„Filozofski fakultet je mesto na kome treba da se govori o medijima u savremenom društvu jer su slobodni, nezavisni mediji opšte mesto u savremenom demokratskom društvu bez ikakve dileme, ali je praksa drugačija“, rekao je na otvaranju prof. dr Dragan Todorović.
„Ako već govorimo da je sloboda medija ugrožena, a jeste, moramo da kažemo da slobodnih medija u Srbiji i svetu praktično nema nigde. Ima medija koji su istiniti, manje istiniti, i moramo se uvek zalagati za istinito informisanje – zasnovano na etičkim principima“ – rekao je profesor Zoran Aracki i podsetio da u liberalnom kapitalizmu vlada tržište, a da je takav slučaj u Srbiji kao zemlji u tranziciji.
Profesor Vladeta Radović je zatražio uvođenje medijskog obrazovanja u sve nivoe formalnog obrazovanja kako bi se stvorila kritička svest kod mladih, status novinara kao službenog lica, pa možda čak i imunitet poput poslaničkog, i izneo ideju o novinarskoj komori koja bi regulisala sve ono što je neophodno.
„Snaga leži u svakome od nas, i tu energiju, koju svakako posedujemo, treba usmeriti u pravom smeru i zajedno sa dobrim ljudima, koji žele promene na bolje u ovom gradu i ovoj zemlji“, rekao je Mladen Velojić, direktor Media i reform centra Niš, objašnjavajući principe na kojima ovaj centar radi. Marta Savić, koja je, kao student, počela da radi u MRCN, predstavila je njegove projekte – Multimedijalnu školu novinarstva, portal Dijaspora na vezi i video platformu TiVizija, posvećenu građanskom aktivizmu, koju je formirao MRCN u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju.
O produkcijskom radu MRCN-a govorila je novinarka Milena Milošević, koja je učestvovala u snimanju četvorodelnog dokumentarnog serijala „Važnost slobode medija“. „Najviše mi je značilo to što sam imala priliku da učestvujem u snimanju i kreiranju dokumentarnih filmova“, objasnila je ona i najavila projekciju četvrtog dela ovog serijala.
Izveštavanje zasnovano na etičkim principima, medijska pismenost, odbacivanje sujete, neprihvatanje cenzure i autocenzure je ono što su učesnici ovog speak up-a preporučili kao sredstva za poboljšanje položaja i novinara i medija.
Drugi učesnici su pak izneli ocene da su mediji kao samoposluge u kojima ima za svakoga po nešto, mišljenje da medijski radnici ne žele slobodu jer ona znači i odgovornost, kao i zalaganje da se medijska pismenost razvija kroz neformalno obrazovanje zbog opasnosti da vlast i to iskoristi za svoju promociju.
Niški novinar Milorad Doderović je podsetio na osnovno novinarsko pravilo, da se čuje i druga strana, koje se često prenebregava, ocenio da je autocenzura ono što najviše guši novinare i istakao da treba objavljivati istinu, čak i po cenu gubljenja posla ili zatvora.
Šta mladi misle o slobodi medija:
„Što se tiče slobode medija – nema slobodnih medija uopšte. Svaki medij zavisi od određenih centara moći – da li su to politički centri moći, da li su to nevladini sektori moći. Suština je da novinarstvo uopšte nije slobodna profesija i mediji su jako skupa igračka koja ima tu moć da upravlja javnim mnjenjem, da kreira mišljenje, da utiče na stavove ljudi, da im menja ponašanja, da im sugeriše za koga će da glasaju, šta će da rade… Novinari su tu kao marionete i lutke kojima se upravlja iz određenih centara moći. Suština je da ne postoji slobodni mediji – može samo da se govori o korektnom odnosu prema javnom mnjenju i prema auditorijumu i publici i da se prilikom izveštavanja prikaže i jedna i druga strana i onda je na publici da izvuče zaključke.“ – Milan Dojčinović, diplomirani novinar i master komunikologije
„Sloboda medija je jedan pojam koji se jako teško definiše. Mislim da mi moramo da radimo na motivisanju novinara da se što više oslobode svih pritisaka i nekih poteškoća koje imaju u radu. Slobodnih i potpuno nezavisnih medija nema, niti će ih ikada biti, ali moramo da pokušamo kolikogod je moguće da medije uzmemo u ruke novinara i da mi radimo na tome da mediji budu što objektivniji i nepristrasni“ – Filip Jovanović, apsolvent novinarstva i urednik Kapital magazina
Mislim da je sloboda medija vrlo ugrožena kod nas i mediji koji se trude da zadrže neki oblik nezavisnosti, što u finansijskom, što u bilo drugom smislu – bivaju od velikim pritiscima i to je vrlo teška, ali bitna borba da se mediji izbore za neko nezavisno finansiranje. Lako je pasti u stereotip da su neki mediji strani plaćenici, a da se neki drugi bore za pravu stvar i tu dolazimo u neku ideološku borbu. Ja iskreno verujem da mediji mogu biti nezavisni i da danas postoje nezavisni mediji. Ako bi mediji nonstop pričali ono što se ljudima sviđa – čemu mediji – Ivan Dinić, apslovent sociologije i freelance fotograf
„Mislim da sloboda medija podrazumeva da ne može da radi ko šta hoće u medijima, već podrazumeva i odgovornost i da nam treba više regulacije u smislu da Savet za štampu ne bude samo „regulatorno“ telo, nego regulatorno telo i medijska komora koja bi uredila ko se bavi novinarstvom. Onaj koji krši etičke kodekse ne može da se bavi tim poslom“ – Milan Zirojević, student komunikologije
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
Asanž pred poslednjom žalbom: Odluka sudije koja će imati ogroman uticaj na novinarstvo u svetu
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.