Kakav je odnos prema osobama sa invaliditetom u medijima?

 

To što smo mi osobe sa invaliditetom jeste naš identitet ali to nije ono što treba da bude prvo kao tema u nekom novinarskom članku koji se uopšte ne bavi invalidnošću na primer.  Ako vi mene intervjuišete kao stručnjaka za neku oblast, invaliditet nije mesto fokusa, kaže Marija Vrebalov Đorđević savetnica za prstupačnost.

Marija govori o medjima koji imaju moć da promenom pristupa izveštavanja i korišćenjem inkluzivnog jezika doprinesu da vidljivost osoba sa invaliditetom bude veća, što je značajno za sve članove društva i njihovo bolje razumevanje.

Marijana Čanak, novinarka ističe „Nažalost ja u medijima i dalje primećujem neadekvatne termine kao što su invalid, invalidno lice, nepokretna osoba, prikovana za kolica. U pozadini toga je jedan degradirajući odnos prema osobama sa invaliditetom i nerazumevanje njihove pozicije“.

Pravilno bi bilo reći osoba sa invaliditetom i izbegavati sterotipe jer jezik ima moć uticaja na svest.

Tatjana Stojšić Petković, psihološkinja kaže „Nije na odmet ponoviti da smo mi osobe na prvom mestu, da ne govormo o osobama sa posebnim potrebama, da ne govorimo iz medicinskog već iz socijalnog modela i da vidimo šta je to što kao društvo možemo da uradimo“.

Inicijativu da se novinari edukuju na ovu temu, pokrenuo je Radio Futog.

Postoje i neke naše unutrašnje ograde, unutrašnje predrasude kojih nismo ni svesni i suštinski prvi zadatak svakog novinara je da razume, da se edukuje i da proširi i produbi svoje razmevanje ovih tema, navodi Aleksandra Dobrin, organizatorka skupa.

Uloga medija u ovoj priči jedna je od najvažnijh, ali svi članovi društva mogu zagovarati implementacije donetih zakona za zaštitu prava osoba s invaliditetom, koristeći svaku priliku da se druga strana čuje.