Novinarski izuzetak – oružje u borbi za slobodu izražavanja

Novi zakon predvideo je neka nova prava građana iz oblasti prava na privatnost i zaštite ličnih podataka, ali i odgovarajuće obaveze za sve koji takve podatke prikupljaju, obrađuju i koriste. Nosioci tih obaveza su državni organi, vlasnici sajtova, informativnih portala, društvenih mreža, uslužne radnje, novinari… Lista je praktično neiscrpna.

Mi ćemo se zadržati na novinarima i na tome šta predstavlja novinarski izuzetak. U članu 88 ZZPL-a predviđeno je da se na obradu u svrhu novinarskog istraživanja i objavljivanja informacija u medijima (kao i u svrhe naučnog, umetničkog ili književnog izražavanja) ne primenjuje većina odredbi ovog zakona ako je to neophodno radi zaštite slobode izražavanja i informisanja.

Dakle, novinarski izuzetak je oružje kojim se novinari mogu poslužiti u borbi za slobodu izražavanja i informisanja javnosti, što je naročito važno kod istraživačkog novinarstva.

Ko se može pozivati na novinarski izuzetak?

Kao što smo naveli, ovaj izuzetak može se primeniti uvek kada je svrha obrade podataka novinarsko istraživanje i objavljivanje informacija u medijima.

To bi praktično značilo da se blogeri i ljudi koji se bave građanskim novinarstvom mogu pozivati na ovu odredbu zakona. Tome ide u prilog i praksa Evropskog suda pravde, koji je u februaru ove godine doneo presudu* i zauzeo stav da to što se neko ne smatra novinarom po nacionalnom pravu, ne znači da se automatski ne može pozvati na novinarski izuzetak, već da odlučujući faktor da li se izuzetak može primeniti ili ne jeste da li je svrha bila da se javnosti učini dostupnim informacija, mišljenje ili ideja, te ako je odgovor pozitivan, onda se može primeniti novinarski izuzetak.

Ovakav stav ima i drugu zanimljivu stranu – činjenica da je neko novinar ne znači da se može pozivati na novinarski izuzetak ako svrha zbog koje prikuplja lične podatke nije informisanje javnosti.

U značaj novinarskog izuzetka mogli smo se uveriti i prošle godine kada je nadležni organ za zaštitu podataka u Rumuniji pretio maksimalnom kaznom od dvadeset miliona evra, propisanom Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti, istraživačkom projektu RISE, koji je objavio da su visoki politički zvaničnici te zemlje učestvovali u korupciji i krađi sredstava iz EU fondova, ukoliko ne dostavi podatke o svojim izvorima. Naravno, i Uredba sadrži odredbu kojom se predviđa novinarski izuzetak, te je Evropska komisija reagovala rekavši da primena opštih propisa o zaštiti podataka, prilikom čega se krše osnovna prava, poput slobode govora i informisanja, predstavlja zloupotrebu GDPR-a.

S obzirom na to koliko problema da dođu do značajnog dela javnosti u našem društvu imaju mediji i novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom, dobro je znati da im novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne otežava posao više nego što se može razumno očekivati u demokratskom društvu.