Zašto je novinarstvo važno: Dezinformacije koštaju društvo i do 500 milijardi dolara godišnje

Novinarstvo nije samo čuvar demokratije, već i javno dobro koje donosi merljive društvene i ekonomske koristi, navodi se u izveštaju „Vrednosti novinarstva“ koji su objavili Unesco, DW akademija i International Fund for Public Interest Media, a koji predstavlja pregled najnovijih istraživanja koja pokazuju da je kvalitetno, nezavisno novinarstvo ključni faktor za ekonomski razvoj, nacionalnu bezbednost, demokratsko upravljanje i efikasno reagovanje u krizama.

Kako se navodi, istraživanja pokazuju da svaki uloženi dolar u istraživačko novinarstvo može doneti više od 100 dolara javne koristi kroz smanjenje korupcije, efikasnije javne usluge i povraćaj zloupotrebljenih sredstava. Pad slobode medija povezan je sa smanjenjem realnog rasta BDP-a za jedan do dva odsto, dok se godišnja društvena šteta izazvana dezinformacijama procenjuje na 350 do 500 milijardi dolara.

Izveštaj naglašava da novinarstvo doprinosi ekonomskom razvoju tako što povećava transparentnost, smanjuje korupciju, unapređuje raspodelu javnih resursa i povećava poverenje investitora. Zemlje sa višim nivoom medijskih sloboda beleže viši privredni rast, manje finansijskih zloupotreba i stabilnije tržište. Istraživačko novinarstvo otkriva prevare, podstiče reforme i omogućava povraćaj značajnih javnih sredstava, što potvrđuju primeri poput Panama Papers, Gupta Leaks i rada OCCRP-a.

U izveštaju je posebno istaknuta uloga novinarstva u očuvanju nacionalne bezbednosti i društvene stabilnosti. Prema njihovim navodima, nezavisni mediji predstavljaju jednu od najefikasnijih odbrana od dezinformacija jer građanima obezbeđuju proverene informacije i povećavaju njihovu otpornost na manipulacije. Zemlje sa snažnim javnim medijskim servisima i visokim poverenjem u medije, dodaje se, pokazuju veću otpornost na kampanje dezinformisanja, dok istraživanja potvrđuju da veća sloboda medija smanjuje rizik od sukoba, političke represije i kršenja ljudskih prava.

Izveštaj ukazuje i na presudnu ulogu novinarstva tokom kriznih situacija i katastrofa. Pouzdane informacije spašavaju živote jer građanima omogućavaju da donesu pravovremene odluke, pristupe pomoći i zaštite svoje zdravlje.

Dalje se navodi da medijsko izveštavanje povećava obim i brzinu humanitarne pomoći – analiza više od 2.300 katastrofa pokazala je da je svaka dodatna vest u The New York Times-u bila povezana sa dodatnih 500.000 dolara međunarodne pomoći. Tokom pandemije korona virusa, pouzdani mediji doprineli su većem pridržavanju zdravstvenih preporuka i smanjenju uticaja dezinformacija.

Autori zaključuju da je novinarstvo jedan od najisplativijih oblika javnog ulaganja. Procene pokazuju da bi ulaganje od svega 0,1 odsto globalnog BDP-a – što odgovara približno petnaestodnevnoj svetskoj vojnoj potrošnji – bilo dovoljno da obezbedi održive javne medije i zdravo informaciono okruženje širom sveta. Istovremeno, naglašava se da puni efekti novinarstva zavise od postojanja funkcionalnih demokratskih institucija koje mogu da reaguju na informacije koje mediji otkrivaju.

Ceo izveštaj dostupan na linku.