11. jul 2019.

Srbija podržava globalnu borbu za zaštitu slobode medija 

Srbija je na Globalnoj konferenciji o slobodi medija, koja je juče i danas održana u Londonu, potpisala dokument u kojem se obavezuje na zaštitu slobode medija. Uprkos utisku među ovdašnjim novinarima, ministar Ivica Dačić je učesnicima konferencije poručio da se u Srbiji bezbednost novinara i pitanje nekažnjivosti krivičnih dela protiv njih shvata „izuzetno ozbiljno“

Ivica Dačić među panelistima na konferenciji u Londonu (foto: Ivana Stevanović / Cenzolovka)

Države učesnice Globalne konferencije o medijskim slobodama, koja je prethodna dva dana održana u Londonu, obavezale su se u završnom dokumentu da će zajedno raditi na zaštiti medijskih sloboda delujući kroz Koaliciju za slobodu medija i Kontakt grupu za slobodu medija.

Globalno obećanje 

U dokumentu nazvanom „Globalno obećanje o medijskim slobodama“ države potpisnice su se obavezale da će kroz međunarodnu Koaliciju za slobodu medija, pored ostalog, preduzimati mere u slučajevima u kojima su ugroženi novinari i medijske organizacije. 

Srbija je među državama koje su podržale taj dokument. Našu delegaciju predvodi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić koji se danas, drugog dana konferencije, obratio učesnicima. 

„Srbija deli globalnu zabrinutost za slobodu medija i pridružuje se zajedničkoj izjavi, sa željom da njen sadržaj doživi punu afirmaciju kroz realizaciju u svim delovima sveta, u čemu ćemo uspeti samo ukoliko svi pojedinačno damo doprinos“, rekao je Dačić i poručio da su „bezbednost novinara i pitanje nekažnjivosti krivičnih dela protiv njih pitanja koja shvatamo izuzetno ozbiljno“.

„U skladu sa međunarodnim propisima i u saradnji sa međunarodnim organizacijama, trudimo se da konstantno radimo na unapređenju sistemskih odgovora na pretnje sa kojima se medijski poslenici sreću u obavljanju svog posla“, navodi se u Dačićevom govoru koji je objavljen na sajtu MSP.

On je pohvalio rad Komisije za istragu ubistava novinara i istakao da je u jednom slučaju za ubistvo novinara (Slavka Ćuruvije – op. a.) doneta prvostepena presuda.

 „Nekažnjivost je aspekt na kome moramo predano raditi, jer ćemo samo tako poslati poruku da se zločin ne isplati. Ubistvo novinara je, pri tome, više od lične tragedije, to je napad na temelje društava u kojima živimo“, kazao je ministar spoljnih poslova.

U tekstu završnog dokumenta, koji se može pročitati OVDE, ističe se da se „novinari i medijske organizacije sve češće suočavaju sa restriktivnim zakonima, krivičnim progonima i fizičkim nasiljem“. 

„Prečesto, bilo da rade u tradicionalnim ili u digitalnim medijima, za svoju posvećenost plaćaju slobodom ili životom. Sloboda medija je sastavni deo globalne bezbednosti i prosperiteta. Ljudima su potrebni slobodni mediji kako bi im pružili tačne informacije i analize da bi se vlade držale odgovornim“, navodi se u tekstu dokumenta u kojem se ističe da su napadi na slobodu medija napadi na ljudska prava.

Države potpisnice londonskog dokumenta nameravaju da kroz novoformiranu međunarodnu koaliciju zajednički intervenišu kod najviših nivoa vlasti u državama u kojima je sloboda medija u opasnosti i da pokažu solidarnost sa onim državama koje rade na uspostavljanju slobode medija.

Razmatraće se, dodaje se, sve raspoložive mere za rešavanje slučajeva kršenja i zloupotrebe ljudskih prava, uključujući i ona koja se odnose na slobodu medija. 

Kontakt grupa za slobodu medija

Postojeće diplomatske mreže i njihov uticaj biće iskorišćeni za aktivnosti Kontakt grupe za slobodu medija, još jedna je od obaveza iz dokumenta.

Ta bi grupa sarađivala direktno s ugroženim novinarima, kao i sa lokalnim novinarima i organizacijama civilnog društva, dok bi se sa lokalnim vlastima povezivala u traženju rešenja.

Potpisnice dokumenta obavezuju se takođe da će pojačati međunarodne inicijative u cilju održavanja slobode medija i da će podržati napore međunarodnih institucija, novinarskih udruženja i nevladinih organizacija koje pružaju podršku ugroženim medijskim radnicima.  

Ohrabrivaće i podržavati vlade da preduzimaju mere za jačanje slobode medija, kao i za kreiranje nacionalnih okvira i akcionih planova za implementaciju Akcionog plana UN o bezbednosti novinara i pitanja nekažnjivosti.

U dokumentu se pozdravlja formiranje Globalnog fonda za odbranu medija kojim će rukovoditi Unesko, a njegov će zadatak biti da finansira davanje pravnih usluga novinarima i omogući bezbednosnu obuku za one koji rade u konfliktnim zonama. Velika Britanija doniraće u taj fond oko 3,7 miliona funti u narednih pet godina, dok je Kanada najavila izdvajanje 765.000 dolara.

Podrška je data i uspostavljanju nezavisne grupe eksperata na visokom nivou, koja će, između ostalog, pružati savete vladama koje žele da ojačaju pravne mehanizme za poboljšanje slobode medija. Tim telom, kako je juče saopšteno, rukovodiće specijalna izaslanica za slobodu medija britanskog šefa diplomatije Džeremija Hanta, advokatica za ljudska prava Amal Kluni. 

Kako se navodi na kraju dokumenta, konferencije kakva je bila ova u Londonu održavaće se svake godine kako bi potpisnici dokumenta „obnovili svoje obaveze i odgovorili na nove pretnje i mogućnosti“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend