08. sep 2017.

Ekskluzivna prava VS sloboda informisanja: Problemi RTS oko prenosa Evrobasketa

Javni medijski servis na nacionalnom nivou RTS se nedavno oglasio saopštenjem u kojem je pojasnio razloge zbog kojih nije u mogućnosti da vrši prenose utakmica šampionata Evrope u košarci na svom HD TV kanalu.

RTS nije otkupio prava za emitovanje putem kabla u Srbiji

RTS je pojasnio da je otkupio prava za zemaljsko emitovanje, i to isključivo na teritoriji Republike Srbije, objašnjavajući  i to da je RTS HD kablovski kanal, a da je pravo za kablovsko emitovanje kupila druga televizija. Tačnije, radi se o TV kanalima Sport Klub u vlasništvu United Group.

RTS HD jeste kablovski kanal

RTS HD je, po svemu sudeći kablovski TV kanal, iako se ne nalazi u registru pružalaca medijskih usluga koji vodi Regulatorno telo za elektronske medije, i uprkos tome što nije najjasnije pod koji zakonski institut spada ova medijska usluga. Naime, RTS kao javni medijski servis, usluge pruža direktno na osnovu Zakona o javnim medijskim servisima, koji predviđa da RTS  ima „najmanje dva televizijska i najmanje tri radijska programa na teritoriji Republike Srbije“. Dakle, što se tiče televizije, minimum je RTS1 i RTS2, ali postoji mogućnost i uvođenja tzv. „novih medijskih usluga“. Nove medijske usluge predstavljaju takve usluge koje se bitno razlikuju od usluga koje ustanova javnog medijskog servisa već pruža u pogledu sadržaja, pristupa ili grupe korisnika kojima je namenjena. Na uvođenje nove medijske usluge saglasnost daje REM, ako su ispunjeni kriterijumi o različitosti medijske usluge. Tako da se može pretpostaviti da se radi o novoj medijskoj usluzi koja se pruža putem kabla, iako se može debatovati o tome da li je prosto preuzimanje i istovremeno emitovanje programa RTS 1 i RTS 2 zaista nova medijska usluga.

Zabunu je verovatno napravilo to što je u Inicijalnoj mreži za zemaljsko digitalno emitovanje postojao i RTS HD kanal. Kako je Inicijalna mreža bila neka vrsta generalne probe za digitalizaciju, tako je i HD kanal probno emitovan u okviru te mreže. Nakon konačnog prelaska na digitalno emitovanje, probni period je istekao, pa više nije postojao osnov da se RTS HD emituje u zemaljskoj mreži.

Kako nema prava na kablovsko emitovanje, i kako je druga televizija otkupila ta prava, RTS HD nesporno nije ovlašćen za emitovanje putem svog HD kanala. Takođe, logično je da javni servis Srbije ne otkupljuje prava za okolne države.

Događaj od posebnog značaja za građane

Prenosi svetskog i evropskog prvenstva u košarci se nalaze na važećoj Listi najvažnijih događaja od posebnog značaja za građane u Republici Srbiji. To znači da  ih po Zakonu o elektronskim medijima pružalalac usluge televizijskog emitovanja koji se nalazi u nadležnosti Republike Srbije, ne može ekskluzivno emitovati, na način da se značajan deo javnosti u Republici Srbiji, državi članici Evropske unije ili državi potpisnici međunarodnog ugovora koji obavezuje Republiku Srbiju, liši mogućnosti praćenja tih događaja.

RTS je omogućio gledanje Evrobasketa za oko 40% domaćinstava koja primaju TV signal preko antene (zemaljskim putem), dok je Sport Klub, koji se nalazi u ponudi većine kablovskih operatora, to omogućio za većinu gledalaca koji imaju kablovski pristup televiziji. Zbog toga se može zaključiti da je značajan deo javnosti u Srbiji u mogućnosti da prati sportski događaj „od posebnog značaja za sve građane“.

Zanimljivo je to da REM Sport Klub i većinu drugih TV kanala koji posluju u okviru United Group ne smatra domaćim pružaocima medijske usluge. Program Sport Kluba se, po tvrdnjama REM-a, po nalogu United Media s.a.r.l. iz Luksemburga iz studija u Beogradu prenosi u „play out room“ u Ljubljani, odakle se dalje distribuira do korisnika u Srbiji. Samo reemitovanje se vrši na osnovu Konvencije o prekograničnoj televiziji, i na osnovu ZEM, koji propisuje da u slučaju takvog reemitovanja strana kompanija nije u obavezi da pribavlja dozvolu. Međutim, ono što je problem je da nema ograničenja za ovu stranu kompaniju da pribavlja prava na sportske događaje jer se ona pribavljaju na tržištu, pa je mnogo zanimljivije pitanje šta bi se desilo da Sport Klub otkupi prava i za zemaljsko emitovanje u Srbiji iako nema takav kanal, što se, po svemu sudeći desilo u BIH.

Problem sa nelegalnim emitovanjem u BIH

U istom saopštenju, RTS navodi da ima problem i sa nelegalnim emitovanjem prenosa utakmica u kablovskim sistemima Bosne i Hercegovine, i ukazuje na to da članovi tzv. Asocijacije kablovskih operatera i distributera Bosne i Hercegovine (AKOP) imaju obavezu da zatamne signal RTS-a kada se emituju utakmice Evropskog šampionata u košarci, jer je prava za teritoriju Bosne i Hercegovine kupila druga televizija.

Tim povodom su RTS-u vlasnici prava poslali su upozorenje da će FIBA uskratiti signal sa Evropskog šampionata ukoliko se nelegalno emitovanje u Bosni i Hercegovini nastavi, iako RTS nema mehanizme da to spreči. Što znači da nelegalno emitovanje od operatora u BIH ugrožava prenos i u Srbiji, što je problem u čije rešavanje bi trebalo da se uključe dva regulatorna tela (RAK i REM), kako se ne bi desilo da oko 40% građana Srbije ne budu u mogućnosti da isprate završnicu Evrobasketa.

United Group ima prava i za zemaljsko i za kablovsko emitovanje u BIH?

Nekoliko BIH portala je objavilo informaciju da je ekskluzivna prava za emitovanje Evrobasketa 2017 za teritoriju BIH dobila takođe United Group, a neki su čak i objavili pismo koje je RTS uputio pojedinim operatorima zbog toga što ne zatamnjuju prenose utakmica Evrobasketa.

Ono što je naročito zanimljivo u tvrdnjama bosanskih portala je da oni navode da je United Group dobila pravo i za zemaljsko i za kablovsko emitovanje, iako Sport Klub ili bilo koji TV kanal u vlasništvu United Group ne pruža medijsku uslugu zemaljskim putem.

Tu dolazimo opet do pitanja balansiranja ekskluzivnih prava i prava javnosti da ne bude uskraćena za događaje od posebnog značaja.

Pravila su iz Evrope

Zemlje članice EU i većina kandidata za članstvo u EU su svoje zakonodavstvo uskladili sa još uvek važećom AVMS Direktivom. Ovaj dokument, u recitalu 48 navodi nedvosmisleno da televizijska prava za događaje od posebnog interesa za javnost mogu biti pribavljena na ekskluzivnoj osnovi, ali da je od suštinskog značaja da se promoviše pluralizam kroz diverzitet u produkciji vesti i programa kako bi se ispoštovalo pravo na slobodu izražavanja i informisanja iz člana 11 Evropske povelje o ljudskim pravima. Takođe, recital 49 govori o tome da je radi zaštite prava na informisanje neophodno da države članice omoguće „širok pristup televizjskim prenosima nacionalnih ili međunarodnih događaja od posebnog značaja za društvo“, i čak kao primer navodi značajne sportske događaje poput Olimpijskih igara, Svetskog prvenstva u fudbalu i Evropskog fudbalskog prvenstva. Osim u recitalima, Direktiva se bavi događajima od posebnog značaja i u članu 14 i 15, koji propisuju pravna pravila koja donekle ograničavaju ekskluzivna prava na prenose. Upravo su ova pravila preuzeta domaćem zakonodavstvu.

Bosna i Hercegovina još uvek nema zakon koji je usklađen za Direktivom, pa je ta pravna praznina verovatno jedan od razloga zašto je na bazi ekskluzivnog prava velikom broju građana BIH onemogućeno praćenje prenosa Evrobasketa.

Regulatorna agencija za komunikacije BIH (RAK) se još uvek nije ovim povodom oglasila, pa bi trebalo sačekati da li će preduzeti neke mere u cilju „zaštite slobode informisanja“ građana.

Problemi oko prenosa sportskih događaja nisu novi

Nije prvi put da problemi oko prava na prenose atraktivnih sportskih sadržaja izazivaju kontroverze, a svedoci smo da vrlo često nacionalni javni servis ili drugi nacionalni TV kanali nisu u mogućnosti da isprate mnogo „jače“ ponude drugih medija, što rezultira time da, na primer, često nema direktnog prenosa fudbalskog derbija ili utakmica Evrolige u košarci kada igraju naši predstavnici.

Prava za emitovanje sportskih programa se suštinski zaista zasnivaju na principima slobodne tržišne utakmice, ipak izuzetno je važno da komercijalna prava kada se radi o događajima od posebnog značaja donekle budu ograničena, radi zaštite slobode informisanja. Tu bi regulatorna tela itekako morala da obrate pažnju , jer su u krajnoj liniji, upravo oni „čuvari interesa gledalaca“ i jedina „brana“ od samovolje operatora.

 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend