Adresa događaja: Makedonska ulica preko puta Doma omladine
Vreme događaja: Ujutru oko 10h
Tog jutra svratim do kioska u Makedonskoj ulici… Razgledam sve moguće novine koje se prodaju na kiosku, i sve su mi na vidiku, samo jedne dnevne novine ne vidim nigde?
Pitam prodavačicu na kiosku: Gde se nalaze novine „DANAS“?
Kaže mi, evo ih dole, pogledam mesto koje mi sugeriše, ne vidim te novine?
Nema ih, odgovaram joj.
Sagni se malo, i sagnem se, ali tražene novine opet ne vidim?
Na kraju zamolim prodavačicu da izađe iz Kioska i pokaže mi mesto gde se nalaze novine „DANAS“?
Kaže mi, ne sme da napušta radno mesto.
Aha, setim se na kraju u čemu je fora i ova žmurka sa novinom,
Recite mi, gospođo, iza kojih novina se nalaze novine „DANAS“?
E to pitanje je bilo „BINGO“ pitanje za prodavačicu u Kiosku.
Rekla mi je naziv novine iza kojih se krije famozni dnevni list „DANAS“.
I zbilja, nađoh te novine, posle agonije od 5 minuta besede i razgovora sa glavnom urednicom „KIOSKA“.
Inače, sve ostale novine koje to baš i nisu su postavljene na veoma dominantno i vidljivo mesto i to izdvojene i uredno zakačene sa štipaljkama.
Šta je sad ove zanimljivo na zadatu temu?
Novine su od vajkada cenzurisali, uređivali novinari, glavni urednici, komesari politički, vlast kao takva… Ali prvi put od Gutenberga do danas, mi u Srbiji imamo slučaj gde dnevne novine uređuje i cenzuriše njena ekselencija: Prodavačica na kiosku.
Naravno, ona je ovde samo izvršilac naloga nekog drugoga baje i satrapa koji joj je dodelio tu funkciju.
LJudi moji, ovako u medijima kod nas nije bilo čak od vremena od kada su ona krmad iskrivila svoj rep.
Došli smo očito sada dotle da se ultimativno traži od svih nas da svi mediji i svi čitaoci podviju rep, i sad više nije bitno je l’ rep kriv ili prav, bitno je da je uredno podvijen.
Dakle, rezime ove priče ukratko glasi: Ko od novinara i novina ne savije rep, ima vala da mu ga mi poklopimo sa novinom koja ga savija, a vaš nesavijeni rep niko neće ni videti. Uostalom.
Predmet s presudom Dejanu Nikoliću Kantaru nestao u Višem sudu u Vranju
O etici i drugim demonima: Dosta više o Kosti K!
Smiljana Milinkov: Napadom na medije u Parlamentu vlast skreće pažnju sa sopstvene odgovornosti za podgrevanje nasilnog narativa u društvu
Tako je bilo i 90-ih s dnevnim listom „Borba“: nije držan na prodajnom pultu beogradskih kioska, već unutra, ispod ili iza stolice prodavca. I kad bih upitao ima li „Borbe“, jedino bih dobronamernošću prodavca mogao da dobijem i potvrdan odgovor i primerak novina. Jer, prodavac je mogao, iz „patriJotskih“ razloga, da odgovori odrečno, i da sakrivene novine vrati kao neprodate sledećeg dana, a sigurno je bivalo i toga.