Ko je Predrag Ranković Peconi: Vlasnik Hepija koji se setio studenata kad mu je Poreska uprava blokirala račune

Prema Beloj knjizi Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz 2001. godine, Peconi je bio blizak kriminalnoj grupi Surčinski klan. Uhapšen je 2003. godine tokom policijske operacije „Sablja“ koja je sprovedena nakon ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića. U brošuri srpske policije pod nazivom „Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom na teritoriji Srbije“, poznatoj u javnosti i kao Bela knjiga krimnala, Ranković se sa Milanom Narandžićem pominje kao deo surčinskog klana koji u Srbiji deluje još od 1990. godine. U vreme kad je uhapšen Ranković je posedovao fabriku duvana koja proizvodi cigarete pod imenom „Fast“. Tada se spekulisalo da je Ranković svoju karijeru poslovnog čoveka počeo trgovinom poker aparatima.

Početak poslovanja

Vlasnik lanca kockarnica Ranković i njegov poslovni partner Aleksandar Milenković optuženi su da su, tokom 2002. godine, utajili tri i po miliona dinara poreza, ali je slučaj odbačen. U 2004. Godini je izgradio svoju fabriku duvana Monus, da bi potom krenuo u kupovine nekoliko značajanih preduzeća. Preko svoje firme Invej je tako 2005. Godine kupio Rubin i Vital, kao i smederevske fabrike bele tehnike „Milan Blagojević“. U sva tri preduzeća poslovanje nije prošlo bez afera i problema posle kupovine, ali I drugim kompanijama u kojima je imao udeo u vlasništvu. Od tada počinje naglo da se uvećava Rankovićevo poslovanje.

Beogradski mediji su tada pisali o Rankoviću kao o čoveku koji se nikada ne slika, ne govori za javnost. Njegov kapital tada procenjuju na najmanje milijardu i po evra, jer je Ranković vlasnik čak 12 najsnažnijih srpskih brendova. Iako se nalazi na čelu Upravnog odbora kompanije „Invej“, u okviru koje su firme „Monus“, „Albus“, „Rubin“ i „Vital“, u privrednim registrima se tada još ništa nije vodilo na njegovo, već na imena njemu poverljivih ljudi. Mediji ga tada povezuju sa dosta poznatih političara, te navodi da je ovaj omiljeni poslovni čovek tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića. Kasnije su ga dovodili u vezu i sa Tomislavom Nikolićem.

Ranković se 2007. godine našao se na vrhu liste onih koji su na tenderima i javnim aukcijama najviše kupovali po Srbiji. Najveće transakcije bile su kupovina fabrike ulja „Sunce“ iz Sombora od „Delte“, zatim od Jovice Stefanovića fabrike keksa „Medela“ i beogradske farmaceutske kuće „Srbolek“ od investicionog fonda „Midlend“, kao i beogradsko ugostiteljsko preduzeće „Stari grad“ (hoteli „Kasina“ i „Park“, pa restorani „London“, „Zlatni bokal“, „Kafe teatar“)… Koliko desetina miliona evra je Ranković, odnosno „Invej“ izbrojao za sve ove kupovine javnog podatka nema, jer u privatnim transakcijama nema obaveze saopštavanja cene. Okvirna suma kojom se barata u upućenim krugovima je oko 75 miliona evra, preneli su tada mediji u Beogradu.

U 2010. godini došlo je do sukoba telohranitelja Rankovića sa telohraniteljima Ljubiše Buhe Čumeta, nekadašnjeg vođe Surčinskog klana. Kako su mediji izveštavali 2008. i 2012. godine, Ranković je finansijski podržao Nikolića i njegovu SRS stranku na parlamentarnim izborima 2008. godine, a u izveštaju WikiLeaks iz 2012. godine, američki ambasador Michael Polt govori o vezama između Ivice Dačića i Rankovića, koji ga je finansirao na unutrašnjim stranačkim izborima za vođstvo stranke 2006. godine.

Ranković je prebijen i ranjen u beogradskom hotelu 2017. godine, ali je preživeo. Željko Rutović koji je u odsustvu osuđen na dve godine i četiri meseca zatvora zbog prebijanja Predraga Rankovića Peconija uhapšen je 2021. godine i poslat u zatvor na služenje kazne.

Ulazak u medije

Invej Grupa se sastoji od mnogih privatizovanih kompanija. Istovremeno, većina firmi povezanih sa Invejom registrovana je na istoj adresi, Aleksandra Dubčeka 14, kao i Happy Televizija.

Ranković je ušao u medijski biznis 2006. godine, kako su tada pisala medijska udruženja, kada je kupio udeo u BK TV-u, čiji je glavni urednik bio Milomir Marić, koji je sada glavni urednik Happy TV-a. Godinu dana kasnije, kroz rekapitalizaciju, Peconi postaje vlasnik Košave, iako njegovo ime ne figuriše u registru kompanija. Spajanje Košave i Televizije Happy desilo se 2010. godine sa stvaranjem jedinstvenog programa i kanala pod nazivom Nacionalna Televizija Happy, a stari Happy postao je Happy K. Uprava je dečiji program prebacila na poseban kanal i popunila postojeći različitim sadržajem, uključujući i reality emisiju „Parovi“.

Ranković se ne pojavljuje u zvaničnim podacima o vlasništvu televizije. Poredeći privatna ulaganja u sport i upravljanje televizijom, gostujući u emisiju Ćirilica na televiziji Happy u februaru 2024, Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pitao je glavnog urednika ove televizije Milomira Marića „hoće li Peconi da pusti da mu se pita neko drugi na televiziji ovde“.

TV Happy je 2018. godine podnela zahtev kompaniji Google da ukloni određene vesti koje spominju Rankovića iz pretrage.

Kako su preneli mediji u Beogradu u petak, računi firme „Ideogram“, koja je vlasnik TV Hepi, u blokadi su već 29 dana.

Na sajtu Narodne banke Srbije, u delu koji se odnosi na prinudnu naplatu, navodi se da je ukupan iznos blokade 2.037.805 dinara.

TV Hepi ovih dana u fokusu je javnosti nakon što se Informer bavio njenim izveštavanjem o studentskim protestima. Tu televiziju su optužili da je na njoj „pročitana vest koja je u tom obliku komotno mogla da se nađe na bilo kojoj hejterskoj televiziji pošto obiluje masnim lažima“. Glavni i odgovornik urednik Informera, Dragan J. Vučićević optužio je TV Hepi da „pumpa“ i da „hoće da bude gori od N1“.

TV Hepi godinama unazad podržava režim Vučića i važi za medij blizak SNS-u.