19. dec 2019.

Ujedinjene nacije traže od UAE objašnjenje zašto je Dojčinović deportovan

Dok Ujedinjeni Arapski Emirati, država koja se brutalno ophodi i prema sopstvenim novinarima, ne dozvoljavaju ulazak u zemlju Stevanu Dojčinoviću i drugim učesnicima konferencije UN, državni sekretar Aleksandar Gajović kaže da nije dovoljno obavešten da bi reagovao. Iz Kancelarije UN, s druge strane, za Cenzolovku kažu da su od Emirata tražili objašnjenje o ovom skandalu

Stevan Dojčinović (foto: N1 snimak ekrana)

Mnogo toga je i dalje nepoznato u vezi sa zadržavanjem Stevana Dojčinovića na aerodromu u Abu Dabiju i njegovog proterivanja iz Ujedinjenih Arapskih Emirata: iznad svega, koja ga je država stavila na „crnu listu“ (Dojčinoviću su rekli da se ne radi o UAE), zbog čega mu je i onemogućen ulazak, i zbog čega se tačno našao na takvoj listi?

Dojčinoviću ovo nije prvi put da mu ne dozvoljavaju ulazak u neku državu – pre četiri godine bio mu je zabranjen ulazak u Rusiju. Nakon epizode sa UAE, urednik KRIK-a je uveren da su oba događaja u vezi s poslom koji obavlja i pisanjem KRIK-a.

Policajac: Gore novinar nego kriminalac

„Sećam se da sam tokom noći ćaskao sa jednim policajcem, koji je bio prijatan, i u jednom trenutku sam ga pitao: ’Zašto me izbacujete iz zemlje? Nisam nikakav kriminalac i nikad ranije nisam bio ovde.’ On me je pitao čime se bavim, a kada sam rekao da sam novinar, uz osmeh mi je odgovorio da je u nekim zemljama to gore nego da ste kriminalac“, ispričao je urednik KRIK-a.

Da li je gore biti novinar nego kriminalac, ne znamo, ali podaci govore da u UAE  novinarima, pa ni blogerima i građanskim novinarima uopšte nije lako. Prema izveštaju Reportera bez granica „Indeks slobode štampe u 2019“, UAE je zauzela 133. mesto od 180 merenih država u svetu. Uz usavršeni onlajn nadzor novinara, tamošnji zakoni kažnjavaju dugim zatvorskim kaznama čak i za minimalnu kritiku režima.

Za razliku od novinara iz Srbije, predstavnici naše države nisu imali problem s ulaskom u UAE. Na konferenciji u Abu Dabiju učestvuju i direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić i predstavnici Ministarstva pravde. Nije poznato da li su i kako reagovali na postojanje „crnih lista“

Iako Ustav UAE garantuje slobodu govora, navodi se u izveštaju RBG, po zakonu iz 1980. godine pod udar cenzure mogu doći lokalne, ali i strane publikacije ukoliko kritikuju domaću politiku, ekonomiju, vladajuću porodicu, religiju ili odnose UAE sa svojim saveznicima. 

Upravo je saradnju Srbije i UAE kroz slučajeve „Beograda na vodi“ i Siniše Malog Dojčinović nameravao da predstavi u Abu Dabiju, gde je bio planirani govornik na Konferenciji država ugovornica UN Konvencije protiv korupcije. Ako vlasti UAE kojim slučajem nisu znale o čemu je nameravao da govori, imale su onoliko tekstova na sajtu KRIK-a o temama koje se dotiču tesnih (poslovnih) veza Srbije i UAE.

„U svom govoru hteo sam da objasnim vezu ove zemlje sa Srbijom i veoma mi je žao što to nisam ispričao tamo. Hteo sam kroz slučajeve ‘Beograda na vodi’ i Siniše Malog da pokažem kako ti koruptivni odnosi funkcionišu“, naveo je Dojčinović.

GAJOVIĆ: NEMAM DOVOLJNO SAZNANJA DA BIH MOGAO DA SE IZJASNIM

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović izjavio je za Cenzolovku da povodom „slučaja Dojčinović“ nema „dovoljno saznanja, niti elemenata“ na osnovu kojih bi, kako je naveo, precizno procenio i u ime Ministarstva kulture i informisanja mogao da se izjasni. 

„Ono što sam imao prilike da pročitam u srpskim medijima deluje pomalo zbunjujuće i haotično, bez valjanih odgovora o navedenom razlogu postupanja prema srpskom novinaru“, naveo je Gajović u pisanom odgovoru u kojem podseća na to da će Ministarstvo spoljnih poslova tražiti zvanično objašnjenje od UAE o tome zbog čega je uredniku KRIK-a uskraćen ulazak u tu zemlju. 

Gajović je rekao i da nema „nijednu relevantnu informaciju“ o postojanju „crne liste“ na kojoj se našao Stevan Dojčinović.

Emirati nisu obavestili Ambasadu Srbije

Dojčinović je po jučerašnjem povratku u Srbiju naveo da ne zna da li s njegovom deportacijom ima veze Rusija ili naša vlada, te da će pokušati da sazna više u vezi sa ovim slučajem.

Ministarstvo spoljnih poslova takvu povezanost kategorički je negiralo. U odgovoru MSP na pitanja Cenzolovke navedeno je da „Srbija, MSP i Vlada Srbije nikad nisu, niti će, sugerisati bilo kojoj državi na svetu da bilo kog državljanina stavljaju na restriktivne liste“.

Upoznati smo sa situacijom, ali ne znamo zbog čega gospodin Dojčinović, akreditovani član delegacije civilnog društva na konferenciji, nije bio u mogućnosti da uđe u zemlju i prisustvuje konferencije, i o tome smo tražili objašnjenje od vlasti UAE (Sonja Ji, Kancelarija UN za pitanja droge i kriminala)

Iz tog odgovora saznalo se i to da vlasti UAE o proterivanju Dojčinovića nisu obavestile Ambasadu Srbije u Abu Dabiju, i da je informaciju o tome naš ambasador dobio posredno od učesnika konferencije – upravo na onoj na kojoj je urednik KRIK-a trebalo da govori.

O razlozima zadržavanja i proterivanja Dojčinovića Kancelarija UN za pitanja droge i kriminala, organizator konferencije u Abu Dabiju, takođe nije obaveštena.

„Upoznati smo sa situacijom, ali ne znamo zbog čega gospodin Dojčinović, akreditovani član delegacije civilnog društva na konferenciji, nije bio u mogućnosti da uđe u zemlju i prisustvuje konferencije, i o tome smo tražili objašnjenje od vlasti UAE“, navela je u  odgovoru za Cenzolovku portparolka Kancelarije Sonja Ji. 

Na deportovanje Dojčinovića reagovali su Globalna koalicija za borbu protiv korupcije i Transparensi internešenel, a iz tih reakcija može se saznati da je prisustvo na konferenciji „iz nepoznatih razloga“ onemogućeno i predstavnicima pet nevladinih organizacija.   

Da li su prisutni predstavnici države reagovali?

Za razliku od novinara iz Srbije, predstavnici naše države nisu imali problem s ulaskom u UAE. Na konferenciji u Abu Dabiju učestvuju i direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić i, kako je navedeno na sajtu Agencije, predstavnici Ministarstva pravde. 

Upravo je saradnju Srbije i UAE kroz slučajeve „Beograda na vodi“ i Siniše Malog Dojčinović nameravao da predstavi u Abu Dabiju. Ako vlasti UAE kojim slučajem nisu znale o čemu je nameravao da govori, imale su onoliko tekstova na sajtu KRIK-a o temama koje se dotiču tesnih (poslovnih) veza Srbije i UAE

Iz tog ministarstva do objavljivanja ovog teksta nisu naveli ko su članovi delegacije, da li su i kako reagovali na informaciju o proterivanju Dojčinovića, te da li je Ministarstvo upoznato s postojanjem „crnih lista“ na kojima se nalaze građani Srbije.

O „slučaju Dojčinović“ niko se osim Ministarstva spoljnih poslova – a i to je bila reakcija na novinarska pitanja – do završetka ovog teksta od državnih organa ili zvaničnika nije oglasio. 

Sam Dojčinović ne očekuje da će Vlada Srbije da se založi za njega jer se to nije dogodilo ni kada mu nije bio dozvoljen ulazak u Rusiju, nakon čega mu je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao da ne može čak ni da ih pita tako nešto.

On podseća da je naša vlada veoma bliska sa UAE i da „ne veruje da će praviti problem sa njima u vezi sa ovim slučajem“.

UAE određuje ko je podoban i u Srbiji

Naša država nije pravila problem ni kada su predstavnici UAE određivali koji novinari smeju a koji ne smeju da prisustvuju događaju u režiji Ujedinjenih Arapskih Emirata – na teritoriji Srbije. 

To se dogodilo ekipama televizija N1 i Al Džazira kojima je u Mramorku kod Kovina bilo zabranjeno da prisustvuju ceremoniji svečanog otvaranja vetroparka „Čibuk 1“ koji je izgradila kompanija Masdar iz Abu Dabija (UAE).

Prema izveštaju Reportera bez granica, UAE je 2019. zauzela 133. mesto od 180 merenih država u svetu. Uz usavršeni onlajn nadzor novinara, tamošnji zakoni kažnjavaju dugim zatvorskim kaznama čak i za minimalnu kritiku režima

Tada se novinarima tih televizija ispred ulaza u objekat obratio predsednik Aleksandar Vučić rekavši im da misli da Al Džazira nije puštena zbog „odnosa Emirata i Katara“ (sedište te televizije je u Kataru), dok za N1 nije umeo da navede razlog.

Na pitanje zbog čega se nije izborio da svi mediji slobodno izveštavaju sa tog događaja, budući da je poziv novinarima stigao iz Predsedništva, Vučić je izneo da je „pet puta pitao i pet puta molio“ investitore iz UAE, ali da su mu oni rekli da je odluka o zabrani prisustva ekipama dve televizije njihova privatna odluka, kao i da je u pitanju njihov privatni posed. 

„I zato sam izašao odmah ispred njihovog privatnog poseda da vam se obratim i da vam to kažem“, kazao je predsednik Aleksandar Vučić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend