Marko Vidojković: Odlazak iz Srbije mi je najbolja odluka u životu. A nije bilo sile koja bi me oterala iz Beograda 2008. 
Alpac Capital bi da što pre preuzme upravljanje nad nezavisnim medijima u Srbiji 
Telekom Srbija, partner MAGA sveta u Poljskoj 
Kakvi mediji, takva demokratija: Spajanje Paramaunta i Vorner brosa 
Kome smeta časopis o lovu: I specijalizovani mediji u Srbiji na udaru politike 
Prošlo je godinu dana od prekomerne upotrebe sile prema građanima u Valjevu, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević učestvovao je tada u emisiji u kojoj su se širile tvrdnje, odnosno spin da je N1 objavio vest o smrti dečaka iz Valjeva tokom protesta. Voditeljka N1 postavila je Povereniku pitanje hoće li se izviniti, pošto N1 to nikad nije objavio.
Korisnici društvenih mreža svaki put kada naiđu na nešto senzacionalno, kao što su videi Miloša Medenice, treba da pitaju: „Da li je odgovorno objaviti nešto ovako važno bez dokaza?“ A posle toga i: „Da li bih ja ovom čoveku dao svoj auto da ode da kupi nešto?“ I sve će biti mnogo lakše.
Novinarstvo nije samo čuvar demokratije, već i javno dobro koje donosi merljive društvene i ekonomske koristi, navodi se u izveštaju „Vrednosti novinarstva“ koji su objavili Unesco, DW akademija i International Fund for Public Interest Media, a koji predstavlja pregled najnovijih istraživanja koja pokazuju da je kvalitetno, nezavisno novinarstvo ključni faktor za ekonomski razvoj, nacionalnu bezbednost, demokratsko upravljanje i efikasno reagovanje u krizama.
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
Zašto deo publike baš njemu veruje, dok se zvaničnim institucijama i mainstream medijima ne veruje? Nepoverenje u institucije je hronična bolest srpskog društva, a kada su mediji u pitanju, ta bolest je dramatično uznapredovala
Na naslovnim stranama šest dnevnih listova bliskih vlastima u 2025. novinari Raskrikavanja pronašli su više od 1.800 manipulativnih vesti. Prednjači Alo sa čak 529 takvih tekstova, a odmah za njim sledi Informer sa 399. Raskrikavanje već godinama analizira naslovnice tabloida, i prošla, 2025. godina do sada je zabeležila rekorde u objavljivanju manipulacija. Šest tabloida koje smo analizirali – Informer, Srpski telegraf, Alo, Večernje novosti, Kurir i Politika – iz budžeta su prošle godine zajedno inkasirali više od milion evra.
Uprethodnom tekstu FakeNews Tragač je već analizirao dve dezinformacije sa Iksa o HPV vakcinaciji – da ona uzrokuje neplodnost kod žena i da je u Japanu vakcina zabranjena. U novom tekstu predstavljamo još četiri dezinformacije o ovoj temi, a one se tiču vakcinacije dece, izloženosti HPV virusu i navodnog plaćanja odštete zbog nuspojava vakcine.
Nedavno je u Srbiji započeta proširena imunizacija protiv humanog papiloma virusa (HPV), a besplatnu vakcinu sada mogu primiti i građani do 45 godina starosti, uz preporuku lekara specijaliste. Istovremeno, udruženje građana za borbu protiv raka jajnika i grlića materice „Progovori“ je ove godine pokrenulo inicijativu da se HPV vakcina uvede u kalendar obavezne imunizacije. Navedene okolnosti neminovno su vratile fokus građanstva na temu vakcinacije protiv HPV-a, a redakcija Tragača zabeležila je značajan broj (dez)informacija o ovoj temi na društvenoj mreži Iks.
Iako se informacije šire brže nego ikada, poverenje publike u medije opada. Odgovornost se najčešće traži u političkim centrima moći, algoritmima i vlasničkim strukturama medija, ali se iscrpljenost samih novinara najčešće prećutkuje ili u najboljem slučaju potcenjuje.
Kako izveštavati kada rakete i tenkovi krenu na tvoj grad? Ukrajinski novinari govore o izveštavanju u najekstremnijim uslovima koji se mogu zamisli, o užasima rata u kom su u opasnosti i oni sami i njihove porodice. Kako preživeti, kako ostati mentalno zdrav? Svedočenja ukrajinskih novinara prenosi reporterka Cenzolovke
Novi informacijski ekosistem sve više dobija na značaju, sa naglaskom na bliskije veze, „toplije“ medije i sajtove u vlasništvu radnika, piše Anali Njuc.
Šta smo naučili iz medijske kampanje koja je prethodila parlamentarnim izborima u Mađarskoj? Da li se težište sa tradicionalnih medija prebacuje na društvene mreže? Kakvu je ulogu u svemu tome imala veštačka inteligencija?
Slučaj Mađarske pokazuje da kontrola narativa putem tradicionalnih medija više nije dovoljna i da autoritarni sistemi sve agresivnije zauzimaju onlajn prostor
Kampanje diskreditacije u domaćim medijima karakterišu identični ili gotovo identični tekstovi koji se u kratkom roku pojavljuju na više portala, a po pravilu su usmereni na pojedince koji kritikuju vlast. Takvi sadržaji postali su gotovo svakodnevica, posebno od početka protesta, a nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Reč je o sadržajima prepunim dezinformacija i manipulativnih navoda, a ovakve kampanje su naročito opasne u manjim sredinama, gde targetiranje može direktno ugroziti bezbednost osoba protiv kojih se kampanja vodi. Ovaj obrazac prepoznala je Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučujući po žalbama na tabloidne tekstove, zbog čega je u Kodeks novinara i novinarki Srbije uvedena i nova odredba koja zabranjuje ovakav vid „novinarstva“.
Zamenik urednika britanskog Ekonomista Robert Gest istražuje medijske slobode u Evropi i za Cenzolovku govori o sve gorem položaju medija, o napadima na novinare u Srbiji, buci sa društvenih mreža i Trampovom vređanju novinara
Jedan od najčešćih utisaka savremenog medijskog konzumenta jeste osećaj zamora. Ne nedostatka informacija, već naprotiv – njihovog viška. Svakog dana smenjuju se „prelomne vesti”, afere, hitna saopštenja, dramatični naslovi i kontradiktorne izjave. U toj bujici javnost sve teže razlikuje šta je važno, šta je sporedno, a šta namerno proizvedena buka.
Šta su vibe coding, Answer Engine Optimization, Digital Prominence i Liquid content? Ne bi bilo loše da saznate, sva je prilika da ćete to ili koristiti ili konzumirati, ako to već nije slučaj. Prema liderima razvoja digitalnog informisanja iz celog seta, ovi izrazi će biti u živahnoj upotrebi ove mlade i neizvesne godine
"Masovne deportacije, obnova tradicije i kulture, rušenje globalizma Evropske unije" - ovo su samo neke od parola u programu koji je predstavljen kao skup novogodišnjih odluka "svakog belog nacionaliste", a koju je na mreži Telegram podelila jedna od novoosnovanih međunarodnih ultradesničarskih organizacija.
Glavni i odgovorni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević proglašen je za „trola godine“ u izboru Mreže za izveštavanje o različitosti, regionalne inicijative usmerene na unapređenje načina na koji mediji prikazuju društvenu različitost i suzbijanje govora mržnje i štetnih narativa.
