Nakon smene vlasti: Vreme je da saznamo ko su bili doušnici tabloida iz tužilaštava, policije i BIA 
Tri i po godine kršenja zakona na TV Informer: Obračuni, tajna snimanja, uvrede, kletve, pretnje 
„Izvini, Srbijo”, drugi deo: Šta se sve preokrenulo u srpskim medijima za tri dana 
Četiri člana Saveta: REM je usred izborne kampanje otet od strane vlasti, zahtevamo krivičnu odgovornost 
Godine beščašća i kršenja zakona na Pinku: Tuča i davljenje u rijalitiju, zavera o nadstrešnici i Ribnikaru, laži o studentima 
„Vreme“ istražuje bazu botova SNS-a. Koga napadaju? Kako koriste tragedije? Šta kada se ulenje pa koordinatori moraju da ih opominju? I zašto i botovi, ipak, spavaju
"Aktuelne promene u upravljačkim strukturama grupe United Media, kao i njenih televizijskih kanala i web portala, te posledična smenjivanja vodećih urednika i ukidanje popularne satirične emisije, izazvali su zabrinutost sagovornika u pogledu uređivačke nezavisnosti", navodi se u objavljenom privremenom izveštaju posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), koji obuhvata period od 16. septembra do 7. oktobra.
Više provladinih medija danas je napalo studente i opoziciju da spremaju „sabotažu izbora” ukoliko na njima izgube. Tvrde da studenti planiraju da njihovi kontrolori napuste biračka mesta, ukoliko dođe do nasilnih incidenata na dan izbora. Kao „dokaz” za to koriste izjavu politikologa Lazara Marićevića koji je u nedavnom gostovanju na Novoj S iznosio pretpostavke na koje bi načine studenti mogli da reaguju ukoliko izbore bude pratilo nasilje i nepravilnosti. Marićević je za Raskrikavanje potvrdio da nije iznosio nikakav studentski plan.
Kada je tog 21. jula registrovan prvi požar u Deliblatskoj peščari, verovatno ni pesimisti nisu pretpostavljali da ćemo se tom temom baviti i čitavog avgusta. Postavljala su se pitanja odgovornosti za gašenje požara, uticaja klimatskih promena, snabdevenosti sektora za vanredne situacije, potrebe za podrškom drugih zemalja, ali i vremena koje će biti potrebno da se biosistem peščare obnovi. Širene su različite interpretacije (neke na ivici teorija zavere), kontradiktornosti, dezinformacije i foto-manipulacije, što ćemo ukratko pokušati da prikažemo u ovom izdanju rubrike Unatrag.
Nedostatak pravovremenih i transparentnih informacija institucija tokom kriznih situacija otvara prostor za širenje dezinformacija, dok pretnje krivičnim prijavama ne mogu nadomestiti izostanak poverenja građana, ocenjuju sagovornice Mašine. Milena Vasić iz JUKOM-a, Jelena Kleut i generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović saglasne su da je upravo loša krizna komunikacija institucija jedan od ključnih razloga zbog kojih se u javnosti šire glasine i netačne informacije.
Sindikat novinara Hrvatske podržava prosvjed „Hodaj za Liku, hodaj za Hrvatsku“ i borbu građana za zdravlje, sigurnost i zdrav okoliš. Pozivamo naše članice i članove da nam se pridruže u subotu, 5. rujna u Zagrebu. U 11 sati okupljanje na Trgu kralja Tomislava, prosvjed u 12 sati na Trgu bana Josipa Jelačića.
Prošlo je godinu dana od prekomerne upotrebe sile prema građanima u Valjevu, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević učestvovao je tada u emisiji u kojoj su se širile tvrdnje, odnosno spin da je N1 objavio vest o smrti dečaka iz Valjeva tokom protesta. Voditeljka N1 postavila je Povereniku pitanje hoće li se izviniti, pošto N1 to nikad nije objavio.
Korisnici društvenih mreža svaki put kada naiđu na nešto senzacionalno, kao što su videi Miloša Medenice, treba da pitaju: „Da li je odgovorno objaviti nešto ovako važno bez dokaza?“ A posle toga i: „Da li bih ja ovom čoveku dao svoj auto da ode da kupi nešto?“ I sve će biti mnogo lakše.
Novinarstvo nije samo čuvar demokratije, već i javno dobro koje donosi merljive društvene i ekonomske koristi, navodi se u izveštaju „Vrednosti novinarstva“ koji su objavili Unesco, DW akademija i International Fund for Public Interest Media, a koji predstavlja pregled najnovijih istraživanja koja pokazuju da je kvalitetno, nezavisno novinarstvo ključni faktor za ekonomski razvoj, nacionalnu bezbednost, demokratsko upravljanje i efikasno reagovanje u krizama.
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
Zašto deo publike baš njemu veruje, dok se zvaničnim institucijama i mainstream medijima ne veruje? Nepoverenje u institucije je hronična bolest srpskog društva, a kada su mediji u pitanju, ta bolest je dramatično uznapredovala
Na naslovnim stranama šest dnevnih listova bliskih vlastima u 2025. novinari Raskrikavanja pronašli su više od 1.800 manipulativnih vesti. Prednjači Alo sa čak 529 takvih tekstova, a odmah za njim sledi Informer sa 399. Raskrikavanje već godinama analizira naslovnice tabloida, i prošla, 2025. godina do sada je zabeležila rekorde u objavljivanju manipulacija. Šest tabloida koje smo analizirali – Informer, Srpski telegraf, Alo, Večernje novosti, Kurir i Politika – iz budžeta su prošle godine zajedno inkasirali više od milion evra.
Uprethodnom tekstu FakeNews Tragač je već analizirao dve dezinformacije sa Iksa o HPV vakcinaciji – da ona uzrokuje neplodnost kod žena i da je u Japanu vakcina zabranjena. U novom tekstu predstavljamo još četiri dezinformacije o ovoj temi, a one se tiču vakcinacije dece, izloženosti HPV virusu i navodnog plaćanja odštete zbog nuspojava vakcine.
Nedavno je u Srbiji započeta proširena imunizacija protiv humanog papiloma virusa (HPV), a besplatnu vakcinu sada mogu primiti i građani do 45 godina starosti, uz preporuku lekara specijaliste. Istovremeno, udruženje građana za borbu protiv raka jajnika i grlića materice „Progovori“ je ove godine pokrenulo inicijativu da se HPV vakcina uvede u kalendar obavezne imunizacije. Navedene okolnosti neminovno su vratile fokus građanstva na temu vakcinacije protiv HPV-a, a redakcija Tragača zabeležila je značajan broj (dez)informacija o ovoj temi na društvenoj mreži Iks.
Iako se informacije šire brže nego ikada, poverenje publike u medije opada. Odgovornost se najčešće traži u političkim centrima moći, algoritmima i vlasničkim strukturama medija, ali se iscrpljenost samih novinara najčešće prećutkuje ili u najboljem slučaju potcenjuje.
Kako izveštavati kada rakete i tenkovi krenu na tvoj grad? Ukrajinski novinari govore o izveštavanju u najekstremnijim uslovima koji se mogu zamisli, o užasima rata u kom su u opasnosti i oni sami i njihove porodice. Kako preživeti, kako ostati mentalno zdrav? Svedočenja ukrajinskih novinara prenosi reporterka Cenzolovke
Novi informacijski ekosistem sve više dobija na značaju, sa naglaskom na bliskije veze, „toplije“ medije i sajtove u vlasništvu radnika, piše Anali Njuc.
Šta smo naučili iz medijske kampanje koja je prethodila parlamentarnim izborima u Mađarskoj? Da li se težište sa tradicionalnih medija prebacuje na društvene mreže? Kakvu je ulogu u svemu tome imala veštačka inteligencija?
Slučaj Mađarske pokazuje da kontrola narativa putem tradicionalnih medija više nije dovoljna i da autoritarni sistemi sve agresivnije zauzimaju onlajn prostor
