Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam 
Milioni iz beogradskog budžeta za „kraduckanje“ tuđih tekstova 
Radivojević po tužbi sudije Đorđević i njenog supruga: „Novinarima ne treba saglasnost ljudi koje istražuju” 
Firma koja drži „divlju” prorežimsku televiziju dobila najviše para na niškom konkursu 
Sesar: EU zabrinuta za slobodu medija u Srbiji, ali zabrinutost sada moraju da prate konkretne akcije 
Uprethodnom tekstu FakeNews Tragač je već analizirao dve dezinformacije sa Iksa o HPV vakcinaciji – da ona uzrokuje neplodnost kod žena i da je u Japanu vakcina zabranjena. U novom tekstu predstavljamo još četiri dezinformacije o ovoj temi, a one se tiču vakcinacije dece, izloženosti HPV virusu i navodnog plaćanja odštete zbog nuspojava vakcine.
Nedavno je u Srbiji započeta proširena imunizacija protiv humanog papiloma virusa (HPV), a besplatnu vakcinu sada mogu primiti i građani do 45 godina starosti, uz preporuku lekara specijaliste. Istovremeno, udruženje građana za borbu protiv raka jajnika i grlića materice „Progovori“ je ove godine pokrenulo inicijativu da se HPV vakcina uvede u kalendar obavezne imunizacije. Navedene okolnosti neminovno su vratile fokus građanstva na temu vakcinacije protiv HPV-a, a redakcija Tragača zabeležila je značajan broj (dez)informacija o ovoj temi na društvenoj mreži Iks.
Kako izveštavati kada rakete i tenkovi krenu na tvoj grad? Ukrajinski novinari govore o izveštavanju u najekstremnijim uslovima koji se mogu zamisli, o užasima rata u kom su u opasnosti i oni sami i njihove porodice. Kako preživeti, kako ostati mentalno zdrav? Svedočenja ukrajinskih novinara prenosi reporterka Cenzolovke
Novi informacijski ekosistem sve više dobija na značaju, sa naglaskom na bliskije veze, „toplije“ medije i sajtove u vlasništvu radnika, piše Anali Njuc.
Šta smo naučili iz medijske kampanje koja je prethodila parlamentarnim izborima u Mađarskoj? Da li se težište sa tradicionalnih medija prebacuje na društvene mreže? Kakvu je ulogu u svemu tome imala veštačka inteligencija?
Slučaj Mađarske pokazuje da kontrola narativa putem tradicionalnih medija više nije dovoljna i da autoritarni sistemi sve agresivnije zauzimaju onlajn prostor
Kampanje diskreditacije u domaćim medijima karakterišu identični ili gotovo identični tekstovi koji se u kratkom roku pojavljuju na više portala, a po pravilu su usmereni na pojedince koji kritikuju vlast. Takvi sadržaji postali su gotovo svakodnevica, posebno od početka protesta, a nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Reč je o sadržajima prepunim dezinformacija i manipulativnih navoda, a ovakve kampanje su naročito opasne u manjim sredinama, gde targetiranje može direktno ugroziti bezbednost osoba protiv kojih se kampanja vodi. Ovaj obrazac prepoznala je Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučujući po žalbama na tabloidne tekstove, zbog čega je u Kodeks novinara i novinarki Srbije uvedena i nova odredba koja zabranjuje ovakav vid „novinarstva“.
Zamenik urednika britanskog Ekonomista Robert Gest istražuje medijske slobode u Evropi i za Cenzolovku govori o sve gorem položaju medija, o napadima na novinare u Srbiji, buci sa društvenih mreža i Trampovom vređanju novinara
Jedan od najčešćih utisaka savremenog medijskog konzumenta jeste osećaj zamora. Ne nedostatka informacija, već naprotiv – njihovog viška. Svakog dana smenjuju se „prelomne vesti”, afere, hitna saopštenja, dramatični naslovi i kontradiktorne izjave. U toj bujici javnost sve teže razlikuje šta je važno, šta je sporedno, a šta namerno proizvedena buka.
Šta su vibe coding, Answer Engine Optimization, Digital Prominence i Liquid content? Ne bi bilo loše da saznate, sva je prilika da ćete to ili koristiti ili konzumirati, ako to već nije slučaj. Prema liderima razvoja digitalnog informisanja iz celog seta, ovi izrazi će biti u živahnoj upotrebi ove mlade i neizvesne godine
"Masovne deportacije, obnova tradicije i kulture, rušenje globalizma Evropske unije" - ovo su samo neke od parola u programu koji je predstavljen kao skup novogodišnjih odluka "svakog belog nacionaliste", a koju je na mreži Telegram podelila jedna od novoosnovanih međunarodnih ultradesničarskih organizacija.
Glavni i odgovorni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević proglašen je za „trola godine“ u izboru Mreže za izveštavanje o različitosti, regionalne inicijative usmerene na unapređenje načina na koji mediji prikazuju društvenu različitost i suzbijanje govora mržnje i štetnih narativa.
"Srbofob", "progon Srba", "albanski kriminalci" i slično, neki su od izraza koji se pojavljuju u tekstovima u kojima se pominje Kosovo u pojedinim medijima i na kanalima društvenih mreža koji šire ruske narative na internetu uoči izbora na Kosovu.
U anketi koju Istinomer tradicionalno organizuje na kraju svake godine, čitateljke i čitaoci su za „Laž godine 2025“ izabrali izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića „Hoćete izbore - dobićete ih kad god hoćete!”
Sajt EU Political Report povukao je i izvinio se osnivaču United Group Draganu Šolaku zbog lažnih tekstova o ruskom uticaju, navodeći da su "N1 i Nova prepoznati u svetu po uređivačkoj nezavisnosti".
Kako bi diskreditovali N1, ovih dana ponovo se pojavljuju glasnogovornici režima, ali i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji s pozicije uzvišene moralnosti prozivaju našu kuću da laže i to - govoreći neistinu.
Delegacija EU u Srbiji odgovorila je na tvrdnje Informera da se u "evropskoj kući nalazi krvava šaka", pozvavši redakciju da se informiše se o kampanji protiv nasilja nad ženama.
Od Trumpovih bizarnih videosadržaja kreiranih uz pomoć AI-alata, preko 'AI političara' u Hrvatskoj i Albaniji, pa sve do muzičkih spotova Rame Isaka – vještačka inteligencija ulazi u politiku kao novo sredstvo samopromocije, prevare i diskreditacije političkih protivnika.
Informer je danas u svom tekstu manipulativno prikazao deo gostovanja novinarke N1 Maje Nikolić u podkastu „Ćao Nevena”, izostavljajući sve kritičke osvrte koje je gošća iznela na račun te medijske kuće. Nikolić je, između ostalog, govorila o napadu na nju i kolegu kamermana ispred Ćacilenda, kada im je grupa muškaraca razbila opremu, dok policija, iako prisutna, nije reagovala. Osvrnula se i na skup podrške koji je naknadno organizovan, a na kojem su se pojavili i zaposleni Informera. Njihov dolazak ocenila je kao provokaciju, a njih same kao osobe koje se ne bi trebalo nazivati novinarima već propagandistima. Skrenula je pažnju i da Informer u svojim emisijama svakodnevno targetira N1, što, kako je navela, direktno doprinosi atmosferi u kojoj se takvi napadi događaju. Uprkos svemu tome, Informer je iz celog gostovanja izdvojio samo tvrdnju da učesnice podkasta prate njihov sadržaj i opasku Nikolić da je Informer možda gledaniji nego što se misli. Po običaju, Informer je u današnjem tekstu Nikolić nazvao tajkunskom novinarkom, a N1 antisprskim medijem.
Niški opozicioni odbornici podneli su Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva krivičnu prijavu protiv odgovornih u Gradu zbog dodele više od četiri miliona dinara firmi „Ini media“, koja je osnivač neregistrovane „Niš TV“.
