Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Apelacioni sud osudio bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića zbog paljenja kuće novinara na četiri godine zatvora 
Milan Jovanović: Zadovoljan sam presudom, nadam se da će ona biti opomena svim bahatim političarima 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Judita Popović: Kvalitetan program i do sada za REM bio poslednja rupa na svirali 
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ponovo je donelo rešenje kojim odbija da Udruženju novinara Srbije (UNS) dostavi profesionalne biografije kandidata za članove komisija za medijske konkurse, i to dvadeset dana nakon što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poništio prvobitno rešenje Ministarstva sa istom odlukom.
Učesnici javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima u Nišu bili su saglasni da član 39 Nacrta Zakona, kojim se propisuje da medijski sadržaj može proizvoditi pravno lice u javnoj svojini ako ne koristi državnu pomoć i ne obavlja delatnost od opšteg interesa, može predstavljati vraćanje države u medije na "mala vrata".
Nadležnosti Saveta za štampu, novine oko projektnog sufinansiranja medija, privatizacije i nepostojanje lokalnih medijskih servisa, samo su neke od tema o kojima se diskutovalo na javnoj raspravi o nacrtima medijskih zakona u Nišu. Najviše polemike, na ovoj, kao i prethodnoj javnoj raspravi, koja je održana u Beogradu, bilo je oko uvođenja Saveta za štampu u medijski zakon. Neki ovu novinu vide kao odličan predlog, drugi kao sporan, a najveća novinarska udruženja kažu da je ovako napisan – poguban za medijsku scenu.
Na ocenu javnosti data su dva medijska zakona – o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Predlagač, Ministarstvo telekomunikacija i informisanja, ocenjuje da je reč o važnim propisima, usklađenim sa evropskom direktivom, a medijska udruženja da pojedine odredbe nisu u skladu sa Medijskom strategijom. Svoje predloge do kraja nedelje uputiće i RTS.
Okruglim stolom u Beogradu, bez velikih najava i pompe, počela je javna rasprava o nacrtu dva važna medijska zakona - o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Ako predlozi budu usvojeni baš ovakvi kakvi su, a dosadašnji postupci ove vlasti nam govore da će upravo tako biti, onda će se dodatno učvrstiti „pravo” tabloida da lažu i kleveću na naslovnim stranama, a da za takvo ponašanje dobijaju novac svih građana. Nema mnogo vesti sa javne rasprave, niti je to tema koja ide među udarne vesti, jer je odavno jasno da je za popravljanje katastrofalnog stanja u srpskim medijima potrebno mnogo više od zakona.
Duboka razmimoilaženja između države i struke pokazala je prva runda javne rasprave o nacrtima dva medijska zakona. Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima sadrže niz spornih rešenja, koja će, kako smatraju medijska udruženja, unazadatiti medijsku scenu u Srbiji. Na listi zamerki nalazi se to što se država zakonskim izmenama vraća u vlasništvo nad medijima.
Završeni su nacrti dva medijska zakona i počela je javna rasprava i ministar informisanja i telekomunikacija Mihajlo Jovanović je zadovoljan, tvrdi u intresu svih je da zakoni budu najbolji te da će svaki predlog koji može da ih unapredi biti prihvaćen. Spisak zamerki i predloga je dug, od toga da ase rešenjima zadržava sadašnjim savet REM-a, vraća vlasništvo države u medije do toga da se poništavaju ranije dobre prakse.
Učesnici prve javne rasprave o nacrtima zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima kao sporne tačke istakli su nedostatak volje da važan kriterijum za dodelu novca na medijskim konkursima bude poštovanje etičkih standarda, povratak države u vlasništvo u medijima, kao i ignorisanje Medijske strategije u pogledu promene sastava Saveta REM-a. Ministar Jovanović pak tvrdi da je sve rađeno u skladu s tom strategijom.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poništio je rešenje kojim je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija odbilo da Udruženju novinara Srbije (UNS) dostavi profesionalne biografije osoba koje su se prijavile ili su predložene za članove komisija za ocenjivanje medijskih projekata na konkursima koje je Ministarstvo raspisalo ove godine.
Udruženje novinara Srbije (UNS) je danas saopštilo da je ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović menjao predloge komisija o raspodeli novca na medijskim konkursima Ministarstva i pozvalo ga da objasni na osnovu čega je to radio.
Iako je na sopstvenu i inicijativu Aleksandra Vučića odmah posle masovnih zločina naložila ministarstvima da razmotre zabranu ili kažnjavanje promocije nasilja u medijima, četiri meseca kasnije iz vlade kažu da – to nije bilo obavezujuće. A kako će vlada da podstakne ministarstva da ipak nešto urade u vezi sa nasiljem u medijima? Ne, to nije od interesa za građane, odgovara vlada
Predstavnici Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Kabineta predsednice Vlade Srbije održali su sastanak sa medijskim i novinarskim udruženjima, članovima radne grupe i ekspertske radne grupe koji rade na izradi nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ni nakon 54 dana nije odgovorio na žalbu Udruženja novinara Srbije (UNS) koje se Povereniku obratilo zbog toga što je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija odbilo da dostavi profesionalne biografije svih osoba koje su se prijavile ili su predložene za članove komisija za medijske projekte.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija objavilo je danas rezultate 9 konkursa iz oblasti javnog informisanja za 2023. godinu, za koje je opredeljeno 310 miliona dinara.
Kada su početkom maja ove godine dva uzastopna stravična masovna ubistva potresla i prestravila javnost, odgovorna vlast morala je da preduzme brze korake da smiri tenzije u društvu i preuzme odgovornost za dalje upravljanje krizom.
Nakon masovnih ubistava koja su se dogodila pre dva i po meseca u školi na Vračaru i u Mladenovcu, Vlada Srbije je, među deset zaključaka koje je hitno donela 4. maja reagujući na situaciju, naložila i Ministarstvu informisanja da donese mere kojima će moći da se sankcionišu medijski sadržaji koji promovišu nasilje.
Medijsko sklonište Kragujevac izražava oštar protest zbog ponašanja Ministarstva informisanja i telekomunikacija koje ni 13 dana po isteku roka nije objavilo rešenja o raspodeli sredstava na devet medijskih konkursa.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija kasni duže od nedelju dana sa donošenjem rešenja u vezi sa rezultatima koknursa za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od interesa za javnost. Podsećamo da su svi konkursi pokrenuti 7. marta 2023. godine Odlukama o raspisivanju konkursa u 2023. godini za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, a objavljeni 13. marta 2023. godine, na veb stranici Ministarstva informisanja i telekomunikacija: https://mit.gov.rs/vest/1608/raspisani-.konkursi-iz-oblastijavnog-informisanja-za-2023-godinu.php
Vlada Srbije je pre dva i po meseca, u vreme kada je cela zemlja bila u šoku zbog masovnih zločina, naložila Ministarstvu informisanja da donese mere kojima će biti zabranjeni medijski sadržaji koji promovišu nasilje, kriminal i štetno utiču na decu i mlade. Danas taj zahtev niko ne pominje, a Vlada i Ministarstvo ćute kao zaliveni kada ih pitate za sudbinu mera koje je trebalo da budu donete još početkom juna
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ni tri dana po isteku roka nije objavilo rezultate devet konkursa za sufinasniranje medijskih projekata iz oblasti javnog informisanja.
