29. nov 2022.

Sloboda (umetničkog) izražavanja

Slučaj napada na izložbu andergraund stripova grupe „Momci“, u kojoj je angažovan i Marko Somborac, karikaturista i illustrator dnevnih novina Blic i portala Cenzolovka, jedan je od slučajeva koji nije razrešen na način da svi akteri budu adekvatno sankcionisani – i direktni napadači ali i predstavnici institucija koji su morali da zaštite ovu izložbu, organizatore i autore. Samo što će sada to biti pitanje za najmanje tri ministarstva: Ministarstvo kulture, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Pošto je slučaj samo delimično rešen, o njemu kao da više niko ne brine. U međuvremenu, pojavio se godišnji izveštaj Evropske komisije.

Na 41. strani pomenutog izveštaja, u posebnom pasusu koji nosi naslov „Sloboda umetničkog izražavanja“ se kaže: „Sloboda umetničkog izražavanja je zagarantovana Ustavom. Tokom 2021. Ombudsman je ocenio da policija nije blagovremeno i efikasno reagovala tokom incidenta na izložbi stripova u oktobru 2020. godine, kada su uništena umetnička dela i ugrožena javna bezbednost. Ombudsman je zatražio da policajci odgovaraju. Do sada je samo jednom policajcu koji je bio na dužnosti izrečena novčana kazna“.

Iz izveštaja Evropske komisije može se steći utisak da je MUP ispunio preporuke Ombudsmana, to se nije dogodilo. O ovom slučaju u analizi CEPRIS i Slavko Ćuruvija fondacije kaže se:

„Zaštitnik građana je svojim aktom dao i konkretne preporuke — da Ministarstvo preduzme sve mere u cilju utvrđivanja identiteta (svih) lica koja su upala na izložbu, kao i da preduzme sve aktivnosti u vezi sa prikupljanjem raspoloživih dokaza, a kako bi se omogućilo da se u zakonom propisanom postupku utvrdi odgovornost tih lica za navedene radnje. Zaštitnik građana preporučio je i da nadležni organ sprovede disciplinski postupak protiv policijskog službenika koji je propustio da obavesti nadređenog starešinu o navodima zakonske zastupnice galerije udruženja koje je organizovalo izložbu. Poslednja preporuka koju je zaštitnik građana dao Ministarstvu unutrašnjih poslova odnosila se na budući rad tog organa — policijski službenici nadležne policijske stanice bi u budućem radu trebalo da „postupaju u skladu sa zakonskim propisima i načelima obavljanja policijskih poslova i zakonito i pravilno, odnosno da bez odlaganja, savesno i efikasno postupaju po prijavama građana“.

U drugoj polovini oktobra 2021. godine, nakon što se dogodio upad na izložbu, Zaštitnik građana je završio postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva. Podnosioci pritužbe dobili su informaciju da je Ministarstvo unutrašnjih poslova u svemu postupilo u skladu sa preporukama koje je dobilo od Zaštitnika građana, i to tako što je identifikovano ukupno pet lica koja su upala na izložbu, a inspektor koji je učinio propust u svom radu, nakon sprovedenog postupka zbog teške povrede službene dužnosti, novčano je kažnjen.

Dakle, iako Ministarstvo unutrašnjih poslova nije utvrdilo identitet ostalih lica koja su upala na izložbu (pet učesnika je identifikovano i pre nego što su se pritužioci obratili Zaštitniku građana), kao i uprkos činjenici da Zaštitniku građana nije dostavljen podatak o aktivnostima koje su preduzete u vezi sa prikupljanjem raspoloživih dokaza u cilju utvrđivanja odgovornosti tih lica za navedene radnje, Zaštitnik građana je zauzeo stav da je Ministarstvo ipak postupilo po datim preporukama.

Ceo izveštaj Zaštitnika građana o ovom slučaju dostupan je ovde.

Predstavnici vlasti, uključujući i staru-novu ministarka kulture, nadali su se da će ovo biti zaboravljeno zato što se napad na izložbi desio pred sam kraj tehničkog mandata njenog prethodnika Vladana Vukosavljevića. Briselska administracija nije zaboravila ovaj ozbiljan incident, već ga je sa pravom svrstala u izveštaj o stanju u pravosuđu i ljudskim pravima u Poglavlju 23. O primerima sličnog ponašanja sam do sada mnogo puta pisao. Lekcije su očito ostale nenaučene, pa ćemo morati ponovo. Naivno je pomisliti da pisci ovakvih izveštaja slede logiku onih predstavnika vlasti koji misle da će vremenom biti zaboravljeno ono što su svojevremeno prećutali ili nisu razrešili do kraja. Pre ili kasnije to se vraća kao bumerang, dodatno opterećen protokom vremena i nerešavanjem koje se prenosi iz mandat u mandat. Kada sa druge strane imate nekog tako upornog kao što je Marko Somborac, koji je i član izvršnog odbora NUNS-a, ne treba se nadati amenziji….

Da je ovaj napad, uz ugrožavanje bezbednosti, sprečen pravovremenom akcijom nadležnih u zemunskoj policijskoj stanici kojima je prijavljena pretnja, ništa se od ovoga se ne bi desilo. Umesto toga, 15 huligana sa maskama i kapuljačama upalo je na izložbu u okviru festivala „Novo doba“ u Staroj Kapetaniji, bacili su suzavac, pocepali izložene radove i nesmetano napustili prostor. Policija je reagovala tek nakon napada koji je, pored uništavanja eksponata, ugrozio bezbednost autora i prisutnih posetilaca. Načinjena je ozbiljna šteta po više osnova do te mere da je ovaj incident iz Zemuna završio u ovogodišnjem Briselskom izveštaju.

Tokom prethodnog mandata Maje Gojković, ministarka se nijednom nije oglasila ovim povodom misleći da je sve završeno povlačenjem svih tužbi iz perioda ministra Vukosavljevića. Nadajući se aboliciji ministarstva zbog činjenice da pripada mandatu njenog prethodnika, zaboravila je da svaki ministar nasleđuje dobre i loše strane prethodnika prema kojima treba da se odredi. U slučaju napada u Zemunu, nije bilo nikakvog vrednosnog određenja već „pranja ruku“, iako je jasno da se sloboda umetničkog izražavanja smatra slobodom izražavanja koje je u domenu ministarke kulture i informisanja.

Nakon svih prijava i žalbi, samo je dežurni policajac kažnjen umanjenjem plate u iznosu od 20% zbog neadekvatnog reagovanja, dok nadležni smatraju da autori pocepanih radova nisu oštećeni. Nije bilo postupka za bacanje suzavca dok je velika većina napadača ostala van domašaja zakona, iako za neke od njih postoji opis. Ništa nije urađeno ni u vezi sa većinom pretnji smrću koje su upućene preko interneta, iako su za neke od njih nadležnim organima priloženi podaci o profilima i IP adresama. Nakon dve godine od napada, za više od 100 pretnji tužilaštvo je formiralo samo devet predmeta, dok su neki od oštećenih saslušani u samo pet slučajeva.

Analizirajući postupanje državnih organa u slučaju procesuiranja lica koja su pretila autorima izložbe (postupanje koje je prethodilo podnošenju krivičnih prijava), NUNS je uočio „izuzetnu tromost“ u postupanju, kako tužilaštva tako i policije.

Imajući sve ovo u vidu, jasno je da nije dovoljno samo otvarati izložbe poput uobičajene prakse svih ministara kulture. Nekada se mora i iskazati stav o tome kako je moguće da naočigled policije maskirani huligani uz suzavac zatvaraju izložbe bez ikakvih sankcija?

Trenutno čekamo odgovor na opomenu pred utuženje od strane strip grupe “Momci”. Nadamo se da će ministarka evrointegracija Tanja Miščević objasniti resornim koleginicama i kolegama da se prećutkivanje onoga što se desilo u Zemunu mora okončati očekivanom osudom prozvanih organa i akcijom protiv odgovornih huligana.

Inače će opet osvanuti u narednom izveštaju Evropske komisije. Iz godine u godinu…

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend