Prema Članu 3. tog zakona, zabranjena je „proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, veličanje ili na bilo koji drugi način širenje propagandnog materijala, simbola ili obeležja kojima se izaziva, podstiče ili širi mržnja ili netrpeljivost, propagiraju ili opravdavaju neonacističke i fašističke ideje i organizacije ili se na drugi način ugrožava pravni poredak“.
„Iz radnje Olivere Zekić proizilazi povreda ove odredbe ovog zakona jer ona prezentuje, veliča i propagira neonacističke i fašističke ideje. I, to radi na sofisticiran način. To bi trebalo da bude komično ili šaljivo, ali je ozbljna inktriminacija. To unosi podele u društvu, stvara razdor i seje strah kod građana, ali i vređa osećanj svih naroda koji su bili žrtva te neonacističke i fašističke ideologije na ovim prostorima“, smatra Ninić.
Za radnju Olivere Zekić, Zakon propisuje prekršajnu odgovornost, kaže Ninić i dodaje da je samo pitanje ko je ovlašćen za dalja postupanja, odnosno podnošenje zahteva za vođenje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu.
Član 28 Zakona o javnom tužilaštvu
Nosilac javnotužilačke funkcije postupa u granicama stvarne i mesne nadležnosti javnog tužilaštva. Radi gonjenja za krivična dela, privredne prestupe i prekršaje, nosilac javnotužilačke funkcije postupa pred sudom i drugim državnim organom, preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen. Nosilac javnotužilačke funkcije postupa u parničnom, upravnom, izvršnom, vanparničnom i drugom postupku, vršeći pri tome radnje na koje je posebnim zakonom ovlašćen.
„To može učiniti policija ili javni tužilac. Pošto nije reč o javnom skupu, javnom mestu ili manifestaciji, policija nema mogućnost, pa bi zahtev trebalo da podnese nadležni javni tužilac, prema mestu izvršenja ove radnje“, precizirao je Ninić.
Kako je objasnio, tužilac može da dobije prijavu od nekog građanina, a trebalo bi i po službenoj dužnosti da prati medije, formira predmet, zamoli policiju ili samo neposredno sasluša Oliveru Zekić i podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka gde bi ona u redovnom postupku imala mogućnost da se brani, iznese odbaranu, a sud bi, kako dodaje, ocenio da li se stiču obeležja radnje prekršaja i da li stiču uslovi da joj se izrekne novčana kazna.
Iako je u ovom slučaju sužen prostor za postupanje policije, nije i za postupanje tužilaštva, ističe Ninić.
Podsećamo, Zekić je na svom Telegram kanalu postavila profilnu fotografiju u nacističkoj SS uniformi. Reč je o fotomontaži, ali samoinicijativno postavljenoj na Telegram kanalu.
„Ja sam to uradila iz čiste provokacije“, odgovorila je Zekić na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto je za ličnu fotografiju postavila sebe u nacističkoj SS uniformi.
U Srbiji je od 2009. godine na snazi Zakon o zabrani neonacističkih ili fašističkih manifestacija i zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola.
Kazne za kršenje ovog zakona su prekršajne i kreću se u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara (od 40 do 430 evra) za fizičko lice, te od 100.000 do 1.000.000 dinara (od 850 do 8.500 evra) za pravno lice.
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
Tatjana Lazarević, Kossev: Udaraju tamo gde je najslabije, u medije koje i kosovska i srpska vlast targetiraju kao vinovnike zla
Da li je Vlada Srbije odustala od zahteva za sankcije medijima koji promovišu nasilje i ne vode računa o mentalnom zdravlju mladih?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.