Slavko Ćuruvija fondacija i CEPRIS predstavljaju istraživanje o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije

U izveštaju koji će biti predstavljen sutra (sreda) analizirani su parnični postupci protiv medija koji retko krše Kodeks novinara i upoređeni su sa prošlogodišnjim nalazima o suđenjima medijima koji često krše profesionalne norme. Poređenje sudske prakse u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara i drugih posebno zaštićenih lica, kao što je predsednik Srbije, pokazalo je da je 2,5 puta više pravosnažnih presuda doneto u slučajevima ugrožavanja predsednika

Nakon prošlogodišnjeg istraživanja o medijskim postupcima pred sudom pod nazivom „Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije“, Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF) i Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) donose novu analizu pod nazivom „Sloboda izražavanja pred sudom: drugi redovni izveštaj o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije”.

Ovaj dokument biće predstavljen u sredu, 23. februara, od 12 sati, na Zoom platformi, kao i na zvaničnom Fejsbuk nalogu Slavko Ćuruvija fondacije. Na skupu će govoriti izvršna direktorka SĆF Ivana Stevanović, te autorke izveštaja Nataša Jovanović (SĆF), Kruna Savović, advokatica iz Kancelarije Živković i Samardžić, i Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije, koja će govoriti u ime CEPRIS-a. Skup će moderirati pravnica Sofija Mandić iz CEPRIS-a.

Ivana Stevanović za Cenzolovku kaže da su u izveštaju analizirani parnični postupci protiv medija koji, prema podacima Saveta za štampu, retko krše Kodeks novinara. Ideja je bila da se podaci uporede sa prošlogodišnjim nalazima o sudskim procesima protiv medija koji, prema podacima Saveta za štampu, najčešće krše Kodeks.

U tom delu izveštaja mereni su podaci o dužini trajanja postupaka i izrade presuda, svojstvima tužilaca i tuženih, položaju stranaka u postupku, odlukama donetim u žalbenom postupku i postupku odlučivanja o vanrednim pravnim lekovima, kao i o visini dosuđene naknade štete.

Kada su u pitanju krivičnopravni postupci, analizom je obuhvaćeno poređenje sudske prakse u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara i onima koji se odnose na ugrožavanje bezbednosti ostalih lica posebno zaštićenih članom 138 Krivičnog zakonika.

„Utisak u javnosti je da postoji nejednak tretman prema novinarima i drugim zaštićenim ličnostima. Nama je bilo važno da baratamo činjenicama i zbog toga smo i posmatrali ove podatke. Naši nalazi su pokazali da je ta percepcija tačna i da, na primer, za predsednika Srbije postoji 2,5 puta više pravosnažnih sudskih presuda nego za novinare”, objašnjava Ivana Stevanović.

Ove godine autori su posebnu pažnju posvetili SLAPP tužbama, koje su bile aktuelne prošle godine, i dali smernice kako da se takve tužbe preduprede i da im se stane na put.

Analizirana je i praksa tužilaštva kada je reč o odbačajima krivičnih prijava za napade na novinare, kao i sporazumi o odlaganju krivičnog gonjenja (oportunitet). Kao i nakon prvog izveštaja, i ovog puta prepoznati su brojni nedostaci i date su preporuke kako bi se unapredila zaštita novinara i približila evropskim standardima.

Analiza je objavljena uz finansijsku pomoć Evropske unije i MATRA programa Ambasade Kraljevine Holandije.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.