Tom prilikom, mnogobrojnim zaposlenima i penzionerima te medijske kuće obratio se generalni direktor RTV dr Miodrag Koprivica, koji im je čestitao jubilej i podsetio na to da se, 1949. godine, počelo sa jednom antenom, tri mikorofona, jednom miksetom i dva gramofona, a da smo, danas, jedan od dva javna medijska servisa u Srbiji, te da imamo, u građevinskom smislu, završenu novu zgradu.
„Stvaranjem uslova za rad u novoj zgradi, uz primenu novih tehnologija i znanja, imaćemo priliku da stvaramo program za građane, koji su nam je i napravili, jer je ona pravljena od sredstava građana, iz budžeta. To će biti prilika i da mladim naraštajima ostavimo dobru osnovu za dalji rad i napredak“, kazao je Koprivica, koji je potom dodelio godišnje nagrade.
Ovogodišnji dobitnici su:
1. Radojka Aksentijević Nađ, izvršni producent
2. Saša Armbruster, glavni medija aset menadžer
3. Saša Arsić, glavni medija aset menadžer
4. Aleksandra Bekić, poslovni sekretar
5. Mila Bengin, rukovodilac Odeljenja nabavke
6. Dejana Doroški, urednik
7. Jovan Drapšin, glavni kontrolor digitalne tehničke kontrole-tehničko vođstvo
8. Vira Đan, autor emisije
9. Edit Ekreš, autor
10. Aleksandar Grujić, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika medija
11. Janko Homa, autor emisije
12. Posthumno, nagrada je dodeljena Pavelu Hricu, uredniku
13. Dušan Janković, kalkulant
14. Vladimir Karađinović,glavni kamerman-dizajner slike
15. Bojan Ognjanovac, glavni kamerman-dizajner slike
16. Edit Lakner, rukovodilac Službe igranog i dramskog RTV programa
17. Laslo Linka, autor
18. Lućian Marina, autor
19. Laslo Mezei, glavni kontrolor digitalne tehničke kontrole-tehničko vođstvo
20. Marta Muci Santo, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika medija
21. Stanka Otašević, rukovodilac Odseka pisarnice i arhive
22. Larisa Pop Rajačić, vođa ekipe dekora
23. Martin Prebuđila, odgovorni urednik
24. Nevena Radaković, glavni reditelj
25. Maja Sikimić, asistent režije
26. Zlata Slivka, koordinator organa RTV
27. Jovica Tojagić, rukovodilac Službe filmskog programa
28. Jarmila Zima, autor
Prestižnu nagradu „Slavuj Hadžić“, koju Radio-televizija Vojvodine dodeljuje za celokupan rad u oblasti filmskog, medijskog i obrazovnog rukopisa i doprinosa našoj kulturi, ove godine dobio je profesor Nikola Sekerić, koji nije krio zadovoljstvo i radost zbog dobijenog priznanja.
„Čast mi je i zadovoljstvo što sam dobio ovu nagradu, posebno što sam jedno vreme bio Slavujev asistent. Imao sam priliku da učim od njega, a kasnije i ogromnu privilegiju da snimam emisiju o njemu (emisija „Moji školski dani“). U RTV sam radio pre 19 godina, ali sam i dalje prisutan kroz moje ranije i nove radove, a, pre svega, kroz moje studente“, istakao je Sekerić.
Nagrada „Slavuj Hadžić“ dodeljena profesoru Nikoli Sekeriću
Nikola Sekerić rođen je 23.marta 1957.godine u Novom Sadu. 1965. godine dobija od dede prvu 8mm filmsku kameru i preko kino sekcije OŠ „Đorđe Natošević“ ulazi u svet filma.
Svoj profesionalni snimateljski rad započeo je na Televiziji Novi Sad kao asistent starijim i profesionlno dokazanim snimateljima naše kuće poput Branka Ivatovića, Petra Latinovića, Slavuja Hadžića i drugih. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirao je 1989.godine a mentor mu je bio profesor Nikola Majdak.
Nikola Sekerić je tokom svog rada u TVNS kao snimatelj i reditelj uradio retku i značajnu seriju „Volšebno obenđenlučen“posvećenu Rastku Petroviću, avangardnom srpskom piscu i njegovom književnom delu. U okviru „Antologije srpskog pesništva“ Nikola Sekerić i ekipa TVNS radili su emisiju posvećenu Aleksandru Tišmi, po scenariju prof.dr Jovana Delića, Nebojše Glišića i Dragomira Zupanca.
Značajan je njegov snimateljski rad kao člana ekspedicije geoloških istraživača na Bajkal i Novosibirsk (Rusija i Srbija) po pozivu dr Ivana Dulića (Novi Sad, Vojvodina). Saradnja na dokumentarnim reportažama sa Laslom Totom – Kolumbija, Peru, Bolivija, Venecija, poslednji dani komunizma u Istočnoj Evropi itd.
Rad Nikole Sekerića u filmu „Svedok“ Branka Čvorovića na Akademiji lepih umetnosti u Pragu 1994.godine dobio je najveće priznanje za najbolju kameru na Jugoslovenskom festivalu dokumentarnog, igranog, eksperimentalnog i animiranog filma u Beogradu. Dobitnik je i Velike zlatne plakete Grada Beograda od strane žirija kome je predsedavao proslavljeni i kultni reditelj Živko Nikolić. 2009. godine dobija isto priznanje za film „Lajf“, reditelja Antala Silarda.
Među ostalim značajnim radovima Nikole Sekerića pomenućemo filmove „Miracle, Miracle“ (1992), „O apohairetismos tis alitheias (1995)“, „Pogled s Ajfelovog tornja (2005)“ (2005), kratkometražni „Zima“ (2005), „Lajf“ (2009), „Ljubav, ožiljci“ (201) i mnogi drugi.
Dečiji film „Filmski osmeh“ (2019) koji je radila kino sekcija novosadskih učenika iz nekoliko osnovnih škola i dve srednje škole obnovljena je posle 30 godina, jedan od mentora je prof. Nikola Sekerić.
Nikola Sekerić je redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Katedri za AV medije, modul Kamera. Takođe je bio gostujući profesor na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju.
Ni tri meseca nakon izricanja presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića presuda nije napisana
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Algoritam ili urednik - ljudima je svejedno
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.