Portalu e-Pančevo Viši sud naložio da Nenadu Živkoviću plati 100.000 zbog serije uvredljivih tekstova
Vale: Napadi na sve žene koje iznose svoje mišljenje na Fejsbuku ili Tviteru, ne samo na novinarke i aktivistkinje, još su jedna pandemija
REM ozvaničio: Lagano i fino, Karolina postala nacionalni radio
Po uzoru na Rusiju: Nova policijska taktika u borbi protiv novinara i svih koji odbijaju da ćute
Objavljivanjem slike rahmetli muftije Zukorlića mediji prekršili novinarski kodeks
Lažne vesti i dezinformacije u medijima, ne samo u Srbiji već i na globalnom planu, u poslednjih deset godina preplavile su javni prostor, a kulminaciju doživljavaju sa pandemijom korone i konačno ratom u Ukrajini. Uporedo sa lavinom lansiranih dezinformacija dešava se i zatvaranje puteva ili prećutkivanje istinitih informacija, što još više zamagljuje objektivnu sliku i otežava pronalaženje istine.
Nova studija je otkrila da ogromna većina proruskih dezinformacija potiče iz jedne zemlje, prenosi portal news.com.au, rezultate analize.
Ključno i najčešće pogrešno shvatanje ruske dezinformacije jeste da je njen cilj da ubedi čitaoca da veruje u nešto. Međutim, najčešće je namera da izazove sumnje – a ne ubedi.
Iz crnogorske Agencije za elektonske medije(AEM) kažu da se poštuje odluka o suspenziji emitovanja Sputnjika i Russia Today i naglašavaju da je Crna Gora, "kao država kandidat za članstvi u EU, ispoštovala sve obaveze u vezi sa tim". Iz Medijskog savjeta za samoregulaciju ukazuju da i pored toga u Crnoj Gori ima portala koji šire istu vrstu dezinformacija koje šire Sputnjik i Russia Today.
Lažne vesti i dezinformacije plasiraju pojedinci, aktivisti, grupe ili političari u cilju manipulacije i pridobijanja za izvesne ideje i ciljeve, što može dovesti do donošenja pogrešnih i štetnih odluka ili izazivati strah, mržnju ili nepoverenje. Zato se često govori o negativnom uticaju medija, a rešenje je zapravo u osnaživanju funkcije medijske pismenosti koja treba da preko znanja i kritičkog mišljenja, analize i participacije, pomogne u prepoznavanju manipulacije i odbrani od nje.
Izvještaj mreže SEE Check pod nazivom „Dezinformativni narativi i trendovi o ruskoj invaziji koji su uočeni u Jugoistočnoj Evropi”.
Kako lažne vesti utiču na naše mentalno zdravlje, povećan strah i anksioznost?
Zamenik gradonačelnika o vakcinaciji (Izvor: TV Hepi, 18. april 2022.) (NEISTINA)
Plasirana vest o grafitima na fasadi tek rekonstruisane železničke stanice u Inđiji, koju je preneo i pokrajinski javni servis, demantovana je istog dana. Sremska televizija plasirala je vest 20. aprila o uništavanju fasade koristeći izjavu predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka koju je dao pre mesec dana 25. marta, a vezana je za stanje fasade zgrade…
Moskovski prekršajni sud kaznio je danas Gugl sa četiri miliona rubalja (oko 45.000 evra) zbog "širenja lažnih informacija o poginulima tokom specijalne operacije u Ukrajini", saopšteno je iz tog suda
Većina mladih u Srbiji informiše se putem mobilnih telefona, od društvenih mreža najviše koriste Instragram, četiri petine njih smatra da ume da prepozna lažne vesti, a dve trećine da su te vesti problematične za društvo, pokazalo je istraživanje „Mladi i pravo na informisanost“.
„Ko izda Kosovo, izdaće i Rusiju“, ovo je poruka istaknuta na jednom od transparenata na protestu ultradesničara koji su 15. marta marširali Beogradom protiveći se sankcijama protiv Rusije. Fotografija na kojoj se vidi ovaj transparent objavljena je na kanalu „Bunt je stanje duha“ na društvenoj mreži Telegram, u trenutku dok je protest još trajao. „Bunt“,…
Dok su vlade i kompanije u sektoru društvenih medija krenule da potisnu ruske državne medije i dezinformacije koje šire o ratu u Ukrajini, diplomate Kremlja pojačavaju tempo na tom "prljavom" poslu, navodi se u analizi agencije AP.
Dok se ceo svet fokusira na ruski rat u Ukrajini, još jedan konflikt besni – na mobilnim telefonima. U ratu informacija, TikTok je postao bojno polje. Popularna kod mlađe publike, platforma poznata po plesnim video snimcima za neke je postala izvor informacija o ratu u Ukrajini. Dok se svake sekunde na TikToku pojavljuju novi sadržaji…
Dok se ceo svet fokusira na ruski rat u Ukrajini, još jedan konflikt besni - na mobilnim telefonima.
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je lavinu viralnih video snimaka na kojima se navodno vidi vojni uspeh - na obe strane. Ali, može li se verovati slikama udara dronova, snajpera i zaseda? DW - proverava.
Morbidan video snimak na kojem dva čoveka obavijaju lepljivom trakom nešto poput drvenog ili gumenog lutka koji izgleda kao ljudsko telo, zaintrigirao je korisnike društvenih mreža nakon što ga je ruska državna televizija emitovala kao dokaz da Ukrajina lažira ratne žrtve. Činjenica je, pak, da se radi o sceni sa snimanja TV serije u Ruskom gradu Vsevološk.
Svet je oduvek bio krcat propagandom. Propagandna mašinerija vlasti Aleksandra Vučića nije ništa novo, već nešto veoma drevno, antičko, srednjovekovno ili krajnje staromodno. Ona je pravilo, a ne izuzetak. Dok stvarni izuzetak, istorijsku novotariju predstavlja nezavisno ili objektivno novinarstvo. I zato ga moramo čuvati kao malo slobode na dlanu
Ovaj tekst je prvobitno trebalo da nosi naslov “Uputstvo za ambiciozne urednike”, ali smo ga promenili da bismo dobili više klikova na sajtu, primenjujući pravila tabloidnog novinarstva.
Kada verujemo u teorije zavere, svaki novi događaj u svetu je paravan za nešto drugo. Najteže nam je da prihvatimo da se iza neočekivanog i tragičnog ne krije višeslojna detektivska priča. Tako je i sa poslednjom dezinformacijom koja kombinuje pandemiju i rat u Ukrajini.
