Riznić: TV Informer generator nasilja na svakodnevnom nivou

Jelena Riznić (snimak ekrana N1)

„Ali, vrlo uvijeno. Dakle, sve vreme je Dragan Vučićević govorio da, eto, šta bi bilo kad bi on rekao da bi mene trebalo silovati i jahati. Mislim, ne kaže on to, ali šta bi bilo kada bi on rekao to, to je skandal, aludirajući na to da mi to zapravo sa ove strane govorimo, što je zaista van svake pameti“, ocenjuje ona.

Ističe da se SNS vratio na fabrička, radikalska podešavanja.

„To je taj radikalski govor i način obraćanja političkim neistomišljenicima. I ne samo to, postoji jedan meta-nivo u svemu ovome, a to je ona osnovna ideja da je najlakši način kontrole žena, praktično, pretnja silovanjem. Zato što oni vrlo dobro znaju da nijednoj od nas nije najveći strah da ćemo biti uhapšene ili da će se desiti nešto tog tipa. Mi smo na ulicama sa punom svešću šta sve može da se desi u tom smislu, ali spremne da se borimo. Oni znaju da je najveći strah, praktično, svake žene da će biti seksualno zlostavljana. I to je taj trop (kliše) sa kojim oni pokušavaju da se igraju sada sa svoje strane, ovim kampanjama „ja sam ćacika, nećete me silovati’ i slično“, poručuje Riznić.

Podseća da se na listi SNS nalazilo ili se nalazi nekoliko osoba koje su bile optužene ili osuđene za seksualno nasilje, poput glumca Branislava Lečića, koji je trenutno 15. na listi, zatim Milutina Jeličića Jutke, koji je pravosnažno osuđen za seksualno nasilje nad Marijom Lukić, pokojnog Dragana Markovića Palme, koji je bio optužen za trgovinu devojčicama i ženama u svrhu seksualne eksploatacije, kao i vaspitača iz Odžaka, koji je na kraju osuđen za pedofiliju, a bio je na prethodnoj listi SNS „Za našu decu“.

„Tu je gomila drugih likova koji sada ordiniraju u Ćacilendu, čuvaju to mesto, i koji su ili optuženi ili osuđeni za pedofiliju ili za seksualno nasilje. Tako da, zaista je neverovatno da lista koja praktično ima, konzervativno govoreći, jedno 300 godina robije, govori o tome da Studentska lista preti silovanjem“, navodi.

Dodaje da je TV Informer generator nasilja na svakodnevnom nivou.

„Ako imate političku partiju koja praktično ima potpunu kontrolu nad sudstvom, tužilaštvom, policijom, praktično potpunu kontrolu nad medijskom slikom Srbije, onda oni imaju apsolutnu odgovornost za sve ono što se govori i radi u Srbiji svakodnevno, i ono što se dešava zapravo najvećem broju građanki ove zemlje“, ocenjuje.

Riznić je učestvovala i u protestu ispred Informera, zbog toga što su te novine objavile intervju sa osuđenim silovateljem.

„Ja mislim da je dosta zanimljivo da Dragan J. Vučićević (vlasnik Informera) nijednog trenutka ne govori da smo mi protestovali protiv njega, i da smo protestovali zbog toga što je dao naslovnu stranu silovatelju koji je u tom intervjuu govorio da je vrlo važno da se žene ne bune kada on pokuša da ih siluje, zbog toga što će prosto proći lakše onda nego neke druge“, podseća ona.

Dodaje i da je „vrlo zanimljivo da govori da se poznajemo na neki drugi način i iznosi svakakve laži u vezi sa mnom, ali ne govori da se poznajemo sa protesta protiv njega, protiv njegove, neću reći medijske kuće, nego praktično pesnice zla i jedne od udarnih pesnica ove kriminalne vlasti“.

„To je nešto što praktično sad već ulazi u fazu nekakve legalizacije i što će definitivno postati utoliko češće ukoliko tome ne stanemo na put jednom za svagda“, ocenjuje.

Relativizacije Antonijevića

Na pitanje da li je neko reagovao na to što joj se dešava, kaže da nije, osim poverenika za ravnopravnost Milana Antonijevića, za kojeg navodi da je on ceo slučaj „standardno relativizovao“, rekavši da to nije u redi, ali i da nije u redu što ona vodi kampanju protiv nekih žena, a feministkinja je.

„To je njegov standardni rečnik relativizacije i praktično izjednačavanje eklatantnog nasilja koje se sprovodi protiv studentkinja, studentskog pokreta i uopšte svih građana koji se bore protiv vladajuće partije i praktično kriminalaca sa druge strane“, navodi.

Ističe da će pokrenuti i sudski proces protiv Informera, jer misli da je vrlo važno da sve ono što se dešavalo u poslednje dve godine ostane zapisano.

„Jednog dana istoričari će se baviti ne konkretno mojim slučajem ili bilo kojim pojedinačnim slučajem, nego baviće se prosto istorijom borbe protiv okupacije, protiv ovog zla. I mislim da je važno da svako od nas u tome da nekakav doprinos“, poručuje.

Zaključuje da vreme odgovornosti tek dolazi i „da ćemo tada imati veliku ulogu da nekako vratimo stvari na fabrička podešavanja i da onda promišljamo kakvo društvo želimo“.