Nevolje s kontekstom

Ne vredi, zurim u Coraxovu karikaturu i ne vidim Vučića na njoj. Nema na njoj ni zarđalih kašika, kojima je Corax, verno predstavivši stavove radikalskog oca osnivača, trajno obeležio kontinuitet politike radikala i novoradikala. Bez tih kašika, Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić na najnovijem Coraxovom crtežu prepušteni su samima sebi. Izmestivši ih iz njihovog izvornog političkog konteksta obeleženog kašikom, Corax ih je postavio u jedan drugi, istorijski kontekst, obeležen kukastim krstom. Razume se, ni to nije uradio proizvoljno: prvo je Hitlera i Gebelsa u usta uzeo Martinović, a posle ih je sve zajedno nacrtao Corax. Ako ima smisla tumačiti očigledno, onda bi se reklo da je Corax hteo da kaže da su Martinović i Orlić zadojeni ako ne baš fašizmom, onda barem gebelsovskim modelima propagande.

Ali, povikaće sad neko, nema nikakve razlike između zarđale kašike i kukastog krsta. I taj neko nije bilo ko – reč je upravo o ministarstvu kulture. Dobro, nisu ni oni pominjali kašiku. Evo šta su tačno rekli: „Ministarstvo kulture i informisanja smatra da su naslovna strana i karikatura Predraga Koraksića Koraksa dnevnog lista ’Danas’ krajnje neprimereni, jer direktno ili indirektno stavljaju u neprihvatljiv i moralno nedopustiv kontekst predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, kao i poslanike Narodne skupštine Aleksandra Martinovića i Vladimira Orlića.“ Šta je tačno na Coraxovoj slici asociralo ministarstvo na Vučića? Jedini način da se Vučić dovede u vezu sa ovom slikom bio bi crtanje zarđalih kašika umesto kukastog krsta na crvenim trakama oko ruku Hitlera i Gebelsa.

Pošto tih kašika tamo nema, jedino je logično pretpostaviti da je samo ministarstvo poistovetilo kašiku sa kukastim krstom i tako Vučića dovelo u vezu sa „neprihvatljivim i moralno nedopustivim kontekstom“. Tako bi se ljutiti komentar ministarstva protiv jedne karikature morao zapravo čitati kao svojevrsna samokritika: samo ministarstvo dovelo je Vučića u vezu sa „neprihvatljivim i moralno nedopustivim kontekstom“, videvši umesto kukastog krsta na rukavima Hitlera i Gebelsa – zarđalu kašiku. Sasvim je drugo pitanje da li je ministarstvo napravivši takav previd zaista i pogrešilo. Ako se držimo samog crteža, veze o kojoj ministarstvo govori tu nema.

Zato ćemo ostaviti crtež i okrenuti se kontekstu koji je učinio da ministarstvo – reklo bi se, sasvim opravdano – poistoveti zarđalu kašiku i kukasti krst. Zapitajmo se šta je to tačno nedopustiv i moralno neprihvatljiv kontekst za ministarstvo. Kada Martinović uradi isto ono što je uradio Corax, pa jednu dnevnu novinu poveže sa Hitlerom i Gebelsom, ministarstvo ćuti. Dakle, biće da za ministarstvo nisu sporni Hitler i Gebels sami po sebi. Sporne su veze koje se sa njima uspostavljaju. Drugim rečima, nije bitno kada na jednom kraju stoje Hitler i Gebels, računa se samo ko je na drugom kraju. Ako je to, recimo, list „Danas“, onda je sve u redu. Ali, ako list „Danas“ na to mesto postavi Martinovića i Orlića, za ministarstvo to postaje „neprihvatljivo i moralno nedopustivo“. Zašto?

Zamislimo sad da umesto Hitlera i Gebelsa, na karikaturi imamo Nedića i Ljotića kako doje Martinovića i Orlića. Da li bi ministarstvo i to videlo kao „neprihvatljiv i moralno nedopustiv kontekst“? Možemo onda otići i korak dalje, pa zamisliti karikaturu na kojoj Hitler i Gebels fašizmom napajaju Nedića i Ljotića. Da li bi išta bilo sporno na toj slici? Pokušajmo sad da zamislimo Coraxa i „Danas“ u naručju Nedića i Ljotića. Nezamislivo, je l’ da? Ta veza je u toj meri nemoguća, da bi bila uvreda za zdravu pamet na to ministarski reagovati. Za prethodni primer to ne važi. I upravo je to demonstriralo ministarstvo kada se oglasilo. Kao od šale zaposleni u ministarstvu su umesto kukastog krsta videli zarđale kašike i na sliku dodali Vučića. Za njih onda ostaje pitanje: kako za to mogu biti krivi „Danas“ i Corax?