Pad slobode izražavanja u Srbiji odraz nazadovanja demokratije

Prema analizi te organizacije za slobodu izražavanja i informisanja, sloboda izražavanja u Srbiji je znatno opala, što je odraz ukupnog demokratskog pada u proteklih 10 godina.

U odgovoru agenciji Beta i portalu EurActiv, organizacija navodi da je Srbija posle režima Slobodana Miloševića započela progresivne zakonodavne reforme koje se odnose na slobodu izražavanja i pristupa informacijama.

„U tom, smislu Srbija je usvojila veoma napredan Zakon o pristupu informacijama. Uprkos tim početim pozitivnim promenama, tokom protekle decenije smo mogli vidimo da je Srbija jedna od evropskih zemalja koja je najčešće navođena kao zemlja u kojoj postoji zabrinjavajuće nazadovanje demokratije“, saopštila je organizacija Član 19.

Zemlje su ocenjivane u pet kategorija – Civilni prostor (u kojem pojedinci realizuju svoja građanska prava), Mediji (medijski pluralizam i sloboda), Transparentnost (dostupnost informacija iz javnih i privatnih izvora), Digitalna sfera i Zaštita onih koji brane slobodu izražavanja i informisanja.

U Srbiji je od 2006. zabeležen pad u svih pet indeksa, pri čemu je najveće nazadovanje primećeno u kategorijama Mediji i Zaštita, pokazalo je istraživanje.

U oblasti medija postoji „ozbiljan i opšti pad slobode medija“, novinari su „finansijski slabi“ i pod „znatnim uticajem“ vlade.

U analizi stanja medijskih sloboda korišćeno je više indikatora, a u Srbiji je zabeležen pad kada su u pitanju vladina cenzura medija, medijska pristrasnost, autocenzura i perspektive štampanih medija i javnih servisa.

Pokazatelji u okviru indeksa Zaštita ukazuju na „sve veće zastrašivanje nezavisnih i kritičkih novinara i civilnog društva“, ocenjeno je u analizi, s posebnim naglaskom na napade na novinarke i aktivistkinje.

U toj oblasti ocenjeno je da postoji uznemiravanje novinare i represija nad organizacijama civilnog društva.

Najmanja sloboda medija u svetu za 10 godina

Analiza organizacije Član 19, sprovedena u saradnji sa istraživačkim institutom Varijeteti demokratije (V-Dem), obuhvatila je 172 zemlje, a najveće nazadovanje u slobodi govora u proteklih 10 godina zabeleženo je u Turskoj, Brazilu, Bangladešu, Burundiju i Makedoniji.

Tunis, Kirgistan, Rumunija i Šri Lanka su napredovale u oblasti slobode izražavanja, navodi se u izveštaju Agenda izražavanja (The Exprešion Agenda – XpA).

U izveštaju se navodi da je 2016. godine ubijeno 79 novinara, a 259 je uhapšeno.

„Cenzura na interentu je postala raširenija od 2006, kada je osnovan Tviter, a Fejsbuk i Jutjub još bili u razvoju. Algoritmi se sve više koriste za uklanjanje legalnog i nelegalnog sadržaja, s malo transparentnosti u tom procesu ili razmatranja ljudskih prava“, navodi se u izveštaju.

Organizacija navodi da se privatne komunikacije „nadziru više nego ikad“, jer države usvajaju zakone kojima omogućavaju široki digitalni nadzor.

„Vlade koriste nezapamćene pravne i druge mere da utišaju drugačije glasove i proteste pojedinaca i organizacija. Te taktike uključuju označavanje nevladinih organizacija kao ‘stranih agenata’ i nelegalno nadziranje NVO i novinara“, ocenjuje se u analizi.

U protekloj deceniji jedna od najznačajnijih pozitivnih promena bio je poziv na veću transparentnost, navodi se u izveštaju i dodaje da zakone o pravu na informisanje sada ima 119 zemalja.

Novinari, kao i blogeri, suočeni su sa pretnjama kao što su državna represija, organizovani kriminal, poslovni interesi i religijski fundametalizam.

„Alarmantan je porast napada na novinare, aktiviste za zaštitu ljudskih prava i one koji nastoje da otkriju korupciju i zloupotrebu“, saopštila je organizacija.

Smanjenje medijskog pluralizma pratilo je i smanjenje demokratskih sloboda, navodi se u saopštenju.

„Otpuštanja i smanjenje plata novinarima doprinose zabrinutosti za budućnost tačnog i pouzdanog novinarstva u 21. veku. Kontrola informacija sve je više u rukama nekoliko kompanija sa pretraživačima i algoritmima, koje su sada odgovorne za slanje vesti i informacija digitalnoj publici, posebno one koje koriste društvene mreže“, upozorava organizacija Član 19.

Izvršni direktor organizacije Član 19 Tomas Hjuz rekao je da je studija pokazala da je sloboda izražavanja na meti napada u demokratijama isto kao i u autoritarnim režimima.

„XpA je sredstvo za razumevanje gde vlade uspevaju a gde ne u obavljanju svoje dužnosti da promovišu i štite naša prava. Takođe nudi pozitivan vodič kako da ostvarimo slobodu na izražavanje i informisanje tako da svi možemo da učestvujemo u javnom životu, imamo privatan život i koristimo pravo na slobodu govora“, rekao je Hjuz.