Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Bezdušna ružičasta jutra: Televizije se naslađuju brutalnostima koje mame gledaoce – REM ih još hvali 
Ubistvo u Ulici Slavka Ćuruvije 
Pitanje korišćenja veštačke inteligencije (VI) i zaštite od zloupotrebe u medijima i uopšte, neprestano se postavlja. Stručnjaci tvrde da će do 2026. godine ogromnu većinu sadržaja na internetu proizvoditi upravo VI, a to se odnosi i na sadržaj u medijima, pa ovakve prognoze izazivaju bojazan da će VI ubrzo zameniti novinare u redakciji
Konkurs za osmu Školu digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije otvoren je do 12. februara u ponoć. Škola će početi 25. marta i trajaće do 28. maja 2023. godine.
Uređivačka politika je granica koja stoji između dva ekstrema koje stvara praćenje analitike čitanosti -jurenja za klikovima i njenog potpunog ignorisanja, poruka je sa današnjeg skupa “Inovacije u medijima – kako se prilagoditi, zaraditi i opstati”, u organizaciji Asocijacije medija.
Nove tehnologije razvijene krajem prošlog i početkom novog milenijuma transformisale su odnos između kreatora i konzumenata medijskih sadržaja, tj. nekadašnjih medija i nekadašnje publike. Ova transformacija je dovela do znatno horizontalnijih odnosa, interaktivnosti i demokratizacije informacija, ali i postavila brojne izazove pred medijske kuće. Da li se uloga medija nepovratno promenila, ili oni i u ovim okolnostima mogu biti čuvari javnog interesa, čitajte u tekstu Dunje Karanović.
Mediji koji ne finansira Vlada teško opstaju, jer ih se i mnogi oglašivači plaše da sarađuju sa njima, pa često moraju da razvijaju alternativne modele poslovanja, jedan je od zaključaka debate “Biznis i mediji”. O opstanku nezavisnih medija govorili su Ivana Petrović iz City smarta, Pavle Zlatić iz organizacije IREX, Biljana Stepanović iz Nove ekonomije i Vitomir Ognjanović isped Južnih vesti.
Mediji koji proveravaju informacije i tačno informišu građane nikad nisu bili važniji za građane i nikad nisu bili u gorem položaju. Pretplata je još uvek misaona imenica, na medijskim konkursima nisu omiljeni zbog kritike vlasti, a firme ne smeju da se kod njih reklamiraju. Dok ozbiljan novinarski rad zahteva i vreme i ulaganja, i dalje najbolje finansijski stoje mediji koji izmišljaju vesti, ne proveravaju ništa i prepisuju jedni od drugih
Trećina građana Srbije ne obraća pažnju na izvore medijskog sadržaja, iako kažu da prepoznaju u medijima da ima mnogo lažnih vesti i dezinformacija, rezultat je nacionalne studije o potrebama i navikama medijske publike u Srbije.
