Zahtev za hitnom istragom i utvrđivanjem odgovornosti osoba iz BIA i Višeg suda u Beogradu zbog zloupotreba ovlašćenja i tajnog nadzora kritičara vlasti Srpske napredne stranke

Informacije i sudski akti koje je objavio nedeljnik Radar otvaraju ozbiljna pitanja o masovnoj i sistematskoj zloupotrebi ovlašćenja Bezbednosno-informativne agencije (BIA), koja je uz odobrenje Višeg suda u Beogradu, sprovodila tajni nadzor nad ljudima koji su svojim javnim i društvenim delovanjem kritikovali odlazeću vlast Srpske napredne stranke. Ovakva višegodišnja praksa pretvaranja BIA u instrument za obračun sa kritičarima vlasti predstavlja direktno kršenje Ustavom garantovanog prava na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja (član 41), prava na zaštitu podataka o ličnosti (član 42), kao i prava na privatnost garantovanog članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Iz objavljenih dokumenata i predloga koje je potpisivao direktor BIA Vladimir Orlić indikativno je da su mere tajnog nadzora određivane bez valjanog obrazloženja o postojanju osnova sumnje u izvršenje krivičnih dela, čime su direktno prekršene odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o BIA, kao i zakonom i međunarodnim standardima utvrđenih načela neophodnosti i srazmernosti korišćenja ovih mera u demokratskom društvu.

Podsećamo da je i pre ovih otkrića bilo utvrđeno da je BIA nezakonito špijunirala novinare, studente, novinare i aktiviste upotrebom naprednih špijunskih softvera (spajvera), tehnologije koja se razlikuje od tradicionalnih mera nadzora, a čije korišćenje predstavlja krivično delo u Srbiji. Upravo zato je  Beogradski centar za ljudska prava sa drugim organizacijama civilnog društva 2024. godine podneo krivične prijave Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i inicirao postupke pred Zaštitnikom građana i Poverenikom za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Činjenica da su svi institucionalni mehanizmi zaštite u praksi pokazali potpunu neefikasnost ukazuje na sistemsko urušavanje institucija, pri čemu pasivnost i nevršenje zakonom poverenih ovlašćenja samih nosilaca funkcija u ovim organima nameće njihovu direktnu odgovornost. Ova masovna zloupotreba državnih resursa nalaže hitno pokretanje krivičnih postupaka protiv direktora i rukovodećih lica i pripadnika BIA zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili više krivičnih dela, ali i nalaže otvaranje postupaka pred Visokim savetom sudstva radi ispitivanja odgovornosti sudija koje su olako izdavale naredbe za tajni nadzor bez ocene postojanja osnova sumnji i proporcionalnosti predloženih mera.

Posebno naglašavamo da su ovakvim postupanjem prekršeni i obavezujući međunarodni standardi ljudskih prava, pre svega kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava u tumačenju člana 8 i člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, prema kojima novinari, branioci ljudskih prava i tužioci uživaju posebnu zaštitu od mera proizvoljnog tajnog nadzora radi očuvanja slobode izražavanja i nezavisnosti pravosuđa. Upotreba špijunskih softvera predstavlja krivično delo, a primena tradicionalnih mera prema ovim kategorijama dopuštena je isključivo u izuzetnim okolnostima i pod rigoroznim, selektivnim uslovima, a ne kao sredstvo za političko profilisanje i zastrašivanje.

Zbog svega navedenog, organizacije civilnog društva zahtevaju trajno obustavljanje upotrebe špijunskih softvera, trenutno obustavljanje svih nezakonitih mera nadzora, pokretanje nezavisnih istraga protiv odgovornih lica u BIA i pravosuđu, kao i obaveštavanje svih neosnovano praćenih građana uz omogućen uvid i uništenje prikupljenog materijala pod sudskim nadzorom.

Organizacije civilnog društva zahtevaju:

1. Pokretanje krivičnih postupaka protiv direktora i rukovodilaca u Bezbednosno-informativnoj agenciji;
2. Ispitivanje odgovornosti postupajućih sudija za prethodni postupak i predsednika Višeg suda u Beogradu;
3. Hitno obaveštavanje svih lica koja su bila predmet nezakonitog nadzora i omogućavanje potpunog uvida u spise i prikupljene materijale;
4. Razrešenje i utvrđivanje  odgovornosti zbog propuštanja i nesavesnog postupanja Zaštitnika građana i Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.