Episkop bački i portparol Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej odbacio je tvrdnje pojedinih medija i nevladinih organizacija da pitanje rodno senzitivnog jezika nije pitanje za SPC i istakao da se „i crkva pita“. On je naveo da pojedinci i grupe „seju ekstremnu netrpeljivost prema crkvi“ preko „CNN affiliate-grupe“ elektronskih i štampanih medija.
Scena
09. dec 2021.
Borba za rodnu ravnopravnost kroz beogradsku štampu
Ženski pokret je bio prvi jugoslovenski feministički časopis, posvećen isključivo borbi za prava žena. Izlazio je u Beogradu od 1920. do 1938. godine, kao glasilo Odbora Društva za prosvećivanje žena i zaštitu njihovih prava. Vlasnica časopisa bila je Milica Dedijer, a prva glavna urednica Zorka Kasnar, ali ju je ubrzo zamenila Katarina Bogdanović.
Etika
28. okt 2021.
Matelove rodno neutralne lutke napravile pometnju u srpskim medijima
Krajem 2019. godine američka kompanija Matel izbacila je “prvu rodno neutralnu lutku na svetu”. Nedavno je Creatable World lutka postala dostupna u Srbiji, a o tome su izveštavali neki od najuticajnijih medija u zemlji i pružili platformu za dijalog o promenama koje će rodno inkluzivne igračke doneti našem društvu.
Scena
15. mar 2021.
NDNV usvojio politiku rodne ravnopravnosti
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) usvojilo je politiku rodne ravnopravnosti i istaklo da je ponosno što u upravljačkim i nadzornim telima tog udruženja ima oko 60 odsto žena.
Svet
02. apr 2018.
BBC izjednačava broj muških i ženskih gostiju
Britanska medijska kuća BBC želi da u roku od godinu dana ima podjednak broj muških i ženskih eksperata u svojim emisijama, saopšteno je iz te kompanije.
Etika
05. mar 2018.
Rodna ravnopravnost u medijima
Evropski parlament je pokrenuo pitanje prisustva žena u medijskoj industriji kroz proceduru pod nazivom "Rodna ravnopravnost u medijskom sektoru u EU".
Mediologija
31. okt 2017.
Rodna (ne)osetljivost u jeziku medija: Sobarica – svakako, akademkinja – nikako!
Srpski jezik ponekad može zvučati tako apsurdno, upravo poštujući standardizaciju koju preporučuje SANU, prema kojoj nedostatak ženskog roda predstavlja – prirodan put jezika. Rodna ravnopravnost sada izgleda kao prepreka na tom „prirodnom putu“, koji ponekad deluje modernije nego što bi i tradicionalisti želeli. „Oženio sam se pilotom“, reklo bi se u duhu „tradicionalnih srpskih jezičkih vrednosti“ i onda kada je pilot žena