Foto: Cenzolovka / Vojin Mitrović
Radio možda više nije medij oko kog se vodi glavna politička bitka, ali ga vlast očigledno nije zaboravila. Za razliku od televizije, koju i dalje gleda 97 odsto stanovništva, radio je ostao u pozadini. Sluša se u automobilu, na poslu, u taksiju, u kafićima – često usput, bez mnogo pažnje, ali sasvim dovoljno da politička poruka stigne do građana.
Baš zato što ga mnogi doživljavaju kao medij prošlog veka, njegov uticaj je lako potceniti.
Prema poslednjem istraživanju OEBS-a o medijskoj pismenosti građana Srbije radio sluša 66,3 odsto ispitanika. Iako građani generalno imaju nizak nivo poverenja u medije, 22 odsto njih smatra da je radio uglavnom ili potpuno pouzdan izvor informacija. Još je značajniji podatak da čak 59,6 odsto ispitanika ne može da proceni da li su informacije koje dobijaju preko radija pouzdane.
To ovaj medij stavlja u specifičnu poziciju. On nije najdominantniji, ali jeste prisutan. Na to ukazuje i podatak da radio i onlajn informativni portali imaju gotovo identične rezultate kada je u pitanju učestalost korišćenja. Radio nikada ne sluša 33,7 odsto građana, dok onlajn portale nikada ne čita 43,5 odsto.
Drugim rečima, medij koji se često posmatra kao deo prošlosti i dalje dopire do velikog broja ljudi. Zato je važno kakve se vesti emituju na njegovim frekvencijama.
NACIONALNA, A NEMA VESTI
Za potrebe ovog teksta analizirali smo informativne blokove radio-stanica sa nacionalnom frekvencijom u periodu od 28. aprila do 5. maja 2026. godine. Analiza je autorska i nije deo istraživanja OEBS-a.
U Srbiji sedam radio-stanica ima frekvenciju za nacionalno emitovanje. To su: Radio Beograd 1, Radio Beograd 2, Radio Beograd 202, Radio S1, Radio S2, Hit FM i Play radio.
U periodu od sedam dana analizirane su vesti na šest radio-stanica – tri programa javnog servisa i tri komercijalne stanice. Hit FM nije bio predmet analize, jer tokom probnog perioda slušanja nije zabeleženo da ova stanica ima centralizovan informativni blok kakav emituju ostale stanice.
Analiza se odnosila isključivo na informativne blokove, a ne na celokupni program radio-stanica. Zbog toga nalazi ne govore o ukupnom programu ovih stanica, već analiziraju kako izgleda najkraća forma dnevnog informisanja.
Tokom sedam dana monitoringa utvrđena je bitna razlika između javnog servisa i dela komercijalnih emitera. Radio S1 nije emitovao vesti 1. i 2. maja, a Radio S2 i Play radio nisu emitovali vesti od 1. do 3. maja. Za razliku od njih, sva tri programa Radio Beograda emitovala su vesti svakog dana u redovnim terminima.
Radio-stanice koje imaju nacionalnu frekvenciju po Zakonu o elektronskim medijima nisu u obavezi da emituju informativni program. Međutim, jedan od osnivača Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković objašnjava da ta obaveza zavisi isključivo od programskog elaborata koji je pružalac medijske usluge podneo prilikom apliciranja za frekvenciju.
Budući da programski elaborati radio-stanica nisu bili predmet ove analize, tekst se ne bavi pitanjem mogućeg kršenja zakona, već time kako izgleda informativni program tamo gde je emitovan.
Kako zvuče radijske vesti
Razlika između javnog servisa i komercijalnih stanica nije bila vidljiva samo u (ne)emitovanju vesti, već i u njihovoj formi. Tonske izjave i reporterska uključenja zabeležena su samo dva puta i to na programu Radio Beograda 1.
Na komercijalnim stanicama vesti su uglavnom bile agencijske, čitali su ih spikeri, bez tonskih izjava ili razvijenog konteksta. Izuzetak je Play radio, koji je 5. maja u vestima najavio gostovanje predsednika Aleksandra Vučića na televiziji Informer.
Komercijalne radio-stanice obuhvaćene analizom dominantno emituju muzički program sa kratkim informativnim blokovima, te je važno šta se u vestima od svega nekoliko minuta može čuti.
Svi proizvode sličnu sliku stvarnosti
Prikupljeni podaci pokazuju da su radijski informativni blokovi, bez obzira na to sa kojih stanica dolaze, proizvodili veoma sličnu sliku stvarnosti. Vlast je dominantna, opozicija je nevidljiva, civilno društvo je marginalizovano, a Aleksandar Vučić je često glavna vest.
Najvažniji nalazi analize odnose se na pitanje iz čijeg ugla je prikazana politička stvarnost i ko zauzima prostor u informativnim blokovima.
Od 119 analiziranih vesti, predstavnici vlasti bili su glavni akteri u 84, dok se opozicija nije pojavila nijednom. Civilno društvo pojavljuje se u svega pet vesti, eksperti i analitičari u šest, koliko i međunarodni akteri. Drugim rečima, radio slušaocima u Srbiji najčešće se nudi dnevni pregled aktivnosti, izjava i najava predstavnika vlasti.
Ovi rezultati nisu iznenađujući ako se uzme u obzir opšta medijska scena u Srbiji. Ali su važni jer pokazuju da dominacija vlasti nije vezana samo za televizije, tabloide i portale, već i za rutinske forme informisanja koje se često doživljavaju kao neutralne.
U nekoliko minuta radijskih vesti, kroz izbor tema, aktera i redosled informacija, oblikuje se jasna politička hijerarhija. Na njenom vrhu najčešće je vlast, a posebno predsednik države Aleksandar Vučić.
Najviše vesti odnosilo se na izjave i najave – 55 od 119. Slede vesti o aktivnostima predstavnika vlasti, kojih je bilo 25, zatim odluke, mere i međunarodni odnosi, dok su vesti koje se odnose na konflikt ili kritiku zabeležene svega dva puta i to kao ista informacija emitovana na Radio Beogradu 2 i Radio Beogradu 202.
Ta informacija se odnosila na grafite koji veličaju OVK, ispisane na kući porodice Jovanović u selu Mogila, u opštini Vitina na Kosovu, uz navod da Beograd i Srpska lista osuđuju provokacije prema srpskom narodu i traže reakciju nadležnih organa i međunarodne zajednice.
Takav raspored tema pokazuje da je politika upakovana u niz poruka različitih državnih institucija. Slušaocu se ne predstavlja neki problem, kao ni njegov širi kontekst i akteri koji ga tumače iz različitih pozicija, već mu se nude kratke informacije o tome šta su državni funkcioneri izjavili, najavili ili posetili. To ne znači da je svaka pojedinačna vest bila otvoreno pristrasna, ali znači da ukupan obrazac proizvodi pasivno informisanje u kom publika ne dobija mogućnost da čuje različite stavove o nekoj temi, razume problem i sama formira mišljenje.
Zbog toga je podatak o samo dve vesti iz kategorije konflikta ili kritike jedan od najindikativnijih nalaza analize. U političkom životu Srbije, naročito u poslednjih godinu i po dana, uz krizu institucija, proteste i duboko nepoverenje u medije, odsustvo konflikta iz radijskih vesti ne znači da konflikta nema. Pre bi se moglo reći da konflikt teško ulazi u kratki radijski format, osim kada je preveden na jezik zvaničnih reakcija, institucionalnih saopštenja ili aktivnosti predstavnika vlasti.
Posebno je važno osvrnuti se na temu međunarodnih odnosa. Oni su u periodu analize vođeni kao posebna tematska oblast, ali u političkom smislu funkcionišu kao još jedan prostor u kojem se domaći predstavnici vlasti predstavljaju kao nosioci politike. Kada se, na primer, predsednik sastane sa stranim zvaničnikom, formalna tema jeste međunarodna saradnja, ali je vest istovremeno i prikaz aktivnosti vlasti.
Zbog toga broj vesti o međunarodnim odnosima delimično dopunjuje nalaz o dominaciji vlasti u tematskom smislu. Deo takvih vesti pokazuje da se i spoljna politika koristi kao okvir u kojem se državni funkcioneri predstavljaju kao glavni akteri dana.
Glavna vest – Vučić
Politički prostor radijskih vesti gotovo je potpuno popunjen najvišim državnim zvaničnicima.
Najčešće se pojavljuje predsednik države Aleksandar Vučić, ukupno 24 puta. Slede predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić sa devet pojavljivanja, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović sa po sedam, premijer Đuro Macut sa četiri, dok se ostali predstavnici vlasti pojavljuju jednom ili dva puta.
Posebno je važno mesto koje predsednik zauzima u samom informativnom bloku. Od 24 pojavljivanja, u 75 odsto slučajeva njegova izjava ili aktivnost bila je prva vest.
Dužina vesti u kojima se pojavljuje predsednik zavisila je od teme. Kada je reč o kratkoj izjavi, vest je bila svedenija, dok su događaji sa protokolarnim ili institucionalnim značajem dobijali više prostora.
Ključni nalaz analize, međutim, nije u trajanju pojedinačnih vesti, već u njihovoj poziciji i tonu. Predsednikove izjave i aktivnosti su najčešće otvarale informativne blokove i time bile predstavljene kao centralni politički događaj dana.
Radio možda jeste ostao u pozadini javne rasprave o medijima, ali podaci pokazuju da ta pozadina nije neutralna. I tamo gde se vesti slušaju usput, jasno se čuje ko govori, ko je najvažniji, a koga u političkoj slici nema.
KOME ZAISTA SVIRA RADIO
Rezultati analize manje su iznenađujući kada se pogleda vlasnička struktura komercijalnih radio-stanica koje su bile predmet monitoringa. Ono što se čuje u programu teško je odvojiti od pitanja ko kontroliše medij, kako je nastao i kroz kakve se političko-poslovne mreže razvijao.
Radio S1 i Radio S2 pripadaju istoj medijskoj grupi čiji se razvoj godinama vezuje za porodicu Zorana Anđelkovića Bakija, dugogodišnjeg funkcionera Socijalističke partije Srbije. Prema javno dostupnim podacima, Radio S osnovao je upravo Anđelković 1996. godine, dok je SPS do 2003. godine bio vlasnik te stanice. Nakon izmene zakona, kojom je političkim partijama onemogućeno da budu vlasnici medija, vlasništvo je preneto na članove njegove porodice.
Danas je Radio S1 u većinskom vlasništvu firme S Controls, dok je manjinski udeo preko firmi AS Media i S Media Team povezan sa decom Zorana Anđelkovića – Irenom i Predragom Anđelkovićem. Radio S2 deo je istog vlasničkog kruga, kroz povezane firme Media Ton, AS Media i S Media Team.
Play radio ima drugačiju vlasničku istoriju, ali takođe pripada medijsko-poslovnoj mreži koja se godinama dovodi u vezu sa centrima političke moći. Prema javno dostupnim podacima, izdavač Play radija je kompanija Play Radio, koja je u potpunom vlasništvu Radio-difuznog preduzeća B92. Krajnji vlasnik, kroz povezane firme, jeste Srđan Milovanović, vlasnik Kopernikusa. Milovanović je 2018. godine kupio i televizije Prva i O2, odnosno tadašnji B92.
Vlasnička struktura pokazuje da radio-stanice iz ove analize ne postoje u nekakvom neutralnom medijskom prostoru, odvojenom od politike i kapitala. Oni potvrđuju obrazac koji se uklapa u vlasničku i političku mapu medija u Srbiji, u kojoj ni radio-stanice nisu izuzete iz sistema centralizovane kontrole informacija od strane najvišeg državnog vrha.
* Tekst je nastao kao deo programa Škole digitalnog novinarstva Slako Ćuruvija fondacije
Novinarki KRIK-a otet telefon kojim je slikala Vučićevog sina u društvu huligana, policija se povukla
Izveštavanje o Srebrenici jula '95: Nevladini mediji nisu znali da li da veruju, režimski slavili zločince
Žene koje su progovorile o seksualnom zlostavljanju: Kakve posledice ostavljaju senzacionalističko izveštavanje i javni sudski postupak?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.