Novi front – oprobane kampanje dezinformacija

U jeku obnovljenog rata između Hamasa i Izraela, lažne i neproverene informacije, stari snimci i grafički sadržaj preplavljuju društvene mreže. U pojedinim slučajevima, na društvenim mrežama izvesno više nego početkom ukrajinsko-ruskog sukoba, ovaj negativni efekat je pojačan i  neprofesionalnim izveštavanjem o ratu pojedinih medija.

U skladu sa tim, ne iznenađuje da se nakon propagandne pokazne vežbe tokom rata u Ukrajini, ponovo nalazimo u informacionom ratu na svim društveno-medijskim platformama. Jedno je, pak, uočiti dezinformaciju (i manipulaciju uopšte), a sasvim drugo postati aktivan, neretko i nesvesni, saučesnik u njihovom širenju.

Višedecenijski sukob između Izraela i Palestine rasplamsava se lažnim informacijama i govorom mržnje — zbog čega korisnici društvenih mreža često nasedaju na neistinite ili nepotkrepljene tvrdnje koje je teško, nekad i nemoguće, proveriti u realnom vremenu.

Uz mnoštvo autentičnih snimaka i izveštaja iz Izraela i pojasa Gaze, plasiran je podjednako veliki broj lažnog foto, audio i video sadržaja — kao i klipova iz video igara (koje je i srpski Informer preneo kao „dokaz rušenja izraelskih helikoptera“).

Jasno uočljiv dezinformatorski kuriozitet i u slučaju ove krize jeste masovno plasiranje sadržaja koji, iako nije povezan sa oktobarskim sukobom na Bliskom istoku, deluje dovoljno uverljivo da korisnici ne posumnjaju u njegovu verodostojnost.

U isto vreme, objavljivanje recikliranog sadržaja — starih snimaka i fotografija van svog originalnog konteksta — ne zahteva ni izbliza onoliko vremena koje je potrebno za proces njegove provere i demantovanja.

Tako se među dezinformacijama koje su postale viralne u poslednje tri nedelje, našle lažne tvrdnje o kidnapovanju najvišeg izraelskog komandanta, izmišljeni memorandum Bele kuće koji navodno pokazuje da američki predsednik najavljuje milijardu dolara pomoći Izraelu, kao i stari snimci ruskog predsednika Vladimira Putina koji su se delili uz netačan engleski prevod.

Analizirali smo i uznemirujući snimak dece u kavezima za koji se lažno tvrdilo da prikazuje žrtve aktuelnog sukoba između Hamasa i Izraela. I u ovom slučaju je primetno dvostruko tumačanje iste situcije bez prethodne provere, te su pojedini korisnici društvenih mreža tvrdili da su na snimku „kidnapovana izraelska deca”, dok su drugi navodili da je reč o palestinskoj. Međutim, ni ovaj snimak nije nastao tokom aktuelnog sukoba između Hamasa i Izraela.

Studija slučaja medijske konfuzije usled manjka (proverenih) informacija

 

U gotovo globalno zagađenom informacionom okruženju, dakle, istina i laž stoje rame uz rame, pa čak i tradicionalno pouzdanim izvorima postaje sve teže da dođu do činjenica.

Uzmimo za primer napad na bolnicu Al Ahli Arab u Gazi 17. oktobra. Odmah nakon eksplozije u kojoj je poginulo više stotina ljudi, Hamas je za eksploziju optužio Izrael.

Svetski mediji, poput Rojtersa, Njujork tajmsa i AP-a, pratili su pomenutu retoriku i prvobitno izvestili da je eksplozija posledica izraelskog vazdušnog napada, da bi ubrzo nakon pojave dokaza koji sugerišu da šteta nije bila u skladu sa uobičajenom tehnikom izraelskog vazdušnog napada — povukle svoje izveštaje.

Predsednik Bajden je, sa druge strane, podržao tvrdnju Izraela da je eksploziju izazvala raketa naoružane palestinske grupe Hamas. Dalja forenzička analiza dostupnih video dokaza, pak, pobila je izraelske tvrdnje.

Do objave ove analize, ni jedan relevantni medij nije sa sigurnošću izvestio ko je odgovoran za eksploziju, a Ujedinjene nacije su pozvale na nezavisnu međunarodnu istragu o ovom događaju.

U isto vreme, na društvenim mrežama je primetna masovna pojava lažnih „potvrda o istini“ sa obe zaraćene strane o tome ko stoji iza napada.

Stanje opšte konfuzije usložnjava se sve češćim uplivima podataka i objava, koji nisu prošli proces osnovne verifikacije i provere činjenica, u medijski prostor, ali i u izjave uticajnih svetskih zvaničnika.

„Nikada nisam mislio da ću videti i imati potvrđene slike terorista kako odsecaju glave deci“, rekao je predsednik Džo Bajden 11. oktobra, pozivajući se na široko rasprostranjene, ali u tom momentu još uvek nepotvrđene izveštaje o surovim zločinima Hamasa.

Bela kuća je kasnije pojasnila da Bajden zapravo nije video nijednu takvu fotografiju, već da se pozvao na izraelske medije i izjave izraelskih zvaničnika.

Footage: https://t.co/4xuOLNeXx5

— Michael Weiss (@michaeldweiss) October 11, 2023

Dok su informacioni ratovi sponzorisani od strane država postojali mnogo pre ulaska interneta u mejnstrim, društvene mreže su omogućile da sve vrste propagande brzo pronađu svoj put do globalnog javnog mnjenja.

Tokom ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine, svedočili smo lažnim „uključenjima uživo sa linije fronta“ putem TikToka. Iza ovakvih pokušaja bili su oni koji su, na osnovu plasiranju starih snimaka kao aktuelnih, ostvarivali direktnu finansijsku korist — bilo monetizacijom na osnovu velikog broja pregleda ili putem donacija ljudi koji su naseli na lažno prikupljanje sredstava za ugrožene.

X/Twitter: Maskovo igralište za dezinformacije

Društvene mreže su se, pak, značajno promenile za svega nekoliko meseci i neki od starih načina za proveru nepouzdanih objava možda neće biti od koristi danas.

Ovo posebno važi za X, nekadašnji Twitter, koji je važio za centralno mesto za praćenje vesti u realnom vremenu i naročito važnu platoformu za brzu komunikaciju tokom kriznih događaja.

Elon Mask, vlasnik ove platforme i njen tehnički direktor već tačno godinu dana, širio je dezinformacije odmah nakon napada Hamasa na Izrael.

Osim toga, Mask je za „praćenje relevantnih vesti o sukobu“ direktno preporučio naloge od ranije poznate po deljenju lažnih informacija. Njegov tvit „preporuke“ je, do trenutka njegovog brisanja, zabeležio najmanje 11 miliona pregleda.

Nekadašnji sistem verifikacije Tvitera je u međuvremenu promenjen, te umesto strogog procesa provere identiteta osobe iza naloga, „plavi bedž“ danas mogu imati svi korisnici koji su spremni da za to izdvoje svega osam dolara mesečno. U takvoj postavci stvari, plasiranje neproverenih i često neistinitih informacija velikom broju ljudi — a pod maskom nekadašnjeg značenja plavog tviter bedža — umnogome je olakšano.

Stručna javnost ocenjuje da uprkos pojedinim zvaničnim tvrdnjama, tehnološkim kompanijama koje stoje iza platformi poput X-a, borba protiv dezinformacija ne predstavlja prioritet.

Izveštaj Centra za informisanu javnost Univerziteta u Vašingtonu je u svom poslednjem istraživanju od 20. oktobra identifikovao takozvanu „novu elitu” izveštavanja — X/Twitter naloge koji čine dominantne izvore informacija na engleskom jeziku o sukobu Hamasa i Izraela. Izveštaj poredi ove naloge sa tradicionalnim izvorima vesti i otkriva da u odnosu na relativno mali broj pratilaca oni beleže ogroman broj pregleda objava. Najčešće su to emotivno predstavljeni video zapisi i fotografije.

U isto vreme, dugoočekivani Zakon o digitalnim uslugama Evropske unije (DSA), demokratski pokušaj  postavke jasnih standarda za usluge digitalnog posredovanja, prolazi svoj prvi test u „realnom svetu”. Posle 7. oktobra i izraelske naknadne objave rata Hamasu, evropski kreatori politika suočavaju se sa rizikom od eskalacije negativnog uticaja sukoba i posledica na globalni internet ekosistem i milijarde korisnika širom sveta.

Regulatori, međutim, ne ostaju nemi na loše prakse tehnoloških kompanija koje stoje iza mejnstrim društvenih mreža.

Evropski komesar za unutrašnje tržište Tieri Breton prozvao je X, Facebook i njenu matičnu kompaniju Meta, TikTok i YouTube da ne čine ni približno dovoljno u suzbijanju dezinformacija nakon akutelnog napada. Svaka od ovih kompanija rekla je da je preduzela korake za rešavanje problema i uklanjanje štetnog sadržaja sa svojih platformi.

Sajber jedinica pri izraelskoj kancelariji državnog tužioca je saopštila da je podnela više od 5.000 zahteva za uklanjanje sadržaja na Facebook-u, TikToku i X-u.

Rafi Mendelson, potpredsednik izraelske kompanije za praćenje botova Ciabra, izjavio je za  Rojters da je više od 40.000 lažnih naloga plasiralo pro-Hamas narative putem različitih društvenih mreža, od kojih je više hiljada otvoreno i godinu dana pre napada.

„Nalazi sugerišu da je postojao unapred pripremljen sadržaj i ljudstvo za njegovo plasiranje. Do sada nismo videli takvu sofisticiranost [propagandne aktivnosti] kod jedne militantne grupe“, ističe Mendelson.

Mark Oven Džons, stručnjak za dezinformacije i profesor na Univerzitetu Hamad bin Kalifa u Kataru ističe kako Hamas šalje dvosmislene poruke čiji su sadržaji usmereni na jasno različite ciljne grupe — sve sa zajedničkim ciljem da se zamagli istina o sukobu.

Slično, dodaje on u intervjuu za Rojters, narativi Izraela sadrže tvrdnje o palestinskom lažiranju povreda i isceniranim smrtima korišćenjem glumaca i „kriznih aktera“ — gotovo identično kao u slučaju optužbi Rusije ka ukrajinskim civilnim žrtvama tokom prvih meseci njihovog sukoba 2022. godine.

Takav narativ, i ovom slučaju, ima za cilj da predstavi Palestince kao nepoštene, a javnost navede da sumnja u istinitost svake fotografije koja prikazuje patnju Palestinaca tokom aktuelnog sukoba.