Državni organi su u prethodne četiri godine kažnjeni sa 15,2 miliona dinara zbog nedostavljanja informacija od javnog značaja.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić u tom periodu je izrekao 210 novčanih kazni, a to skrivanje informacija od javnosti plaćeno je novcem iz budžeta, odnosno novcem svih građana.
– Izrečena je 141 kazna od 20.000 dinara i 69 od 180.000, što je ukupno 15.240.000 dinara – kaže Šabić za Kurir.
Na pitanje koji državni organi su pri vrhu liste onih koji ne postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, Šabić kaže:
– Izdvojio bih Komisiju za hartije od vrednosti. Mada, generalno, najviše problema je tamo gde je najviše javnog novca i imovine, dakle u državnim i javnim preduzećima.
Poverenik ocenjuje da su neki državni organi spremniji da plate kaznu nego da postupe po zahtevu i građanima dostave tražene informacije.
– Pogotovo kad kaznu plaćaju javnim novcem. Da postoji individualna odgovornost i ozbiljne kazne za fizička, odgovorna lica, stvari bi stajale drugačije. Jedino što poverenik može da uradi jeste da izrekne kaznu „dužniku informacije“, organu vlasti, odnosno preduzeću. Naravno, paralelno s tim trebalo bi da se vodi prekršajni postupak protiv odgovornog lica u kojem bi sud izrekao novčanu kaznu tom licu, a ne organu – kaže Šabić.
Pravilnik: Kazna180.000
Ako državni organ ne ispuni obavezu u određenom roku i po nalogu poverenika ne dostavi informacije, sleduje mu kazna od 20.000 dinara, a potom od 180.000, nakon čega se šalje pismo Vladi da preduzme mere kako bi tražene informacije bile dostupne.
O etici i drugim demonima: Dosta više o Kosti K!
Predmet s presudom Dejanu Nikoliću Kantaru nestao u Višem sudu u Vranju
Algoritam ili urednik - ljudima je svejedno
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.