Ružni blizanci: Kako su plagirani sajtovi postali novi vid pritiska na profesionalne medije
Na apelaciji tužilac tražio maksimalnu kaznu za Simonovića zbog paljenja kuće novinara Jovanovića, a odbrana oslobađanje ili novo suđenje
Novinaru portala Nova.rs Peru Jovoviću i njegovoj porodici prećeno smrću na društvenim mrežama
Južne vesti: Sve su pokušali da ih unište, vlast više ne zna šta će sa njima, a portal sve čitaniji
Istraživački novinari u zemlji bez stida: Može li Srbija da podnese istinu?
Nakon što su pripadnici policije Kosova saopštili da provode akciju protiv švercera robe u kojoj je uhapšeno osam osoba, šest albanske i po jedna bošnjačke i srpske nacionalnosti i nakon sukoba policije i demonstranata u opštinama Kosovska Mitrovica i Zvečani, online prostor ispunjen je objavama u kojima je navedeno da je na Kosovu počeo rat. Osim online medija koji…
Kritičari su, kako piše BBC, pozvali društvene mreže da se na isti način kao Google uhvate u koštac sa netačnim informacijama o klimatskim promjenama, kao i lažima o pandemiji koronavirusa.
Zviždačica je u nedjelju, 3. oktobra, optužila Facebook da opetovano daje prednost dobiti umjesto suzbijanja govora mržnje i dezinformacija, te rekla kako su njezini odvjetnici podnijeli najmanje osam tužbi američkoj Komisiji za vrijednosne papire i berzu.
Zamućen snimak lošeg kvaliteta prikazuje “upad” u tajnu bazu podataka na “dark netu” koja sadrži lične podatke vakcinisanih Sputnjik vakcinom. Odličan uvod za špijunski film. Ali i materijal za proveru autentičnosti.
YouTube će blokirati sad sadržaj koji se protivi vakcinaciji objavili su iz ove kompanije u blogu u srijedu. Ovim potezom idu dalje od zabrane lažnih vijesti o vakcinama i uključuju sadržaj u kojem se nalaze dezinformacije o drugim odobrenim vakcinama.
Povodom objava na društvenim mrežama da se u jednom stanu na Paliluli u Beogradu svakodnevno nalazi i do 25 migranata, policija je proverom utvrdila da se radi o pet stranih državljana koji su legalno došli u Srbiju, saopštio je MUP.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel izjavio je da EU i Zapadni Balkan dele odgovornost za izgradnju mirne, prosperitetne i ujedinjene Evrope, ali i za komunikaciju o njoj. Borel je kazao da su gradjani Zapadnog Balkana sada otporniji na dezinformacije i da će EU nastavi da pomaže u podizanju medijske pismenosti u regionu.
Kada bi se u školama učilo kako prepoznati dezinformacije (što sada, na našu žalost nije slučaj), izlaganja doktora Branimira Nestorovića o aktuelnom korona virusu mogla bi da posluže kao ogledni primer. Negativni, razume se. Ne bi li nas ubedio u izmišljenost virusa i teorije zavere o podmetnutoj bolesti, poznati pulomolog i bivši član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa koristi gotovo sve mehanizme manipulacije koje možemo da zamislimo - od iznošenja lako proverivih neistina i to više puta utvrđenih, preko izvlačenja informacija iz konteksta i zloupotrebe činjenica, navođenja samo delića podataka nedovoljnih za kompletnu istinu i zanemarivanja važnih saznanja, do nabrajanja neproverivih, irelevantnih i za razumevanje situacije potpuno nevažnih podataka.
Priprema za antinaučno odbacivanje kovida 19, maski i vakcinacije je – dugo trajala. Od Alana Čumaka i Trećeg oka, te lečenja krvnog pritiska dodirivanjem televizora, do Ruskog travara i lečenja pozitivnim mislima na Jutjubu, stigli smo dotle da budemo lideri po broju umrlih, ne samo od korone. Mediji su se istakli, šireći široko prihvaćen stav: dosta nam je nauke, činjenica i znanja, mi znamo najbolje. A nemamo pojma
Povodom vesti o smrti glumca Nenada Nenadovića i dezinformacija o njegovoj vakciniaciji koje su se na društvenim mrežama pojavile, oglasio se i pisac i scenarista Žarko Jokanović putem svog Fejsbuk profila, a za dnevni list Danas dodaje da je „trenutno izvan sebe“.
Direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen izjavio je danas da su tabloidi u Srbiji „mašine za pravljenje novca“ koje nemaju mnogo obzira za javni interes.
Na Univerzitetu LUISS Gvido Karli u Rimu otvorena je italijanska opservatorija za digitalne medije, koja će biti nacionalni centar za praćenje i suzbijanje dezinformacija. Opservatorija je deo evropske mreže od osam nacionalnih opservatorija.
Vlast u Srbiji nastavlja da igra aktivnu ulogu u uticaju na medijsko tržište. Određeni broj novinskih kuća ima bliske veze sa vladom, a politička polarizacija medija pogoršana je povlašćenim tretmanom vlasti prema provlaidnim tabloidima.
Facebook Inc objavio je u utorak da je od 2016. uložio više od 13 milijardi dolara u bezbednosne mere, nekoliko dana nakon što je Wall Street Journal objavio da kompanija nije uspela da popravi "štetne učinke platforme".
Dezinformacije (lažne vesti) su veliki izazov za evropske demokratije, društva i Unija treba da se pozabavi time, dosledno evropskim vrednostima i slobodama. Dezinformacije podrivaju poverenje građana u demokratiju i demokratske institucije.
Predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Olivera Zekić izjavila je da REM nije izrekao nijednu meru medijima u čijim programima su promovisane dezinformacije o epidemiji koronavirusa.
Godišnji barometar američke nevladine organizacije Ajreks svrstao je Srbiju među države sa slabim informacionim sistemom. Gori od nas je samo Azerbejdžan (11), na istom smo nivou kao Rusija i Belorusija, dok su Bosna i Hercegovina i Gruzija dobile nešto više poena od Srbije, ali su u istoj grupi država u kojima su kvalitetne informacije veoma ograničene i u kojima većina ljudi nije u stanju da prepozna dezinformacije
Brazilski predsednik Žair Bolsonaro potpisao je uredbu kojom se ograničavaju ovlašćenja kompanija u čijem vlasništvu su društvene mreže da uklanjaju naloge i sadržaj.
Više od 65 odsto svih lažnih vesti, zlonamernih, netačnih u vezi sa koronom i vakcinama protiv kovida izmislilo je samo 12 ljudi – Dezinformacijsko tuce. Kako prepoznati lažne vesti, zašto se objave brišu, a nalozi najčešće ne suspenduju, objašnjava Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije.
Smatra se da su izmišljene priče stare koliko i demokratija, ali na medijskim scenama širom sveta, čija glavna obeležja su pristrasnost i „viralni klikbejtovi“, termin „fejk njuz“ („lažne vesti“) uglavnom je dobio političku konotaciju, koja je neretko i „varljiva“.
