Aleksandar Vučić godinama nije želeo da dođe na N1.
Novinare te televizije nazivao ološem, teroristima i stranim plaćenicima. Njegovi bliski saradnici su ih etiketirali ustašama, optuživali ih da izazivaju nasilje i ruše državu. A kada je redakcija odlučila da ga ne ugosti kao predstavnika liste koja nosi njegovo ime, Vučić i Ana Brnabić proglasili su taj potez fašističkim.
Naprednjačka buka prekrila je činjenice – N1 nije ukinuo termin za SNS.
Stranci je ponuđeno da pošalje drugog predstavnika. Redakcija N1 saopštila je i da je sa Vučićem spremna da razgovara posle izbora, kada proceni da postoji trenutak i povod za njegovo gostovanje.
To je stav. I profesionalna odluka. Okolnosti u kojima je doneta same kažu i da je to odluka s dostojanstvom.
Motivisao napade na novinare N1
Predizborni razgovor nije neutralna scenografija. Gost koji dolazi da predstavi listu, naročito kada je reč o čoveku koji personifikuje vlast i čije ime stoji u nazivu liste, ne ulazi u studio samo kao još jedan kandidat. Pogotovo onaj koji je ovim ljudima kačio najuvredlivije etikete i na taj način motivisao desetine napada na kolege sa N1.
Njegov dolazak mogao bi da bude predstavljen kao čin normalizacije: kao da se ništa nije dogodilo, kao da godine uvreda i optužbi nisu ostavile trag, kao da je dovoljno da on najzad sedne u studio pa da redakcija time potvrdi da su odnosi resetovani na „normalno“.
Dolazak Aleksandra Vučića mogao bi da posluži kao politička slika pokoravanja jedne slobodarske redakcije – redakcije koja je godinama kritički izveštavala o zloupotrebama moći, a čiji su novinari za to plaćali skupu cenu.
Važno je razumeti razliku između odbijanja političara i odbijanja njegovog pokušaja da određuje uslove pod kojima će se pojaviti. N1 nije rekao da SNS nema pravo da predstavi listu. Redakcija je rekla da Vučić, posle svega što je govorio o njenim novinarima, neće dobiti baš taj termin, u baš toj ulozi. Dakle, SNS nije ostao bez termina. Mogao je da pošalje nekoga drugog.
Demonstracija žurnalističkog intergriteta
To je urednička odluka o tome ko će u predizbornom programu predstavljati listu i pod kojim okolnostima. Dostojanstvena demonstracija žurnalističkog intergriteta koji su pokazale kolege sa N1.
Prema svecu i tropar. Ako neko godinama redakciju naziva ološem, teroristima i rušiteljima države, ne može da očekuje da će ga ona dočekati kao da je reč o rutinskom gostovanju. Još ako se redakcija oduprla instrukcijama ubice slobodnih medija Brenta Sadlera onda tek zaslužuju jedan veliki esnafski aplauz. Taj čovek je, znam iz prve ruke, bio zagovornik dolaska Aleksandra Vučića na intervju na N1, jer je i njega, navodno okrznuo srpski snajper na Kosovu pa on danas nema ništa protiv našeg naroda.
Zašto je Vučiću N1 sada prihvatljiv
Ako je Vučić zaista želeo razgovor sa N1, imao je godine da ga prihvati. Nikada to nije učinio. N1 mu je postao prihvatljiv sada kada se menjaju vlasnička i upravljačka struktura, tek onda kada je pomislio da je ta redakcija podlegla pod sadlerovskim principima „profesionalnog“ novinarstva.
Teško je ne zapitati se da li je procenio da bi u novim okolnostima mogao da dobije drugačiji tretman i da svoje gostovanje predstavi kao dokaz da se N1 promenio.
I kada su našim medijima počeli da upravljaju ljudi iz Alpac capitala koji se povezuju sa mađarskim državnim i poslovnim krugovima bliskim srušenom diktatoru Viktoru Orbanu. Istraživanja o kupovini Euronewsa navode da je deo novca poticao iz mađarskih državnih izvora i od ljudi bliskih Orbanu.
Podrška N1 zato nije samo podrška jednoj televiziji.
To je podrška novinarima koji su, suočeni sa pritiskom vlasti i očekivanjem da ćute i pređu preko svega, sačuvali pravo redakcije da sama donosi uredničke odluke. Oni su na braniku javnog interesa upravo onda kada odbiju da budu kulisa za politički marketing i kada insistiraju da se vlast prema novinarima odnosi s odgovornošću.
A ako je cena takve odluke još jedna salva uvreda i optužbi, onda je odgovor jednostavan.
Dostojanstvo redakcije ne određuje onaj ko je godinama vređa.
Milan Radonjić: Cilj kampanje protiv novinara koji su pisali o zvučnom oružju je strah
Filmovi o novinarima i za novinare
Grozev: Vrednost FSB izveštaja o zvučnom oružju je nula, duboko je uvredljiv za svakog ko kritički razmišlja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.