Vučićev Božić na Informeru: Zbog čega BIRODI traži da REM reaguje

(foto: N1)

Božićno popodne predsednik Srbije Aleksandar Vučić proveo je gostujući na Informeru u skoro tročasovnom intervjuu, koji je više ličio na monolog i samopromociju, nego na odgovaranje na novinarska pitanja. Njega su u studiju zamenili ministri u Vladi i viđeniji naprednjaci, kada je razgovor zamenilo slavlje uz muziku uživo i to sa čovekom koji je osuđen za ubistvo. Sve je završeno vatrometom i uz stihove „četiri godine, godine duge, godine bola, godine tuge“ što je, prema rečima glavnog i odgovornog urednika Informera Dragana J. Vučićevića „svojevrsna himna većinske Srbije“ kojom je, kako ih vlast i on nazivaju, „blokaderima“ poručio da će vladati „još četiri, pa još četiri, pa još četiri godine“.

Na Božićni program Informera koji je vodio glavni i odgovorni urednik Dragan J. Vučićević, kojem su se od predsednika države do ministara redom svi od milošte obraćali sa Vučko, usledile su mnoge reakcije kako zbog izbora muzike, tako i zbog izrečenog u intervjuu predsednika Republike, a zbog jednog od prisutnih čak je i domaćin morao da se pravda.

Tako je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti reagovao na muzički repertoar izjavivši da javno izvođenje pesama i drugih sadržaja koji se mogu doživeti kao omalovažavajući, stereotipizujući ili neprijateljski prema etničkim ili verskim zajednicama, nije u skladu sa vrednostima ravnopravnosti, međusobnog poštovanja i društvene kohezije koje Srbija Ustavom, zakonima i svojim politikama štiti, niti sa evropskim standardima u oblasti ljudskih prava.

Komentarišući ovaj program, urednik Danasa Draža Petrović izjavio je da je Informer zanimljivo gledati „da vidiš koliko ljudi mogu nisko da padnu“, dok je predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević rekao da se moglo videti da vlast Božić dočekuje u raskalašnoj atmosferi, dok sa druge strane više hiljada ljudi u Srbiji nema struju ni vodu.

Advokat Rodoljub Šabić za Danas je rekao da je ceo događaj bilo mučno gledati.

„Gomile pečenja i pića, keš kojim su kitili muzičare, asocirale su mnogo više na okupljanje nekog raspojasanog društva u drumskoj mehani nego na Božić. Bilo je mnogo raznih uvreda na račun neistomišljenika, a vrhunac prostakluka, ali i nečeg mnogo goreg, bilo je izvođenje pesme ‘Turkinja se pred džamijom klela da je samo Srbina volela’“, rekao je Šabić.

Uz još brojne druge reakcije iz zemlje, stigla je oštra osuda Informerovog Božićnog programa i od izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule.

Nakon emisije javnost je saznala da je u studiju Informera jedan od zabavljača – pevač i harmonikaš Dragan Ašanin, koji se fotografisao s predsednikom Aleksandrom Vučićem, više puta našao u zagrljaju ministra Darka Glišića, predsednici Skupštine pevao na uvce i sa ministrom policije Ivicom Dačićem delio mikrofon, osuđenik na 11 godina zatvora zbog ubistva. Usledilo je i pravdanje domaćina.

„Samo da objasnim, ja to nisam znao! Istina je da je gospodin Ašanin 1992. godine počinio to ubistvo koje je u presudi okarakterisano kao ubistvo bez predumišljaja. Ja da sam znao, ili da je bilo ko iz Informera znao, na našoj Božićnoj proslavi gospodin Ašanin ne bi pevao, ali ne zato što to nije po zakonu jer je, pošto je odslužio zatvorsku kaznu, po zakonu on slobodan čovek. Ja ga ne bi pozvao da peva da sam to znao iz moralnih raloga“, izjavio je Dragan J. Vučićević, glavni urednik TV Informer.

Iako je „muzički program“ izazvao najviše negativnih reakcija, i intervju predsednika Srbije kojim je otvoren Božićni specijal nije prošao nezapaženo.

Tako je Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pozvao Regulatorno telo za elektronske medije (REM) da analizira poštovanje Pravilnika o zaštiti ljudskih prava povodom gostovanja Aleksandra Vučića na televiziji Informer.

Naveli su i da je potrebno proveriti poštovanje odredbi koje se odnose na istinito i potpuno informisanje, predstavljanje istraživanja javnog mnjenja, govor mržnje i pretpostavku nevinosti.

BIRODI: Intervju bliži promotivno-propagandnom obrascu nego novinarskom ispitivanju

Intervju je, prema njihovoj analizi, strukturno bliži promotivno-propagandnom obrascu nego novinarskom ispitivanju. Kao dominantne narative zapažaju narativ koji svet opisuje kao opasan i bez pravila, a da Srbiji treba jedinstvo i snaga, da je Srbija meta spolja u pokušaju destabilizacije kroz “obojenu revoluciju”, a da je litijum okidač. Protivnici su predstavljeni kao iracionalni, emotivni, skloni lažima, dok je vlast “racionalna”, “odgovorna”, “nudi dijalog”.

Sociolog i direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović kao ključne indikacije za monitoring REM-a navodi problem proverljivosti navoda i izostanak novinarske verifikacije ističući da se u programu iznose teške i proverljive tvrdnje koje ostaju bez jasne metodologije, izvora i novinarske provere u realnom vremenu.

Dodaje i da REM treba da proveri poštovanje pravila druge strane i ravnopravnost tretmana aktera u programu, jer su oponenti prisutni kao meta, ne kao sagovornici, te da su označeni kroz etiketiranje i imputiranje motiva – “blokaderi”, “izmišljene objave”, “botovske farme”, kao i elemente stigmatizacije i diskreditacije kritike i da li je pređena granica koja može uticati na prava i bezbednost ciljnih grupa/pojedinaca.

„U programu se pojavljuju formulacije koje impliciraju da pojedini tužioci “rade po stranom nalogu”, uz targetiranje aktera kroz pejorative (“potrčko Šolakov…”) i šire delegitimizujuće okvire“, navodi Gavrilović.

BIRODI poziva na REM monitoring u delu koji se odnosi na odgovorno informisanje i procenu da li se javnost informiše uravnoteženo ili se sadržaj koristi za podsticanje moralne panike i polarizacije, jer se u intervjuu eksplicitno povezuje “obojena revolucija” sa temom litijuma, uz širi bezbednosni okvir koji prikazuje unutrašnji politički konflikt kao proizvod spoljnog pritiska i “neprijateljskih” interesa.

Upozoravaju i da se u programu govori o ozbiljnim oblicima onlajn pretnji i poziva na nasilje, uz tvrdnje o nepostupanju tužilaštva i “stranom nalogu”, te da bi REM trebalo da proceni da li je ova tema predstavljena odgovorno i proverljivo, bez generalizacija i bez stigmatizacije institucija i grupa.