Jelena Zorić: Okruženje za novinare u kojem rade biće bezbednije kada to ne bude zavisilo od političke volje
“Šarli Ebdo” objavio seriju karikatura protiv Đokovića: “Novak kao izuzetak…”
Dragan Šolak: Kragujevčanin iz Švajcarske
Demanti predsednice Drugog osnovnog suda: Predmet „Simonović“ nije oduzet sudiji Sanji Vujačić, slučajnim odabirom dodeljen je sudiji Luki Panteliću
Sve po starom i u novoj godini: novinaru Peru Jovoviću ponovo upućene jezive pretnje
Tokom pandemije koronavirusa i publika i novinari su u izvesnoj meri sagoreli, navodi se u istraživanju Rojtersovog instituta za studije novinarstva. Dok publika većinu vesti doživljava kao depresivne, novinari se suočavaju sa brojnim izmenama u svom poslovanju, sa napadima na protestima, kontrolom i zlostavljanjem na društvenim mrežama... Ipak, institut predviđa da se u 2022. novinarstvo može fokusirati na svoje osnove i vratiti jače.
U 2020. godini zabeleženo je 107 napada na novinare, dok je u 2021. godini bilo više od 74 napada, rekao je danas Slobodan Radičević, član Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, na predstavljanju rezultata istraživanja o pritiscima i napadima na novinare.
Prema Izveštaju koje je sprovelo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopšteno je da nadležne institucije u Srbiji nisu uspele dovoljno da doprinesu zaštiti novinara u 2020. godini.
Rade Đurić, predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, izjavio je u emisiji Dan uživo da je javna rasprava za izmenu Krivičnog zakonika u oblasti zaštite novinara koja je održana u Beogradu bila odlična prilika da svi koji imaju različita mišljenja o načinu na koji treba da se uređuje bezbednost novinara budu na jednom mestu i da kažu svoje komentare i sugestije u odnosu na ono što su čuli kroz predloge Zakonika. On je najavio da će sledeća javna rasprava biti održana uskoro u Novom Sadu. "To je prilika i da druge kolege kažu šta misle, a pozitivan korak je što je država pristala da učestvuje u izmeni krivičnog zakonika", rekao je on.
Da novinari nisu bezbedni, kao i da ne postoji solidarnost među kolegama zaključci su sa debate “In medias (p)res”, na kojoj su učestvovali urednici lokalnih medija sa juga Srbije i predstavnici nevladinog sektora. Oni su saglasni da Srbija ima dobre zakone, ali se oni često ne poštuju.
Marjan Rističević, poslanik Srpske napredne stranke, na osnovu člana 149 stav 3 Krivičnog zakona, osuđen je na tri godine zatvora zbog toga što je grubim vređanjem, drskim i bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrozio spokojstvo novinara Stevana Dojčinovića. Postupak protiv Rističevića pokrenulo je Tužilaštvo, po službenoj dužnosti i obavezujućem uputstvu Zagorke Dolovac.
Osećam potrebu da učinim javnim nekoliko informacija, važnih za diskusiju i javnu raspravu o izmenama Krivičnog zakonika koje se poslednjih dana problematizuju putem različitih tekstova i intervjua.
Bolju ocenu u odnosu na prethodnu godinu u oblasti medija, Srbija je dobila od Evropske komisije: za godinu dana, Srbija se pomerila za jedan korak - od "bez napretka" do "ograničenog napretka". Međutim, Evropu i dalje zabrinjava to što su mediji i organizacije civilnog društva pod stalnim verbalnim napadama najviših funkcionera, posebno narodnih poslanika u parlamentu.
Nije se navršilo ni dve godine od početka primene obimnih izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ), a predložene su nove. Ovaj put daleko kraće, ali i zagonetnije. Lako ih je predstaviti. U kvalifikovanom obliku krivičnog dela Prinuda (član 135. KZ) u isti rang sa dramatičnim načinom izvršenja (svirepost, pretnja ubistvom ili teškom telesnom povredom, otmica) stavlja se…
Evropska komisija (EK) je nedavno predstavila svoju Preporuku o obezbeđivanju bezbednosti novinara koja je, s raznih strana, prigodno pozdravljena, ali, uz nimalo prigodne rezerve i sumnje.
The former Criminal Code left too much space for anyone wishing to harm or intimidate journalists to do that and not be punished. And this is exactly what is the greatest contribution of these amendments: that space will shrink considerably and prosecution and police will have legal grounds to act in many situations in which ‘their hands were tied’ previously.
Dosadašnji Krivični zakonik davao je previše prostora onima koji žele da naude ili zastraše novinare, a da za to ne budu kažnjeni. Upravo u tome i leži najveći doprinos ovih izmena što će se taj prostor značajno suziti i što će tužilaštvo i policija dobiti zakonski osnov da reaguju i u mnogobrojnim situacijama u kojima su im do sada bile „vezane ruke“, piše za Cenzolovku Miroslav Janković, pravni savetnik za slobodu medija Misije OEBS-a u Srbiji.
Tema o kojoj se dosta priča proteklih godina u srpskoj javnosti, nedvosmisleno je pitanje medijskih sloboda i s tim povezane, bezbednosti novinara.
Predstavnici Republičkog javnog tužilaštva obavestili su članove Stalne radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, u kojoj predstavnike imaju i Ministarstvo unutrašnjih poslova, novinarska i medijska udruženja, među kojima je Udruženje novinara Srbije, da je na sajtu tužilaštva objavljen odeljak koji se bavi bezbednošću novinara
Osnovna ideja jeste da se zaštite vrednosti koje novinari i mediji predstavljaju, da se zaštiti sloboda govora i izražavanja. Na to nas, između ostalog, obavezuju i međunarodni ugovori, kaže za Cenzolovku profesor Zoran Stojanović, koji radi na izmenama Krivičnog zakonika. Da li će biti političke volje da se ovakve izmene usvoje i – još važnije – da budu primenjene?
Dok talibanske snage preuzimaju kontrolu u Afganistanu, svjetske novinske kuće se bore da ostanu sigurne i nastave izvještavati, a lokalni novinari bi mogli biti izloženi većem riziku, piše CNN.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da Vlada čini sve što je u njenoj moći da imamo medijski ambijent u kojem je zagarantovana sloboda medija.
Besplatni SOS telefon – 0800 100 115 koji je počeo sa radom 1. marta do 1. jula pozvalo je oko 100 novinara koji su se osetili ugroženim.
Svedočimo svakodnevnom brecanju i optužbama premijerke i drugih visokih funkcionera Vlade protiv pojedinih nezavisnih medija, izjavila je FoNetu izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija, Ivana Stevanović, koja ne vidi da možemo razgovarati o unapređenju bezbednosti novinara, ako ti isti ljudi odmah nakon sastanka počinju da prozivaju novinare.
Šest novinarskih i medijskih udruženja i organizacija potpisalo je danas u Kragujevcu memorandum o saradnji i formiralo Koaliciju za slobodu medija. To je, kako su rekli, prvi korak u pokušaju da se popravi stanje na medijskoj sceni u Srbiji.
