05. dec 2019.

Konferencija u Trstu: Problematično izveštavanje najuticajnijih medija u Srbiji i RS

Dezinformacije i lažne vesti predstavljaju problem u svim zemljama bivše Jugoslavije, a izveštavanje najuticajnijih medija problematično je u Srbiji i Republici Srpskoj, rečeno je danas u Trstu na konferenciji o saradnji u prevenciji bezbednosnih rizika u Jugoistočnoj Evropi.

Na panelu „Dezinformacije/lažne vesti na Zapadnom Balkanu“ konferencije koju organizuje Savet za regionalnu saradnju (RCC) novinarka platforme Raskrikavanje Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Marija Vučić rekla je da u Srbiji postoje mnogi mediji koji šire lažne vesti i da najveći problem predstavljaju najuticajniji mediji koji podržavaju vlast predsednika države Aleksandra Vučića.

„Glavni problem u Srbiji su mejnstrim, najuticajniji mediji – pet, šest najuticajnih dnevnih listova i pet, šest televizijskih stanica su provladini, podržavaju Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku. Nema nepristrasnog novinarstva u većini javnog prostora“, kazala je Vučić.

Navela je da najviše lažnih vesti ima u političkim temama i ocenila da objektivno novinarstvo u Srbiji „manje-više postoji jedino na internetu“.

„Situacija u srpskoj ili svetskoj politici predstavlja se pojednostavljeno, crno-belo, Vučić i ljudi iz njegovog okruženja uvek se predstavljaju pozitivno, a opozicija, pojedini novinari i strane ambasade kao neprijatelji i protivnici stabilnosti“, rekla je Vučić.

Ona je dodala da „u Srbiji postoji namerno širenje lažnih vesti“ i da nije reč „o neprofesionalizmu ili greškama novinara u žurbi“.

Kao jedno od rešenja problema navela je da pravosudni sistem treba bolje i više da reaguje i da utvrdi da li neko širi laži ili seje paniku.

„Predstavnici vlasti treba da shvate da mediji ne postoje da bi služili njima, već javnom interesu“, kazala je Vučić.

Dodala je da „nema razloga da se neko bavi slabo plaćenim novinarskim poslom“ ako je prisiljen da radi nešto što nanosi veliku štetu društvu, i ocenila da je najveća odgovornost za odbranu javnog interesa na urednicima i novinarima.

Urednik portala Raskrinkavanje u Bosni i Hercegovini Emir Zulejhić rekao je da je istraživanje koje su sproveli, objavljeno u aprilu, pokazalo da je lažni sadržaj visoko prisutan u BiH, i da je više od 60 odsto takvog sadržaja povezano s političkim temama.

Zulejhić je kazao da treba praviti razliku između dve kategorije medija – onih koji su oportunističi dezinformatori, i onih koji deluju u ime političkih i državnih aktera.

On je naveo da su dva vodeća medija u Republici Srpskoj – RTRS i SRNA, najčešće pominjani izvori dezinformacija u izveštaju.

Kazao je da brojni mediji iz susednih zemalja šire dezinformacije u vezi s BiH i da je od 29 medija svrstanih na osnovu istraživanja u najveće dezinformatore, 15 iz Srbije, a 14 iz BiH.

Prema rečima Zulejhića, problem u BiH predstavlja i to što se brojni portali predstavljaju kao mediji, a to nisu, jer nemaju novinare i urednike, već mali broj ljudi vodi sajt.

Ocenio je da je u BiH potreban pravni okvir koji bi regulisao oblast medija.

Novinarka slovenačkog portala Raskrinkavanje Katarina Bulatović rekla je da lažne vesti u Sloveniji nisu toliko prisutne kao u Srbiji ili BiH, ali da to ne znači da nema problema.

Bulatović je kazala da dnevno u slovenačkim medijima postoje stotine grešaka, da se objavljuje puno vesti koji služe „kao mamci za klikove“, a da ima i lažnih vesti koje šire desničarski portali, naročito u vezi s migrantima.

Ona je ocenila da mediji treba više da sarađuju na razotkrivanju dezinformacija, i da u svakoj školi treba da postoji predmet za medijsko obrazovanje, kako bi deca razumela važnost slobode medija.

Predstavnica hrvatskog portala Faktograf Petra Gluščić Puljek rekla je da lažne vesti u Hrvatskoj najviše šire desničarski, nacionalistički portali na kojima radi malo ljudi.

Ti portali uglavnom predstavljaju Evropsku uniju kao „zlog monarha“ koji želi da ukine suverenitet Hrvatskoj, a ima i puno negativnih lažnih vesti o migrantima, kazala je Gluščić Puljek.

„Većina stvari na koje smo naišli može se dovesti u vezu s desničarskim opozicionim partijama“, navela je.

Gluščić Puljek je ocenila da je u borbi protiv dezinformacija potrebna saradnja svih relevantnih aktera, pošto lažne vesti ne poznaju granice.

Predstavnica severnomakedonskog udruženja građana MOST Rosana Aleksoska rekla je da su od promene vlasti u toj zemlji 2017. godine „manipulacije prebačene na internet“ pošto Severna Makedonija sada ima demokratsku vladu.

Aleksoska je kazala da su se lažne vesti u Severnoj Makedoniji u poslednje vreme najviše odnosile na tvrdnje protiv NATO-a, o Prespanskom sporazumu s Grčkom i o gubljenju makedonskog identiteta i jezika.

Ocenila je da dezinformacije doprinose ne samo podeli po etničkoj osnovi, već i podeli makedonskog društva „na patriote i izdajnike“.

Navela je da mediji koji dezinformacijama utiču na severnomakedonski javni prostor dolaze i iz susdenih zemalja, naročito iz Srbije.

Kao rešenja u borbi protiv dezinformacija Aleksoska je predložila jačanje razvoja demokratije i slobode medija i usvajanje strategije za borbu protiv dezinformacija, ali je dodala da je za to potrebna pomoć razvijenih zemalja.

Zvaničnica italijanske policije Manuela de Đorđi ukazala je na važnost prevencije u borbi protiv lažnih vesti.

De Đordi, načelnica odeljenja za sajber kriminal pri policiji italijanske pokrajine Furlanija-Julijska krajina, rekla je da borba protiv govora mržnje na internetu daje rezultate prethodnih godina, zahvaljujući takozvanim Evropskim pravilima ponašanja.

U borbi protiv lažnih vesti, italijanska policija deluje preventivno, savetuje korisnicima interneta da ne dele momentalno vesti, već da prvo provere njihov izvor, dodala je De Đorđi.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend