Veza koja postoji između pozitivnog stava o Rusiji u srpskoj štampi i pokazanom stepenu pristrasnosti i emocionalnosti govori potreba da se da dodatni naboj u tekstovima gde se spominje Rusija. Stiče se utisak da ovakvim pristupom urednici i novinari dnevnih novina u Srbiji kreiraju proruski narativ odnosno da se taj narativ stvara upravo u Srbiji, odnosno da ne dolazi iz Rusije.
Ako Srbija u svakom smislu pripada Evropi i bliže su joj evropske države, postavlja se pitanje odakle dolazi tolika privlačnost Rusije za građane Srbije, od kojih mnogi nikada u Rusiji nisu ni bili, a o njoj znaju vrlo malo.
Vest o tome da penzionisani američki pilot dobio tužbu protiv Srbije, „zbog trauma koje je zaradio tokom učestvovanja u bombardovanju Beograda 1999. godine“ i da ga na ime odštete čeka 2,15 miliona dolara, objavljena je 6. i 7. septembra na nekoliko domaćih portala. Analizom ove vesti, koja je po prijavi čitaoca stigla do redakcije, ustanovili smo da je reč o dezinformaciji koja je potekla sa jednog onlajn medija na ruskom jeziku.
Ruska vlada je tajno finansirala nekoliko naizgled nezavisnih informativnih portala u Istočnoj Evropi koji su objavljivali priče po diktatu Kremlja, saznaje Bazfid Njuz. Tim portalima novac su „upumpavale” kompanije koje je osnivao ruski državni medij Rusija Segodnja, a jedna od njih je i „SPN Media Solutions“ iz Beograda.
Sinoć su se pojavili prvi rezultati održanih izbora za Evropski parlament, što je ujedno i dobra prilika da problematizujemo način na koji je Evropska unija predstavljena u domaćoj dnevnoj štampi.
Svedočenje komandanta NATO i američkih snaga u Evropi pred Senatom SAD u ovdašnjim medijima neistinito interpretirano kao napad na Srbe
Najzaslužnije za širenje lažnih vesti na internetu je kopi-pejst novinarstvo. Potom slede društvene mreže i loše edukovana publika-čitaoci. Pored internet portala koji namerno izmišljaju senzacionalne vesti ili pak spinuju realne vesti da bi doprli do veće publike, postoje i određene interesne grupacije koje se takođe bave plasiranjem lažnih vesti. Lako je demaskirati tabloidne i senzacionalistički nastrojene internet portale, no je uvek problem kada određene lažne vesti dolaze od izvora koji važe kao pouzdani. Takvi izvori lažnih vesti mogu biti i velike poznate medijske kuće. Dovoljno je setiti se izmišljotina koje su pojedine velike medijske kuće plasirale tokom ratova 90-ih godina u bivšoj Jugoslaviji, pa shvatiti da to što je neki medij ugledan ili ima dugu tradiciju, ne znači da je objektivan i da su njegove informacije pouzdane i tačne.
Posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, Bregzita ili katalonske krize, Kremlj je optužen za mešanje u te događaje.
Institucije treba da javnosti dostave informacije o umešanosti novinara i poslanika srpskog parlamenta Miroslava Lazanskog u širenje ruske propagande u Makedoniji, kaže za KRIK Vukosava Crnjanski, osnivačica i direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
