Poruka ministra Nebojše Stefanovića: Novinari, tišina!

Nastupom u Dnevniku RTS-a ministar Stefanović je poslao dve jasne poruke: Tužilaštvu kako da se bavi krivičnom prijavom koja ga tereti za uništavanje dokaza o nezakonitom praćenju, a novinarima – da ćute o svojim strahovima i eventualnim saznanjima

Taman što smo odahnuli od najavljenog a ipak neostvarenog državnog udara, usledilo je novo proročanstvo – ministar policije Nebojša Stefanović u petak je najavio novi udar na Vladu Srbije: „nekoliko lica će pokušati da lažnim prijavama protiv MUP-a tvrde lažno da su praćeni neki novinari”, zatim „jedna novinarka kazaće da je navodno praćena”, a „predstavnik jednog novinarskog udruženja” će reći „jednu skandaloznu stvar, iako ne postoje nikakvi dokazi niti se to ikada dogodilo”.

Sve to je ministar rekao u najgledanijim vestima u Srbiji, Drugom dnevniku RTS-a. Usred priče o navodnim balističkim raketama koje nam prete iz Hrvatske, Stefanović je poentirao sa unutrašnjim neprijateljem.

„Stabilnost koju Vlada uspeva da sprovede u Republici Srbiji ne odgovara svima“, a zatim izgovorio sve ono što kao ministar koji je zadužen za bezbednost građana i zaštitu zakona ne sme da kaže – unapred je zaključio kako će sve, još uvek neizgovorene, optužbe biti lažne.

Krivična prijava protiv ministra

Dva dana je trajalo nagađanje koji su novinari praćeni. Napetost je narasla kada smo u ponedeljak čuli da će se NUNS tim povodom obratiti javnosti, a da je situacija ozbiljna bilo je jasno i pre nego što su predstavnici ovog udruženja progovorili – na konferenciji za novinare se, sasvim neuobičajeno, pojavio Dragan J. Vučićević, glavni urednik Informera, glavnog informatora namera i poruka aktuelne vlasti.

Odmah je bilo jasno i da će sve što će reći Vukašin Obradović, Željko Bodrožić i Jovana Gligorijević biti obesmišljeno i demantovano u medijima koje kontroliše vlast.

Upadljivo je da premijer Aleksandar Vučić, poznat po tome da danonoćno reaguje na različite i mnogo manje dramatične događaje, ni posle četiri dana od pojave vesti o praćenju novinara nije stao u odbranu svog ministra

U dugim i bahatim monolozima Vučićević je postavljao pitanja na koja je sam odgovarao iznoseći navodna imena novinarke i pripadnika MUP-a, čiju je anonimnost NUNS pokušao da zaštiti.

Dan kasnije, u svom glasilu objavio je tekst pod naslovom „Bruka i sramota – počelo sistematsko stvaranje medijskog haosa u Srbiji – Strašan cirkus – NUNS lažno optužio MUP za praćenje novinara!“ i teze iz teksta obrazlagao u jutarnjem nastupu na Pinku.

Ono što smo na konferenciji za novinare saznali od predsednika NUNS-a Vukašina Obradovića jeste da mu se u petak, 8. januara, obratio jedan radnik MUP-a i dao mu krivičnu prijavu koju je podneo Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv ministra Nebojše Stefanovića i Dijane Hrkalović, koja je u to vreme bila zamenik šefa njegovog kabineta, zbog zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticajem, uništenja i oštećenja tuđih stvari (državne imovine) u vezi sa sprečavanjem i ometanjem dokazivanja.

U prijavi se navodi da je tužitelj zaposlen na radnom mestu bezbednosno-tehnički poslovi u Odeljenju za poslove bezbednosti pri kabinetu ministra policije 4. decembra 2014. slučajno video na štampaču dokument o praćenju jedne novinarke, na kome nisu bile oznake u skladu sa propisima.

Sumnju da se Odeljenje bavilo neovlašćenim praćenjem, tajno i bez naredbe suda, izneo je i nekim kolegama. Nekoliko dana kasnije, 15. decembra 2014, usledila je naredba o uništavanju devet hard-diskova i tri štampača koji su korišćeni u Odeljenju.

Godinu dana kasnije, 30. decembra 2015, pomenuti radnik MUP-a  podneo je krivičnu prijavu protiv ministra Stefanovića i njegove saradnice.

Istog dana kada se Vukašin Obradović s njim sastao i dobio tu krivičnu prijavu, ministar Stefanović se pojavio u Dnevniku RTS-a i najavio akciju „unutrašnjih neprijatelja“ koji će lažnim dokazima ugroziti državu. Time je poslao jasnu poruku Tužilaštvu kako da se bavi krivičnom prijavom, a novinarima da ćute o svojim strahovima i eventualnim saznanjima.

Tako je i Obradović sasvim logično posumnjao da je i on sam praćen zbog čega je najavio da će podneti krivičnu prijavu protiv ministra Stefanovića.

Kako je Pantić saznao šta Obradović priča?

Nekoliko sati posle konferencije za novinare NUNS-a, izjavu za TV Pink daje Nemanja Pantić iz Odeljenja za medije i komunikacije MUP-a, inače sin ubijenog jagodinskog novinara Milana Pantića. Baš tog istog petka kada su se sreli Obradović i radnik MUP-a, Pantić je, kako je rekao, iz novinarskih krugova saznao da će informacija o praćenju biti objavljena, „osetio obavezu“ da o tome obavesti svog ministra i u svedočenju za Pink ustvrdio da Obradović „apsolutno“ nije bio praćen.

Valjda iz straha od neprijatelja koji nadiru spolja i iznutra, premijer Vučić ni posle više od mesec dana nije ispunio svoje obećanje da će smeniti ministra odbrane Bratislava Gašića. Zasad ćutke „odoleva” protestima novinara koji se okupljaju širom Srbije

Oglasio se potom i ministar Stefanović prilično nemuštom izjavom kako istragu ne vodi MUP već drugi organi (?), te da se „već odazvao pozivu nadležnih organa i dao izjavu o onome što se navodi u prijavi i da sada očekuje reakciju Tužilaštva”. Ali se i pohvalio kako je bio u pravu jer se „sve odvija kao što je i rekao”.

Od tada do danas novinari nisu bili u prilici da ga pitaju kako je zaista saznao za susret Obradovića i radnika MUP-a, zbog čega je sa tim izašao u javnost, čime se sve bavi Odeljenje za poslove bezbednosti pri njegovom kabinetu, da li je možda praćen i neko drugi, a ne samo pomenuta novinarka i ko su nadležni organi kojima svedoči o krivičnoj prijavi.

Nismo imali prilike ni da ga upitamo za epilog vesti koju je pre godinu dana izneo predsednik Nove stranke Zoran Živković da je ombudsman Saša Janković na sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti 29. 1. 2015. pokazao dokument o uništavanju osam hard-diskova bušilicom u MUP-u.

Upadljivo je da premijer Aleksandar Vučić, poznat po tome da danonoćno reaguje na različite i mnogo manje dramatične događaje, ni posle četiri dana od pojave vesti o praćenju novinara nije stao u odbranu svog ministra, već je lakonski poručio da nadležni organi treba da rade svoj posao i primetio da se „mnogima ne sviđa što Srbija ima svoju politiku, što je nezavisna, suverena država i nije na dugme”.

Od svih ministara, Stefanovića je do sada podržao jedino Aleksandar Vulin, koji je iskoristio priliku obilaska Društva za cerebralnu i dečju paralizu u Ivanjici da se požali kako je ministru Stefanoviću presuđeno „bez suda i prema njemu se svi ponašaju kao da je proces završen, iako još nije ni počeo i ne znamo ni da li će čak i početi”.

Neprijatelj nadire spolja

Najsrčaniji u odbrani, ali i u istrazi neprijatelja, i dalje je Dragan J. Vučićević. U svom Informeru, ali i na Pinku, optužio je direktno šefa Delegacije EU u Srbiji Majkla Davenporta da je „naložio beogradskim medijima koje kontroliše da što pre krenu u frontalni udar” na premijera i obore mu rejting ispod 30%.

Na konferenciji za novinare NUNS-a se, sasvim neuobičajeno, pojavio Dragan J. Vučićević, glavni urednik Informera, glavnog informatora namera i poruka aktuelne vlasti. Odmah je bilo jasno i da će sve što bude rečeno biti obesmišljeno i demantovano u medijima koje kontroliše vlast

Valjda iz straha od neprijatelja koji nadiru spolja i iznutra, premijer Vučić ni posle više od mesec dana nije ispunio svoje obećanje da će smeniti ministra odbrane Bratislava Gašića. Zasad ćutke „odoleva” protestima novinara koji se okupljaju širom Srbije, sa sve brojnijim zahtevima koji se odnose na svakodnevno ponižavanje profesije.

Priča o seksizmu jednog ministra prerasla je u pojačan pritisak na novinare kojima se u pojedinim medijima preti otkazima ako izađu na ulicu, a policija ih je u nekoliko gradova ispitivala o „političkim motivima” demonstracija. Svoju nervozu premijer je ipak pokazao pred novinarkom RTS-a Milicom Jevtić koja ga je opomenula da ne etiketira kolege sa RTV Vojvodina i N1 obraćajući im se sa „vi i vaši”.

„Ja sam taj koji će da se obraća kako želi, a vi me kritikujte koliko vam je volja”, odgovorio je premijer.

Ipak, čini se da mediji imaju mnogo više razloga za strah od države nego premijer od novinara. U istom danu kada vlast pre bilo kakve istrage demantuje sumnje da su novinari neovlašćeno praćeni a dokazi uništeni, na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije svedok Ratko Ljubojević iz Državne bezbednosti govori o tome kako je nakon ubistva spaljena knjiga izveštaja o njegovom praćenju.