Španija: Radni i profesionalni uslovi novinarki se pogoršali nakon pandemije

U novoj anketi koju je pokrenula Federacija sindikata novinara u Španiji (FeSP), 52% novinara kaže da se njihova profesionalna i radna situacija pogoršala, 45% ukazuje na veći obim posla sa istim primanjima, a 39% slobodnjaka kaže da imaju manje zadataka.

Savez sindikata novinara-FeSP je u periodu oktobar-novembar 2022. godine pokrenuo istraživanje kako bi utvrdio uticaj pandemije na profesionalnu situaciju novinarki i slobodnih novinara na nacionalnom nivou, kao i da bi identifikovao moguće potrebe za obukom, uglavnom u IKT alati, koji bi mogli da pomognu u poboljšanju njihove zapošljivosti i prilagođavanja novom digitalnom okruženju i novim oblicima rada na daljinu.

52,3% profesionalaca koji su odgovorili na anketu smatra da su se njihov rad i profesionalna situacija pogoršali nakon pandemije:

45,3% je predložilo veći obim posla za istu platu kao pre pandemije

39,6% ima manje posla kao slobodni novinari

Manju platu ima 33%.

28,3% ima probleme sa mentalnim zdravljem

25,5% ima više poteškoća da uskladi posao i porodični ili privatni život

17% povezuje četiri druga uzroka: gubitak posla, poteškoće u prilagođavanju radu na daljinu i/ili novim tehnologijama; fizički zdravstveni problemi i teškoće u vezi sa nedostatkom sigurnosti u razvoju svog rada.

72,6% ispitanika su žene i 87,8% su profesionalci koji se bave novinarstvom, 36% su slobodni novinari, većina njih rade kao slobodni novinari za različite medije (25%) i oni koji rade za digitalne medije (24,3%). Zatim, 16,2% radi za odeljenje za komunikacije privatne kompanije, slede oni koji rade u komunikacijskoj agenciji (15,6%) i 13,9% koji rade za dnevne štampane medije.

Drugi važan podatak je da je 41,4% profesionalaca koji su povezani sa sindikatom, dok 53,3% učestvuje ili su članovi drugih profesionalnih organizacija.

Nasilje na mreži: sve veća pretnja novinarkama

Istraživanje je nastojalo da se utvrdi da li su novinari izloženi nasilju zasnovanom na polu. 46,9% ispitanika je reklo da je doživelo neku vrstu rodno zasnovanog uznemiravanja ili napada. Među njima, 48,5% je reklo da su tokom svog rada primili seksističke uvrede; još ozbiljnije, 35% je reklo da su bili uznemiravani na radnom mestu jer su žene, a 26,5% je reklo da su bili seksualno uznemiravani u svom profesionalnom okruženju.

Što se tiče novih oblika nasilja, 32,4% je reklo da su im pretili ili vređali na društvenim mrežama, a 16,2% je reklo da su bili žrtve sajber maltretiranja. Nasilje na internetu je identifikovano kao jedna od najzabrinjavajućih pretnji bezbednosti i radu novinarki, kao i jednakosti u našim medijima i slobodi informisanja.

Ovo istraživanje je delimično finansirala Evropska komisija kroz zajednički projekat EFJ i Evropske konfederacije sindikata (ETUC) „Sindikati za pravičan oporavak“.