Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Pojavljuje se jedna problematična i nekritička praksa brisanja i zabranjivanja ama baš svega što (čak i fiktivno) zamiriše, zavonja ili zabazdi na nekakvu društvenu nepravdu i nejednakost. U liberalnim medijima poput Njujork tajmsa i mnogih drugih, ova kultura za opasnu i zloslutnu nuspojavu ima gušenje svakog slobodnog dijaloga, te razmene drugačijeg i uopšte kritičkog mišljenja
Ako je Danny Baker imao na umu rasno podrijetlo kraljevske bebe kada ju je prispodobio u onom majmunčiću, tada politička korektnost ima smisla. Ako mu se, pak, dogodilo da previdi Arčijeve korijene, pa ako je zbog svog previda dobio otkaz, tada su rasisti oni koji su ga otpustili, tada je otpušten u ime rasizma, a ne u ime otpora prema rasizmu. Svejedno što nam se od ovoga čini vjerojatnijim: sama mogućnost da je bilo ovako, a ne onako, stvar čini problematičnom.
Godina je 2018. Bauk političke korektnosti kruži Evropom. Zapadnom Evropom.
Ako pogledamo današnje društvene mreže – „Fejsbuk” i „Tviter”, iz neke šire perspektive, možemo uočiti jednu mašineriju, armiju ljudi koja iz dana i dan baca drvlje i kamenje po nekoj osobi koja je tog dana na tapetu. Fascinantno je kako ovaj talas uvek traje u proseku oko šest sati
