Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Na današnji dan pre 25 godina ubijen je novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin, a ova godina ostaće upamćena po presudi Apelacionog suda u Beogradu, kojom su oslobođeni osumnjičeni za njegovo ubistvo. Predstavnici UNS i NUNS položiće u podne vence u Svetogorskoj ulici na mestu gde je Ćuruvija ubijen.
Jedan od događaja koji je nesumnjivo obeležio period NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije jeste i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, 1. aprila 1999. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je u obraćanju iz Predsedništva naveo, između ostalog, da mediji šalju sliku da je Srbija nebezbedna.
Jedna od poruka ovog slučaja je da ako država hoće da te ubije, ubiće te i niko za to neće odgovarati. Tu nije samo slučaj Slavka Ćuruvije u pitanju, mnogo je procesa u kojima su ovi isti i slični ljudi na kraju oslobađani i vrlo retko je, samo u slučaju ogromnog međunarodnog pritiska, dolazilo do neke osuđujuće presude, kao u slučaju ubistva Zorana Đinđića i Ivana Stambolića
BIRN-ova analiza kontroverzne oslobađajuće presude četvorici operativaca Državne bezbednosti (DB) Srbije kojima se sudilo za ubistvo opozicionog novinara Slavka Ćuruvije, pokazuje kako su problematična pitanja oko dokaza i svedočenja svedoka doveli do toga da sud oslobodi optužene.
BIRN’s analysis of the controversial acquittal verdict in the trial of four Serbian State Security operatives for the assassination of opposition journalist Slavko Curuvija shows how troublesome issues with evidence and witness testimony led the court to clear the defendants.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Fondacija "Slavko Ćuruvija" organizovali su u Novom Sadu komemoraciju preminulom novinaru Denisu Kolundžiji (1972-2024), na kojoj je rečeno da novinari plaćaju skupu cenu zbog posvećenog bavljenja tom profesijom i da zbog toga umiru mladi. "U poslednjih nekoliko godina ovo je verovatno dvadeseta smrt kolega koji nisu dočekali penziju. Satire nas profesija, umiremo mladi, i to nije fer", rekao je programski direktor Televizije N1 Igor Božić.
Teo Bejker (18) bio je tek brucoš kada su njegovi tekstovi, prvo doveli u pitanje etičnost naučnih radova predsednika Univerziteta Stenford i eminentnog naučnika dr Marka Tesije-Levina, a kasnije bili i razlog njegove ostavke. Bejker je tekstove, koji su doveli do smene prvog čoveka jednog od vodećih svetskih univerziteta, koji raspolaže budžetom od preko devet milijardi dolara, objavio u studentskom listu tog univerziteta. I dok studentski mediji u Americi smenjuju direktore univerziteta, slika u Srbiji malo je drugačija.
Vučić je u predizbornoj kampanji očigledno odlučio da se obrati i publici koja mu najvećim delom verovatno nije naklonjena, kaže za Danas Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik Cenzolovke, odgovarajući na pitanje kako komentariše to što je Aleksandar Vučić posle sedam godina dao intervju za NIN.
„Počele su da kruže nezvanične informacije od različitih relevantnih novinara i organizacija i ja sam čuo da je presuda oslobađajuća. Ukoliko jeste, to bi pokazalo koliko su najmračnije strukture u ovoj zemlji i dalje sposobne da kontrolišu i vlast i pravosuđe“, kaže urednik Cenzolovke Perica Gunjić
Srbija se prema izveštaju Monitora evropskih komunikacija (ECM) našla na trećem mestu u Evropi po prisutnosti lažnih vesti u javnoj sferi, odmah iza Češke i Rumunije. Kada je reč o najbitnijim temama u društvu u evropskom smo proseku, ali je interesantno da je čak i 38 odsto lažnih vesti dovoljno da mnogo više građan poveruje u njih (čak 68 odsto) nego u Nemačkoj (37 odsto).
TV Forum je od svog osnivanja prva u mnogo čemu – Prva televizija sa informativnim programom u Prijepolju, prva TV stanica civilnog sektora na Balkanu koju su pokrenule žene, prvi lokalni medij na Zapadnom Balkanu koji je pokrenuo i uspešno realizovao donatorsku kampanju.
Na današnji dan 1998. usvojen je „Šešeljev“ Zakon o informisanju, koji je poslužio tadašnjim vlastima da se brutalno obračunaju sa medijima i novinarima, drakonski ih kažnjavajući, oduzimajući i redakcijsku i ličnu imovinu. Četvrt veka kasnije, Vlada je danas na sednici usvojila Zakon o javnom informisanju kojim se omogućava da državni Telekom osniva svoje medije. Pre 25 godina Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja, a danas predsednik Srbije.
Apelacioni sud u Beogradu doneo je presudu u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, ali iz nepoznatih razloga ta presuda nije objavljena već više od sedam meseci.
Novinari su možda superheroji, ali nisu od čelika. Njima se preti, njih prate, njih napadaju.U garažu lokalnog novinara Milana Jovanovića jedne zimske noći ubačeni su molotovljevi kokteli. Priča o tome kako mu je kuća izgorela zbog toga što je pisao o zloupotrebi naših para je već poznata, zato mi u ovoj epizodi donosimo uzbudljivu priču o tome kako je jedan tužilac bio uporan da razotkrije ko stoji iza ovog napada.
Udruženje novinara Srbije (UNS) upozorilo je juče Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da objavi rešenje o raspodeli sredstava na medijskim konkursima, jer se kasni već dve nedelje, te da je odlaganjem isplate i zadržavanjem novca ugrožen rad medija.
Ovogodišnje sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Bora nije odstupilo od nekoliko prethodnih pravila. Kao što se očekivalo, najviše novca dodeljeno je medijima čija se uloga najvećim delom svodi na promovisanje Gradske vlasti Bora i Srpske napredne stranke, odnosno medijima u kojima se ne može čuti nijedna kritička reč o vladajućem režimu.
Pokret Ekološki ustanak je danas objavio snimak telefonskog razgovora u kome se čuje kako Aleksandar Vučić govori novinarki da mu postavi pitanje o događajima u Makedoniji. U snimku koji traje nepuna dva minuta Vučić se novinarki obraća sa „ti“, ona ga pita ono što joj je on prethodno tražio i na kraju joj napominje da je „veoma važno da se to pusti“. Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik portala Cenzolovka, koji se bavi pitanjima medijskih sloboda, za Raskrikavanje navodi da je ovo još jedan dokaz da Vučić „direktno uređuje medije u Srbiji“.
Porodica i kolege nadaju se da će ova godišnjica biti poslednja koju dočekuju bez presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Ovo je i prilika da se podsetimo šta je prethodilo tom strašnom događaju, kakva je uloga državnog aparata bila, ali i kako je izgledalo samo ubistvo.
