Novinari na lokalu ugroženi, neophodno prijavljivanje napada

Kako se na sastanku moglo čuti, 2016. godine 41 odsto bili su potencijalni N. N. izvršioci delikata protiv novinara. Već sledeće godine taj broj je pao 26 odsto, da bi u prošloj i ovoj godini bio na osam odsto.

U istom periodu, na teritoriji Srbije, prijavljen je 171 delikt na štetu novinara, a odluke su donete u 89 predmeta. Doneto je 10 osuđujućih presuda, u 23 slučaja počinilac je nepoznat, u 30 slučajeva prijava je odbačena, a u 32 slučaja napravljena je službena beleška.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Norbert Šinković smatra da su novinari na lokalu u težem položaju od kolega koji rade na nacionalnom nivou.

„Mi govorimo o jednoj devastiranoj medijskoj sceni na lokalu, gde imate jako malu novinarsku zajednicu. Samim tim izostaje ta solidarnost, koja možda postoji na nekom višem nivou kada je reč o napadima, jer nema ko da se solidariše sa vama. Otežana stvar je i to što nevladine organizacije vrlo često ne razumeju problematiku o kojoj danas govorimo. Ako uz to dodamo čestu inertnost samih institucija, onda vidimo da su novinari na lokalu i te kako ugroženi i u teškoj situaciji“, poručuje Šinković.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Veran Matić navodi da na svim svetskim listama Srbija beleži ozbiljan pad kada je u pitanju slobodno novinarstvo, ukazujući na to da jedan od indeksa koji odlučuju o poziciji na listi jeste i bezbednost novinara.

„To je crvena lampica koja bi morala da se uključi kod svih. Nekažnjivost doprinosi osećaju nebezbednosti i naš prioritetan cilj bi morao da bude stvaranje uslova prevencije zaštite novinara. Pitanje pritisaka je nešto što mora da se rešava na nivou celog društva. Govor mržnje dolazi od onih koji imaju političku moć i to se spušta u društvo, a tabloidi svemu tome doprinose. U Švedskoj je zbog govora mržnje napravljen akcioni plan, pooštreni su zakoni, uvedeni su novi članovi zakona, uvedeja je edukacija i celo društvo je aktivno kako bi se problem rešio“, dodaje Matić.

Predrag Rava iz Udruženja novinara Srbije kaže da je sve manje novinara na lokalu koji se bave profesionalnim novinarstvom i koji se usuđuju da istražuju. Prema njegovim rečima, problematično je to što su oni koji žele da pritiskaju novinare ohrabreni saznanjem da možda neće ni odgovarati za svoje postupke.

Na sastanku se govorilo i o kontakt tačkama u udruženjima, policiji i tužilaštvu, kojima novinari mogu da se obrate u slučaju da su suočeni sa pretnjama, pritiscima, napadima.

Zamenica apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu Branka Milosavljević navodi podatke da je na području ovog tužilaštva od 2016. godine bilo ukupno 16 predmeta u vezi sa napadima na novinare, od čega je devet završeno, a kod ostalih je postupak u toku. Ona ukazuje i na to da su 2016. na području njihove apelacije zabeležena samo tri slučaja, ali da se u prethodne dve godine taj broj znatno umnožio.

„Činjenica jeste da u početku sistem kontakt tačaka u tužilaštvu nije funkcionisao onako kako smo mi zamislili. Tužilaštvo je jedan veliki sistem i za neke stvari je potrebno više vremena, pa tako i za ovo. Kada su kontakt tačke u apelacionom tužilaštvu postavljene, onda je komunikacija postojala između udruženja novinara i nas, ali to je bilo dosta komplikovano, jer smo mi drugostepeno tužilaštvo i ne radimo neposredno predmete, pa smo morali da se obraćamo tužilaštvima koja su nadležna, pa da oni nama šalju informaciju, i da mi informaciju prosleđujemo. To je bilo komplikovano i dosta dugo je trajalo. Onda su profunkcionisale i kontakt tačke na nižim nivoima, pa je uspostavljena neposredna saradnja između udruženja novinara i tužilaštva i policije na lokalu, i sve je krenulo znatno lakše, ljudi su se upoznali. Sada je ta saradnja sasvim zadovoljavajuća“, dodala je Milosavljević.

Pomoćnik direktora policije Zvezdan Radojković objasnio je da u svih 27 područnih policijskih uprava postoji određeni broj kontakt tačaka, kao i da je doneto obavezujuće uputstvo po kom su svi policijski službenici dužni da hitno i bez odlaganja postupaju po prijavama lica koji se bave poslovima od javnog značaja u oblasti informisanja.

„Mi bez prijave teško da možemo da pričamo o bilo kakvom poverenju. Probajte nas, podnesite prijavu, imate tolike mehanizme kasnije kontrole našeg rada – i policije i tužilaštva. Onog momenta kada, na primer, javite se i kažete da ste novinar i da podnosite prijavu, jer vam je ukraden laptop iz prostorije, tog trenutka se pokreće mehanizam hitnog i postupanja bez odlaganja. Nemojte da očekujete od nas da mi odmah, na osnovu onoga što ste nam prijavili i što smo na osnovu dokaza na licu mesta utvrdili, da se tu sigurno radi o napadu na konkretnu osobu jer je on novinar i da tu ima napada na njegovu profesiju kojom se bavi. Prijavite delo na vreme, po mogućstvu odmah, da li preko udruženja ili lično, nije važno, samo ga prijavite. Nemojte da o tome čitamo u novinama“, navodi Radojković.

U narednom periodu radiće se i na sistemskoj obuci i edukaciji kontakt tačaka u policiji i tužilaštvu na temu bezbednosti novinara, kako bi se podigli njihovi nivoi senzibiliteta, kompetencije i kapaciteta, da bi mogli da odgovore na sve zahteve radi što manje praznog hoda.

Marija Vukasović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije kaže da su sigurnost i bezbednost novinara na lošem nivou, zbog čega je i potrebno da postoji stalna radna grupa koja će se baviti tim pitanjem. Po NUNS-ovoj bazi napada, broj fizičkih i verbalnih napada i direktnih pretnji novinarima porastao je u ovoj godini u odnosu na prethodne.

„Kada kroz neformalne razgovore sa novinarima pričate o mehanizmu, uglavnom je konstatacija da nema napredaka, da ništa nije postignuto. Međutim, uvek pokušavam da naglasim da ipak ima pomaka. Imamo slučajeve koji su kroz ovaj mehanizam prošli i koji su rešeni jako brzo i to posebno u proteklih godinu dana. Jako je važno da se prijavljuju slučajevi, čak i onda kada nismo sigurni da li je nešto krivično delo“, zaključuje ona.