06. feb 2020.

Kolege i porodica zatražili da Žarković bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana

Istaknuti novinar i urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković preminuo je u 70. godini, posle kraće i teške bolesti, saopštila je redakcija tog nedeljnika. Vreme i mesto komemoracije i sahrane biće objavljeno naknadno, a Udruženje novinara Srbije (UNS), redakcija Vremena i porodica zatražili su da Žarković bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju u Beogradu.

Treba izdržati i na strašnom mestu postojati – to je bila Žaretova filozofija, potvrdiće svako iz redakcije koju je Dragoljub Žarković vodio 30 godina.

„Za nas je bio neprikosnoveni autoritet ne samo u Vremenu, ne samo u redakciji, nego u novinarstvu. Žare nas je formirao i kao novinare, ali uticao je na nas i kao na ljude. Vreme je Žaretovo životno delo. Mi ćemo nastaviti dalje. Imaćemo uspehe i neuspehe, ali nikada više neće biti isto“, kazao je novinar i odgovorni urednik Vremena Filip Švarm.

Oni koji su sa Žarkovićem pokretali Vreme kažu da im je danas jasno da je njegov rad predstavljao nezaustavljiv podvig.

„Tri decenije izdržati razne pritiske u borbi za jedno novinarstvo koje većina nije htela da čuje, a to je novinarstvo koje je ustajalo protiv mržnje, rata, protiv nepočinstava. I pravo je čudo kako je taj čovek izdržao toliko vreme, da gotovo nevidljivom rukom vodi jednu redakciju koja je često bila na ivici egzistencije“, priseća se Žaretovog rada novinar Vremena Milan Milošević.

A taj čovek je uvek bio beskompromisan.

Njegove najbliže kolege saopštile su da svi biografski podaci nisu dovoljni da dočaraju Žaretovu uredničku i novinarsku lucidnost, talenat i neverovatnu veštinu komunikacije i harizmu.

Ipak… Osnivač Vremena i glavni urednik od 1991. godine. Pre toga novinar i urednik u Politici i Borbi. Bio je radijski komentator Slobodne Evrope, sarađivao sa Nemačkim narodnim radiom, pisao za čitav niz evropskih listova, italijansku Republiku, austrijski Standard…

Usavršavao se u SAD kao gost Udruženja američkih urednika.

Autor više televizijskih emisija i projekata. Tokom karijere bio je stalni kolumnista Politike i predavač na Fakultetu političkih nauka, gde je bio i član Saveta fakulteta.

Prvi predsednik Udruženja profesionalnih novinara Srbije iz koga je kasnije nastalo Nezavisno udruženje novinara Srbije i počasni član više međunarodnih medijskih asocijacija.

Godine 2016. objavio je „Naprednu knjigu“ sa podnaslovom „Godine uspona Aleksandra Vučića“.

„On je sve ovo vreme bio neka vrsta obeležja nekoliko generacija novinara. Imao je zaista izuzetan talenat da uoči ono šta je važno i da to na kratak i jasan način saopšti tako da ga svi razumeju. I to je talenat na kome smo mu svi zavideli“, kazao je Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik agencije Beta.

Kada mu je 2018. dodeljena nagrada za životno delo, u obrazloženju je pisalo: „Žarković nije od onih novinara koji se udvaraju političarima, čak ni kada o njima ne misli loše, dok obrnuto ne važi“.

U UNS-u kažu imamo obavezu prema Žaretu.

„Udruženje novinara Srbije je zajedno sa redakcijom Vremena i porodicom Dragoljuba Žarković zatražila da on bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana“, rekla je Dragana Bjelica iz UNS-a.

Povodom smrti Dragoljuba Žarkovića oglasilo se i ministrastvo kulture i informisanja.

„Želeo je i uspevao da bude glas razuma u horovima nerazumnih, poštovali su ga i politički i ideološki neistomišljenici. Ostaće upamćen kao analitičar, novinar i urednik britkog pera, velike erudicije i postojanog karaktera. Više nego dovoljno za jedan časno pređen profesionalni i životni put“, navodi se u saopštenju ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića.

Ko, šta, gde, kada, kako i zašto? Odgovori na tih šest osnovnih novinarskih pitanja nisu bili dovoljni. Žarković je uvek insistirao i na sedmom, kako je objašnjavao, ključnom pitanju za ozbiljno novinarstvo: U čijem je to interesu? U Žaretovom je interesu da Vreme ne sme da stane.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend