21. apr 2021.

Pavol Salaj, RBG: Srbija među tri najgore rangirane države u EU i na Balkanu, medijske slobode i dalje u padu

Niko ne bi trebalo da bude zadovoljan mestom koje zauzima Srbija kada su medijske slobode u pitanju, bez obzira na to što je ostala na istom mestu liste Reportera bez granica. Samo su Crna Gora i Bugarska lošije plasirane u Evropskoj uniji i na Balkanu, kaže za Cenzolovku Pavol Salaj, šef deska RBG za ovaj deo sveta

Pavol Salaj (foto: Ctibor Bachraty/Biela vrana)

Reporteri bez granica su upravo objavili Globalni indeks slobode medija 2021, na kome je od 180 rangiranih zemalja Srbija na 93. mestu, gde se nalazila i prošle godine.

Indeks slobode medija se u najvećem delu odnosi na događaje i trendove iz 2020. godine. U delu posvećenom Srbiji, Reporteri navode da je u pitanju zemlja „slabih institucija“, u kojoj „obećanja nisu ispunjena“.

Lažne vesti se kod nas šire zvaničnim kanalima, primećuju RBG, dok su novinari napadani „gotovo svakodnevno“, pri čemu napadi dolaze i od predstavnika vlasti.

Spominje se i slučaj hapšenja novinarke Ane Lalić, kao i brutalan odnos demonstranata i policije prema novinarima za vreme protesta prošlog leta.

Srbija je među tri najlošije plasirane države u Evropskoj uniji i na Balkanu. Samo je jedna balkanska zemlja niže rangirana – Crna Gora, na 104. mestu, i samo jedna država EU – Bugarska, na 112. mestu

Reporteri zaključuju da su predstavnici vlasti „često bili brzi u identifikaciji napadača na novinare“, ali ne jednako efikasni u procesuiranju tih napada.

Reporteri bez granica navode kao problem i šestogodišnje suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije. Sa druge strane, kažu da je „početak 2021. obeležio značajan napredak u borbi protiv nekažnjivosti“ sa presudom u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića.

Ova organizacija navodi i slučaj „najpoznatijeg srpskog uzbunjivača“ Aleksandra Obradovića, protiv koga sudski proces i dalje traje, „bez obzira na nedostatak dokaza“.

„Nezavisni mediji, među kojima su mnogi lokalni, nastavljaju da pišu o opasnim temama, kao što je korupcija u politici, ili o organizovanom kriminalu, bez obzira na to što su oslabljeni krizom izazvanom koronavirusom i što su preskočeni pri dodeli javnog novca, koji odlazi medijima koji su bliski vladi“, zaključuje ova organizacija.

O tome do kakvih su zaključaka o Srbiji došli Reporteri, kao i o tome šta 93. mesto na Globalnom indeksu slobode medija zapravo znači, razgovarali smo sa Pavolom Salajem, šefom deska RBG za Balkan i Evropsku uniju.

Cenzolovka: Šta znači to što se Srbija nije pomerila na Indeksu slobode medija?

Pavol Salaj: Medijske slobode u Srbiji su i dalje u padu. Naša analiza pokazuje da je skor Srbije povećan za 0,4 poena (što je viši skor, to su manje slobode). Tačno je da je Srbija i dalje na 93. mestu. To je zbog toga što rangiranje svake zemlje zavisi od njenih rezultata, ali se rangira i u odnosu na druge države.

Takođe je važno reći da 93. mesto nije nešto čime bi bilo ko trebalo da bude zadovoljan. Srbija je među tri najlošije plasirane države u Evropskoj uniji i na Balkanu. Samo je jedna zemlja u regionu Zapadnog Balkana niže rangirana, i to je Crna Gora koja je na 104. mestu, dok je samo jedna država Evropske unije lošije rangirana od Srbije, a to je Bugarska koja je na 112. mestu.

Korak napred, dva koraka nazad

Cenzolovka: Koji su to događaji, pozitivni ili negativni, doveli do toga da Srbija ostane na 93. mestu?

Salaj: Počeću sa pozitivnim primerima zato što bih želeo da budem optimističan. Naručilac i počinioci napada iz 2018. godine u slučaju Milana Jovanovića su prvostepeno osuđeni. Ovo je važno kad je u pitanju borba protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara.

Uspostavljen je i mehanizam za brže prijavljivanje napada na novinare, kao odgovor na zabrinutost koju je izrazila Evropska unija. Čini se da je veći broj tužilaca dodeljen slučajevima napada na novinare i da su oni sada obavezani da brže reaguju.

Bez obzira na to što je Slavko Ćuruvija ubijen pre 22 godine, počinioci još uvek nisu u potpunosti osuđeni. Nastavljanje nekažnjivosti i u ovom slučaju i u ostalim slučajevima ubijenih novinara u Srbiji predstavlja opasan trend (Pavol Salaj)

Moguće je da je upravo to razlog što su tri osobe identifikovane prilikom nedavnog napada na novinara Daška Milinovića i što su dve od njih brzo privedene. Voleli bismo kada bi se predstavnici vlasti tako brzo mobilisali prilikom svakog napada na novinare.

Upravo je, međutim, suprotno kad je u pitanju procesuiranje odgovornih za ubistvo Slavka Ćuruvije. Bez obzira na to što je ovaj novinar ubijen pre 22 godine, počinioci još uvek nisu osuđeni.

Nastavljanje nekažnjivosti i u ovom slučaju i u ostalim slučajevima ubijenih novinara u Srbiji predstavlja opasan trend, čiji jedan od rizika može biti autocenzura novinara koji trenutno rade.

Jedan od primera negativnih trendova jesu napadi sa kojima se suočavaju novinari KRIK-a. Protiv njih se vodi negativna kampanja u medijima bliskim vladi i ponovo ih pretvara u mete gangstera o kojima su izveštavali.

Napadaju ih političari u Skupštini Srbije, što za posledicu može imati fizičke napade. Ministarstvo finansija zahteva proveravanje njihovog računa. Pa sve do toga da novinarku KRIK-a maltretiraju pripadnici kriminalne grupe dok policajac to posmatra.

Regulatorna tela ne reaguju (njihova bespomoćnost se takođe primećivala i prošle godine tokom parlamentarnih izbora i diskriminatornog izveštavanja medija).

I to je problem u Srbiji – političari i predstavnici vlasti ne uspevaju da zaštite novinare, a ponekad ih čak i napadaju.

Lažne vesti se u Srbiji šire zvaničnim kanalima, primećuju RBG, dok su novinari napadani „gotovo svakodnevno“, pri čemu napadi dolaze i od predstavnika vlasti

Ovo je bilo evidentno i u slučaju neutemeljenog hapšenja novinarke Ane Lalić, koju su Reporteri bez granica proglasili heroinom informacija o koronavirusu zbog njenog izveštavanja o pandemiji. Ili u slučaju policijskog nasilja tokom prošlogodišnjih protesta.

Iskreno se divim novinarima koji nisu odustali od etičnosti u izveštavanju i koji nastavljaju da rade pod ovim veoma teškim uslovima.

Cenzolovka: Šta bi trebalo da se promeni da Srbija bude bolje plasirana na Indeksu slobode medija?

Salaj: Srbija treba da donese pravedne odluke kada su u pitanju zločini nad novinarima, mora da ih zaštiti i na političkom i na institucionalnom nivou i da sistematski procesuira sve napade.

Ona treba da se postara da javni mediji budu istinski nezavisni, da regulatorna tela budu stvarno efikasna i da čitav proces projektnog sufinansiranja medija bude istinski transparentan.

Verujem da ministarka za kulturu i informisanje može imati još aktivniju ulogu u ovim nastojanjima.

Srbija mora da poveća nivo medijskih sloboda da bi postala članica Evropske unije, mada ja verujem da bi Srbija to trebalo da uradi iz sopstvenog interesa. Zato što je novinarstvo najbolja vakcina protiv pandemije dezinformacija.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend