04. maj 2018.

Najveći pritisci na medije kroz finansijske tokove

Pritisci i napadi na novinare, kontrola medija kroz različite finansijske tokove kao i nefunkcionisanje relevantnih nezavisnih institucija koje bi trebalo da primenjuju zakone u ovim oblastima glavni su uzroci ugrožavanja medijskih sloboda, konstatuje se u komentaru organizacija civilnog društva o godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu EU.

Ovaj komentar sačinile su Građanske inicijative, BIRN, NUNS, produkcijska grupa „Mreža“, Edukacioni centar i Transparentnost Srbija, zaključujući da se u oblasti slobode medija uočava, ne samo stagnacija, već i evidentno pogoršanje.

„Praćenje napretka medijskih sloboda iz Poglavlja 23 i oblasti „Slobode izražavanja i medija“ se pokazalo kao nedovoljno jer ne okrivaju pitanja javnih nabavki, državne pomoći, oglašavanja i ostalih oblasti koje suštinski utiču na slobodu medija“, navodi se u njihovom izveštaju.

Zato je pitanje javnih nabavki neophodno posmatrati i kroz aktivnosti iz Poglavlja 5 i Poglavlja 8 – o politici konkurencije. Kroz ovu analizu utvrđeno je da se značajna sredstva medijima i dalje isplaćuju kroz javne nabavke ili direktnu kupovinu medijskih usluga, čak i bez raspisanog tendera. Uz to, „veoma mali broj entiteta prijavljuje državnu pomoć Komisiji za kontrolu državne pomoći“, iako je to zakonska obaveza, stoji u komentaru.

Uticaj države na medije vrši se i putem oglašavanja državnih organa što je moguće posmatrati i kroz Poglavlje 28, o zaštiti potrošača, a ovde se konstatuje da još uvek nisu doneti adekvatni propisi, što otvara prostor za brojne zloupotrebe i pritiske na medije.

„Sredstva se prelivaju iz javnih preduzeća medijima kroz ugovore o sponzorstvima, pojedini ugovori sa medijima sadrže klauzule koje su sa stanovišta nezavisne uređivačke politike i medijskih sloboda neprihvatljive, dok pojedina javna preduzeća i dalje ne dostavljaju javnosti informacije o svom radu“, navodi se u komentaru.

Finansiranje medija putem konkursa za medijske projekte nije ništa bolje uređeno, stoji u ovom izveštaju, jer se često finansiraju projekti koji nemaju dodirnih tačaka sa ostvarivanjem javnog interesa, a nijedna državna institucija nema kompletne ni sistematizovane podatke o procesu sufinansiranja.

Zbog toga organizacije civilnog društva kao preporuku upućuju da Vlada Srbije treba da obezbedi primenu zakona, kao što je izvršenje odluke o gašenju Tanjuga, radi ravnopravnosti aktera na tržištu, ali i dovrši procese privatizacije medija, među kojima se izdvajaju Večernje novosti, Politika i novosadski Dnevnik. Takođe, potrebno je uvesti posebna pravila za državnu pomoć u oblasti javnog informisanja, i evaluaciju konkursa za sufinansiranje medijskih projekata.

Ugrožena bezbednost i pritisci vlasti

„Novinari se u svom svakodnevnom poslu suočavaju sa političkim pritiscima i nemaju slobodu da obrađuju teme na profesionalan način. Pritisci dolaze, kako iz samih medija, tako i od izvršne vlasti“, zaključuje se delu komentara koji se bavi osnovnim pravima u medijskoj sferi. Oni podsećaju da su zbog drastičnih slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, predstavnici medija zamrzli svoj status u radnoj grupi za podizanje nivoa bezbednosti novinara, a zbog pritisaka vlasti predstavnici struke napustili su i radnu grupu za izradu medijske strategije.

Hitno izmeniti zakone o REM-u

Kao posebno problematična, izdvajaju se i pitanja iz Poglavlja 10 o Informacionom društvu i medijima, čime je obuhvaćen rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM). U analizi se zaključuje da, osim politizacije izbora članova Saveta REM-a nepoštovanjem procedura za donošenje odluka o članovima, samo regulatorno telo ne vrši svoje osnovne funkcije. „REM ne preduzima nikakve mere kako bi emiteri ispunjavali svoje obaveze po pitanju vrste i kvaliteta programskih sadržaja“, stoji u izveštaju sa preporukom da se promeni način izbora članova Saveta REM-a, da oni budu birani u samo jedan mandat, te da se zakonima uvedu jasnije sankcije kako za medije, tako i za regulatorno telo, u slučaju da ne ispunjavaju svoje zakonske dužnosti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend