Sutkinja u Londonu presudila je da Asanž ne bi trebalo da bude poslat na suđenje u SAD, gde je protiv njega podignuta optužnica zbog hakovanja kompjutera i još 17 optužnica u vezi sa kršenjem američkog Zakona o špijunaži iz 1917. godine, piše The Financial Times, ukazujući da je proces povezan s jednim od najvećih curenja poverljivih dokumenta u istoriji, prenosi RSE.
Advokati odbrane tvrdili su da je osnivač Vikiliksa predmet politički motivisanog progona pošto je, kako piše britanski list, osramotio Vašington objavljivanjem poverljivih američkih dokumenta, ali je sutkinja Vanesa Bericer odbacila te argumente, a izručenje odbila iz zdravstvenih razloga i opasnosti da Asanž izvrši samoubistvo u teškim zatvorskim uslovima u SAD.
„Smatram da je mentalno stanje gospodina Asanža takvo da bi bilo okrutno da bude izručen SAD“, rekla je ona.
Asanž, kome je dijagnostifikovan spektar autističnih poremećaja (ASD), u SAD bi mogao da dobije do 175 godina zatvora ako bi bio proglašen krivim, ukazuje Fajnenšl tajms. SAD optužuju Asanža da je objavljivanjem neredigovanih dokumenata doveo u opasnost obaveštajne izvore, dok advokati osnivača Vikiliksa tvrde da nema dokaza da je neko bio ugrožen.
Asanžovi advokati tvrde da je optužnica prema Zakonu o špijunaži stvorila opasan presedan za slobodu medija i da kriminalizuje istraživačko novinarstvo, pošto navode da je radio kao novinar kada je pribavio i objavio procurili materijal. Advokati tvrde da je proces protiv Asanža politički motivisan i da ga je odobrio predsednik SAD Donald Tramp, u okviru kampanje protiv uzbunjivača i za zastrašivanje novinara.
Sutkinja Vanesa Bericer utvrdila je da nema dokaza o neprijateljstvu Trampove administracije prema Asanžu, niti da je bio meta „politički motivisanog progona“. Takođe je rekla da su, za razliku od Vikiliksa, glavne medijske organizacije redigovale imena doušnika u dokumentima i ocenila da sloboda govora ne daje pravo pojedincima poput Asanža da „odlučuju o sudbini drugih“.
Suprotno očekivanju
Mnogi stručnjaci su očekivali da će britanski sud dozvoliti izručenje Asanža, ali je sutkinja Bericer rekla da je odbrana pružila uverljive dokaze da Asanž pati od teške depresije, da je napisao testament, tražio od sveštenika oprost grehova i da je u njegovoj zatvorskoj ćeliji pronađen žilet, ističe Vašington post.
Slučaj Asanža se umnogome razlikuje od ranijih slučajeva špijunaže, ukazuje list, uz ocenu da nijedan prethodni slučaj nije toliko stavio na probu ograničenja Prvog amandmana Ustava SAD koji, između ostalog, štiti slobodu govora i medija. Asanž je optužen po 18 tačaka, uključujući zaveru za pribavljanje i otkrivanje stotina hiljada stranica tajnih vladinih dokumenata, uključujući poverljive diplomatske depeše i osetljive vojne izveštaje iz ratova u Iraku i Avganistanu, koji su objavljeni preko Vikiliksa, ali i tradicionalnih medija.
Američki tužioci su u sudskim spisima i na konferencijama za štampu pokušavali da naprave razliku između Asanža i Vikiliksa s jedne strane, i mejnstrim medija s druge, tvrdeći da nijedan novinar neće pomoći izvoru da pokuša da provali u zaštićene podatke ili da očekuje pravnu zaštitu ako to učini, ističe Vašington post.
„Džulijan Asanž nije novinar“, rekao je pomoćnik državnog tužioca za nacionalnu bezbednost Džon Demers, kada su najavljene optužbe.
Pored navodnih kršenja Zakona o špijunaži i objavljivanja poverljivih dokumenata, američki tužioci optužili su Asanža za zaveru za „kompjuterski upad“, pomažući američkoj obaveštajnoj analitičarki Čelsi Mening da pokuša da provali lozinku.
Asanž je posle presude vraćen u zatvor. On će tražiti puštanje uz kauciju, a njegov advokat Edvard Ficdžerald je rekao da će odbrana u sredu, 6. decembra, dostaviti nove dokaze protiv tvrdnji da postoji opasnost od Asanžovog bega.
Premijer Australije: Asanž može da se vrati kući kad se reše pravni problemi
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, čije je izručenje Sjedinjenim Američkim Državama zabranio britanski sud, može se “slobodno vratiti kući” u Australiju, kada se reše njegovi pravni problemi, izjavio je australijski premijer Skot Morison.
„Britanski pravosudni sistem deluje, a mi nismo deo toga. Kao i svakom Australijancu, Asanžu je ponuđena konzularna podrška i, ako žalba bude neuspešna, naravno da će se moći da se vrati u Australiju“, rekao je Morison.
Meksiko je u ponedeljak ponudio Asanžu politički azil, navodi Rojters.
O etici i drugim demonima: Dosta više o Kosti K!
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
Zar i ti, sine Bobe?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.