28. okt 2016.

Dokle će nas premijer zajebavati?

MilosVasicStudija slučaja: Opasni zadaci i spektakularni uspesi

Opet se obratio, teško nama.

U ponedeljak uveče, gromoglasno najavljen, premijer Aleksandar Vučić održao je vanrednu konferenciju za štampu, posle kratke sednice Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Došao je očito nepripremljen i donekle zbunjen, videlo mu se na licu i po dugačkim pauzama između rečenica.

Dobro, to ste već svi videli nekoliko puta. Nešto drugo me tu zanima: kada će već jednom novinari, snimatelji i prateće osoblje početi da dobijaju posebne naknade za rad na opasnim zadacima? Pres-konferencije premijera Vučića, naime, spadaju u opasne misije u ovom našem nesrećnom zanatu, najopasnije otkada se više ne vucaramo po raznim ratištima.

Da vidimo koje opasnosti vrebaju novinare, snimatelje, fotoreportere (nešto manje) i ostale medijske ljude.

Kao prvo, Aleksandar Vučić viče, svadljiv je i ima pik na određene kolege novinare, tako da niko (osim omiljenih) ne zna kada će ga snaći Previšnji Gnev. Ovog ponedeljka pohvalio je nekog Vasilija i izgrdio nekog Đorđa koji ga ništa nije ni pitao; bilo je dovoljno što je tu. Koliko je taj zadatak opasan, svedoči i okolnost da se još niko nije usudio da se usprotivi, da premijera nazove „Aco“, kad se on njima obraća krštenim imenom, da izađe iz sale. On se stalno obraća u drugom licu množine („vi“ ovakvi, „vi“ onakvi), pazeći da ne precizira na koga misli – osim kad se okomi na određene medije sa optužbama da „mrze“ njega i porodicu mu.

Kao drugo, novinar koji se pomiri sa gore opisanim opasnostima izlaže se mogućim i verovatnim napadima nadobudnih koleginica i kolega ako slučajno postavi neko nepotrebno pitanje (Savamala i slično).

Kao treće – i najopasnije – sledi muka posle preživljene konferencije za štampu: šta izvestiti o nečemu konfuznom, nabusitom i neodređenom? Lako je onima iz elektronskih medija: oni puste snimak, pa neka publika rastabiri o čemu je tu bila reč; oni su „objektivni“, nepristrasni i udaljeni. Briga njih, pustili su šta je rekao i molim. Izveštači štampanih i internetskih novina treba ipak nešto da rastumače čitaocu, pogotovo nesrećnici iz nedeljnih novina (osim nekih). Ako izveste i rastumače kako misle da treba, u opasnosti su da se na njih okome premijer, njegovi trabanti i tabloidi i prateća logistička podrška na internetu i drugim mrežama. Na sledećoj pres-konferenciji ne gine im lično obraćanje, uvredljivo i ponižavajuće, ali još se niko nije pobunio i rekao premijeru šta ga spada. Takav je život, neće šut na rogatog, ne valja se to. Ima da trpe i ćute – ili da ih snađe neizbežno.

Vidimo, dakle, da je odlazak po novinarskom zadatku na konferencije za štampu našeg premijera – redovne, kako i vanredne (naročito) – posao opasan i rizičan. Zato bi trebalo te novinare i ostalo osoblje nagrađivati posebno i stimulisati nekom naknadom za pretrpljeni strah, ako ništa drugo.

Nije ovde reč o cenzuri, kao što nam je to lepo toliko puta objašnjeno – da cenzure nema. Ovde je reč o strahu, sasvim opravdanom i razumljivom.

Molim vas: zašto niko ne pita, na primer u ponedeljak, ovaj poslednji: ko je špijun CIA u Upravi kriminalističke policije; ko je bio njegova veza u ambasadi SAD, na šta se aludiralo nedavno u medijima; ko su „ravnogorci“ iz Zubinog Potoka koji Milu rade o glavi i jesu li to oni isti koji su pohapšeni u Crnoj Gori – ili nisu isti? Premijer viče, optužuje (pazeći da ne bude konkretan) sve za svašta, breca se na novinare; otvoreno naziva Zorana Čička agentom Intelidžens servisa i „julovcem“ pritom; ovo poslednje nije zamerka (pa Vulin je njegov!), ali je otežavajuća okolnost za ono prvo. Nema nikoga da mu kaže da je Čičak bio u SKPJ, a da u JUL nije hteo… Nema nikoga da ga pita na osnovu čega nekoga optužuje da je britanski špijun. Zašto britanski špijun nije bio uhapšen na vreme, kao sada američki?

I konačno: nema nikoga da premijera pita dokle će nas zajebavati svojim blesavim detonacijama, paranoidnim ispadima, nabusitim brecanjem i irelevantnim nagvaždanjima umesto konkretnih podataka.

Jedina dobra stvar je što je – iz nekog razloga – u ponedeljak na konferenciju za štampu doveo jednog tužioca, pa ga je tu i tamo pitao za savet. Trebalo je da to radi od početka, pa se ne bi ugruvao toliko puta; nadamo se da će i ubuduće voditi nekog tužioca kad nas bude davio svojim ego-manijačkim ispadima.

U ponedeljak uveče nismo doznali ništa, osim to o Čičku i da su nešto negde zaplenili i uhvatili neimenovanog špijuna (što smo znali i ranije) koji da je radio izvesno duže vreme (Stefanović dr Nebojša); dobro jutro, doktore, a što ga niste uhvatili ranije?

Ne brinite se: premijer je obećao spektakularne rezultate u mesecima koji slede. Možda tu bude i nalaz tužilaštva o Savamali, jer „predistražne radnje“ traju i dalje, celih šest meseci; mora biti da će svašta otkriti – ali sačekajte.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend