Igor Božić poslat na rad od kuće, od sutra neće imati nikakav uticaj na redakciju N1 
Šta je sve sporno u presudi Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija 
Sud odbacio Kaićevu tužbu: Novinarka Danasa ima pravo da Kaićev tekst nazove pamfletom 
Ni tri nedelje od zločina nad novinarima u Boru nema optužnice, iako postoje snimci nasilnika 
Nevladine organizacije: Razrešenje dugogodišnjeg direktora N1, Igora Božića, predstavlja najoštriji udar na uređivačku politiku, ruši kredibilitet medijske kuće i ukazuje na moguću zloupotrebu vlasničkih prava 
Šta smo naučili iz medijske kampanje koja je prethodila parlamentarnim izborima u Mađarskoj? Da li se težište sa tradicionalnih medija prebacuje na društvene mreže? Kakvu je ulogu u svemu tome imala veštačka inteligencija?
Slučaj Mađarske pokazuje da kontrola narativa putem tradicionalnih medija više nije dovoljna i da autoritarni sistemi sve agresivnije zauzimaju onlajn prostor
Kampanje diskreditacije u domaćim medijima karakterišu identični ili gotovo identični tekstovi koji se u kratkom roku pojavljuju na više portala, a po pravilu su usmereni na pojedince koji kritikuju vlast. Takvi sadržaji postali su gotovo svakodnevica, posebno od početka protesta, a nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Reč je o sadržajima prepunim dezinformacija i manipulativnih navoda, a ovakve kampanje su naročito opasne u manjim sredinama, gde targetiranje može direktno ugroziti bezbednost osoba protiv kojih se kampanja vodi. Ovaj obrazac prepoznala je Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučujući po žalbama na tabloidne tekstove, zbog čega je u Kodeks novinara i novinarki Srbije uvedena i nova odredba koja zabranjuje ovakav vid „novinarstva“.
Zamenik urednika britanskog Ekonomista Robert Gest istražuje medijske slobode u Evropi i za Cenzolovku govori o sve gorem položaju medija, o napadima na novinare u Srbiji, buci sa društvenih mreža i Trampovom vređanju novinara
Jedan od najčešćih utisaka savremenog medijskog konzumenta jeste osećaj zamora. Ne nedostatka informacija, već naprotiv – njihovog viška. Svakog dana smenjuju se „prelomne vesti”, afere, hitna saopštenja, dramatični naslovi i kontradiktorne izjave. U toj bujici javnost sve teže razlikuje šta je važno, šta je sporedno, a šta namerno proizvedena buka.
Šta su vibe coding, Answer Engine Optimization, Digital Prominence i Liquid content? Ne bi bilo loše da saznate, sva je prilika da ćete to ili koristiti ili konzumirati, ako to već nije slučaj. Prema liderima razvoja digitalnog informisanja iz celog seta, ovi izrazi će biti u živahnoj upotrebi ove mlade i neizvesne godine
"Masovne deportacije, obnova tradicije i kulture, rušenje globalizma Evropske unije" - ovo su samo neke od parola u programu koji je predstavljen kao skup novogodišnjih odluka "svakog belog nacionaliste", a koju je na mreži Telegram podelila jedna od novoosnovanih međunarodnih ultradesničarskih organizacija.
Glavni i odgovorni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević proglašen je za „trola godine“ u izboru Mreže za izveštavanje o različitosti, regionalne inicijative usmerene na unapređenje načina na koji mediji prikazuju društvenu različitost i suzbijanje govora mržnje i štetnih narativa.
"Srbofob", "progon Srba", "albanski kriminalci" i slično, neki su od izraza koji se pojavljuju u tekstovima u kojima se pominje Kosovo u pojedinim medijima i na kanalima društvenih mreža koji šire ruske narative na internetu uoči izbora na Kosovu.
U anketi koju Istinomer tradicionalno organizuje na kraju svake godine, čitateljke i čitaoci su za „Laž godine 2025“ izabrali izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića „Hoćete izbore - dobićete ih kad god hoćete!”
Sajt EU Political Report povukao je i izvinio se osnivaču United Group Draganu Šolaku zbog lažnih tekstova o ruskom uticaju, navodeći da su "N1 i Nova prepoznati u svetu po uređivačkoj nezavisnosti".
Kako bi diskreditovali N1, ovih dana ponovo se pojavljuju glasnogovornici režima, ali i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji s pozicije uzvišene moralnosti prozivaju našu kuću da laže i to - govoreći neistinu.
Delegacija EU u Srbiji odgovorila je na tvrdnje Informera da se u "evropskoj kući nalazi krvava šaka", pozvavši redakciju da se informiše se o kampanji protiv nasilja nad ženama.
Od Trumpovih bizarnih videosadržaja kreiranih uz pomoć AI-alata, preko 'AI političara' u Hrvatskoj i Albaniji, pa sve do muzičkih spotova Rame Isaka – vještačka inteligencija ulazi u politiku kao novo sredstvo samopromocije, prevare i diskreditacije političkih protivnika.
Informer je danas u svom tekstu manipulativno prikazao deo gostovanja novinarke N1 Maje Nikolić u podkastu „Ćao Nevena”, izostavljajući sve kritičke osvrte koje je gošća iznela na račun te medijske kuće. Nikolić je, između ostalog, govorila o napadu na nju i kolegu kamermana ispred Ćacilenda, kada im je grupa muškaraca razbila opremu, dok policija, iako prisutna, nije reagovala. Osvrnula se i na skup podrške koji je naknadno organizovan, a na kojem su se pojavili i zaposleni Informera. Njihov dolazak ocenila je kao provokaciju, a njih same kao osobe koje se ne bi trebalo nazivati novinarima već propagandistima. Skrenula je pažnju i da Informer u svojim emisijama svakodnevno targetira N1, što, kako je navela, direktno doprinosi atmosferi u kojoj se takvi napadi događaju. Uprkos svemu tome, Informer je iz celog gostovanja izdvojio samo tvrdnju da učesnice podkasta prate njihov sadržaj i opasku Nikolić da je Informer možda gledaniji nego što se misli. Po običaju, Informer je u današnjem tekstu Nikolić nazvao tajkunskom novinarkom, a N1 antisprskim medijem.
Niški opozicioni odbornici podneli su Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva krivičnu prijavu protiv odgovornih u Gradu zbog dodele više od četiri miliona dinara firmi „Ini media“, koja je osnivač neregistrovane „Niš TV“.
Pozvali smo Evropsku uniju da bude više uz građane, da manje obraća pažnju na političke elite, jer građani su ti koji stoje uz vrednosti koje baštini EU, rekao je za N1 programski direktor CRTA Raša Nedeljkov. Kazao je kako je to što novinari na terenu moraju da brinu za svoje živote i bezbednost - signal da živimo u rastućoj autokratiji.
Bar tri četvrtine budalaština i pogrešnih informacija na internetu bilo bi sprečeno ako bi ljudi makar jednu sekundu svog vremena potrošili na to da provere koji je izvor nekog neverovatnog naslova koji su pročitali na Fejsbuku. Evo nekoliko besplatnih saveta za snalaženje u medijskoj džungli interneta koji umire
Zašto je Suzana Vasiljević ispričala da su svojevremeno ona i tim BBC pravili lažne vesti, kako bi što duže ostali na crnogorskom primorju? Kakvi novinari to uopšte dozvole sebi? I šta je medijska savetnica u stvari htela da nam kaže?
