikakvu strukturu. Stalno sam insistirao na tome da je neophodna institucionalizacija. Mislim da takvo telo treba da ima sekretarijat, svoj telefon na koji uvek može neko da se javi. Da na tom mestu bude SOS telefon za novinare koji imaju probleme, i da se radi prevencija nasilja i problema koje novinari imaju. Međutim, deo udruženja ne želi da ulazi u bilo kakve institucionalizacije sa npr. tužilaštvima. Zaista ne vidim da ovako bitno pitanje bude na drugačiji način rešeno. Ovde imamo i veliku podršku OEBS-a koji je spreman da nas finansira. A onda bi u nastavku te priče, ovo telo moglo da napravi dobru analizu najvećih problema koji su vezani za novinare, pretnje, govor mržnje.

RSE: I šta onda sa rezultatima te analize?

Matić: Video sam jedan švedski dokument, koja takođe ima problema, imaju nekoliko novinara pod policijskom zaštitom, ozbiljan govor mržnje koji ugrožava novinare. Oni su napravili analizu i onda akcioni plan protiv narušavanja bezbednosti javnih lica, novinara i umetnika. Taj plan je obuhvatio da u narednih godinu dana budu izmenjeni svi zakoni u onim delovima u kojima je to neophodno kako bi se i drastičnijim kaznama podstakla preventiva. I to se sada radi sa veoma ozbiljnim učešćem nadležnih institucija. Pomake na ovom planu ne možemo praviti samo tako što bismo diktirali vlasti šta treba da uradi. Ako sami ne učestvujemo u zajedničnom procesu sa predstavnicima institucija, to se neće desiti. To je proces koji je najnormalniji i mislim da je ovo jedini dokument tog tipa koji sam video u Evropi.

Državni sekretar za informisanje: Novinari da čitaju zakone

Mislim da je tako nešto moguće i kod nas, kako bih ja ovu Radnu grupu i njenu ulogu zamišljao. Međutim, mi imamo tu Radnu grupe gde je nekoliko udruženja zamrzlo članstvo i od decembra se ona ne sastaje čak ni na analizi onoga što radi tužilaštvo. Nemoguće je da napravite nekakav ozbiljan pomak ako ne napravite dogovor sa institucijama sistema, i koristeći te institucije sistema. Ne možete praviti to kao nevladinu organizaciju jer ne možete onda doći do podataka.

RSE: Kontraargumenti i razlozi zamrzavanja članstva su ti da tužilaštvo i policija ne rade svoj posao, i da se saradnjom sa institucijama ne postiže ništa.

Matić: Mislim da tu nema mnogo racionalnog pristupa. Ne možete izaći sa nekakvih 30 tačaka i očekivati da će sve one da budu rešene u kratkom vremenskom periodu. Ne možete tek tako menjati zakon. Naročito kada imate ovakvu političku situaciju, u kojoj je sve polarizovano. Svaka primedba, i ona dobronamerna se tumači kao nekakav politički napad. Definitivno se moraju stvarati takve institucije koje bi onda stvorile neku vrstu društvenog dogovora oko neke teme, i onda se fokusirati na tu temu da se ona reši na pravi način.

RSE: Mandat Komisije za istraživanje ubistava novinara na čijem ste takođe čelu je proširen na razmatranje činjenica u istragama ubistava novinara tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Mogu se čuti kritike da je reč o još jednoj uzupraciji jurisdikcije od strane Srbije. Kakva je saradnja sa kolegama u regionu, hoće li i oni biti uključeni u rad Komisije?

Matić: Ponuda saradnje nije narušavanje jurisdikcije. Ovo je ponuda da zajednički radimo na rešavanju slučajeva koji se ne mogu rešavati učešćem samo jedne strane. Inicijativa je nastala na osnovu mog angažmana na Kosovu. Tamo sam angažovan od strane OEBS-a da pripremim osnove predloga za formiranje kosovske komisije za utvrđivanje činjenica povodom kidnapovanja pet novinara i ubistva još najmanje devet. Onda sam shvatio da je za taj period 1998.,1999., 2000. godina apsolutno neohodno uključivanje, s jedne strane institucija iz Srbije, mislim na tužilaštvo, policiju jer oni koji imaju određene podatke i bez toga neće moći da se napravi ozbiljan pomak. Razgovarao sam sa tužiocem na Kosovu i oni nisu imali mnogo podatka ni za jedan od ovih slučajeva jer je EULEKS držao najveći broj tih podataka, mada nisu vodili ozbiljne istrage.

Shvatio sam da u stvari ništa neće moći da se uradi bez saradnje. Razgovarao sam sa kosovskim udruženjima, i srpskim i albanskim, i svi su oni apsolutno za to da se formira nova komisija na Kosovu. I svi su apsolutno za saradnju. Dakle, nema reči o jurisdikciji, već je upravo reč o pomoći da se na tom prostoru ustanovi mehanizam za ove istrage.

Sad imamo situaciju u Hrvatskoj. Sima Kljajić je nestao u Gospiću i vodi se kao nestao, nikakve istrage do sada nije bilo. U nekom trenutku, devedest i neke godine je hrvatska Komisija za nestale rekla da ga je identifikovala, ali njegova porodica nema nikakve podatke o tome, niti naša Komisija. Mi ćemo pokušati da razjasnimo tu situaciju. Još nisam imao sastanak sa predstavnicima udruženja tamo, ali imam dosta prijatelja i oni znaju šta radi naša Komisija.

RSE: Vraćam se na ubistva novinara u Srbiji. Ni u slučaju Dade Vujasinović, ni u slučaju Milana Pantića, ni su slučaju Slavka Ćuruvije do danas nema sudskog epiloga. Doživljavate li to kao lični poraz?

Matić: Ne, apsolutno. Nisam ušao u to sa prevelikim očekivanjima jer je bilo jasno da je posle toliko godina ostalo malo dokaza. Meni je bilo važno da se ne dozvoli više da se zatvaraju slučajevi ili da prestane rad na slučajevima. Ovi slučajevi su otvoreni i na njima se veoma ozbiljno radi. U slučaju Slavka Ćuruvije suđenje ide. Postoje problemi koje sam zapazio i izneo sam ih u javnost. Komisija je izuzetno cenjena u međunarodnim organizacijama jer je jedinstvena u svetu.

RSE: Rekli ste da suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije ide u smeru oslobađanja optuženih za ovaj zločin. Ostajete li pri tom stavu?

Matić: Apsolutno, i argumenti su još uvek isti. Zbog toga sam napadnut od strane Društva sudija i od Advokatske komore, i imali smo veoma ozbiljnu raspravu na tu temu, ali ta rasprava je pokazala i koliko ovom društvu nedostaje dijalog. Veoma je važno da se usmeri pažnja javnosti i novinara, veoma često u publici na suđenju nije bilo gotovo nikog iz novinarskih udruženja. Nije bilo ozbiljnog praćenja sudskog procesa. Tu su isključivo bile kolege iz „Cenzolovke“ i iz „Fondacije Slavko Ćuruvija“. To je nešto što nikako nisam mogao da razumem. Govorim o davanju ozbiljnosti ovom slučaju u mnogo širem obimu nego što je to ispalo na kraju. Već u sali se može osetiti da se optuženi osećaju kao da su na putu slobode, porodice se osećaju kao da su oni moralno superiorni u odnosu na bilo koga u tom okruženju i to je nešto što svakako mora da se spreči.

RSE: Da li sebe smatrate odgovornim za „nestanak“ B92? Pre svega tokom devedesetih poznatog radija, a onda i televizije?

Matić: Da, i sebe. Ali, to nije tako jednostavna priča u smislu da je neko u nekom trenutku doneo odluku ili napravio određenu vrstu katastrofalne greške. Opet se vraćam na ključne trenutke kada se prelamala situacija 2007. godine. Tada smo imali veoma ozbiljne prihode, ozbiljan uspeh i ugovore sa Ligom šampiona, Vimbldonom, Mastersima, itd. To su bili četvorogodišnji ugovori i oni su naravno skupi. Kada se dogodila kriza, tržište je palo za 60 posto, a mi smo morali da plaćamo cene koje smo ugovorili. Tako se dogodilo da izgubimo mogućnost da upravljamo na isti način „Devedesetdvojkom“ kao što je to bio slučaj ranije. Dakle, postoje neki procesi na koje jednostavno nismo mogli da utičemo.

RSE: Nije bilo načina da opstane na reklamama, na donacijama?

Matić: Nije bilo načina zbog toga što donacije više nisu bile u obimu koji bi omogućio kompenzovanje situacije sa ovakvim ugovorima, a već se i marketinško tržište konsolidovalo kroz dve ili tri marketinške agencije sa kojima ste morali da pravite i neke druge ugovore, a ne samo one o oglašavanju. Svi su već počeli da se bave i produkcijom i rijalitijima i produkcijom serija. To je već bio jedan biznis model koji je uvek išao u korist marketinških agencija.

RSE: Posle B92, danas ste glavni i odgovorni urednik TVO2. Kada pratite informativni program te televizije, šta mislite?

Veran Matić: To je neuporedivo. Onda je koncept televizije bio postavljen kao kredibilna informativna kuća, a danas je to predstavljeno kao zabavna kuća koja ima minimum informativnog programa. Verujem ipak da je moguće napraviti novi B92 za ovo vreme i za budućnost. Bio bih spreman da pomognem u tome.


Ceo intervju pročitajte na portalu Radija Slobodna Evropa.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend