Kleut u "360 stepeni": Treba govoriti o lustraciji i na univerzitetu, Novi Sad postao pobunjeni grad

Jelena Kleut (foto: snimak ekrana N1)

Profesorka Kleut rekla je prethodno da ne traži posao, nego pravdu.

“Mi ćemo morati dobro da razmislimo i na tragu onoga šta je bila tema studentskog protesta u subotu (u Novom Sadu) – o pitanjima odgovornosti, pa čak u kontekstu univerziteta treba da govorimo i o nekoj vrsti lustracije svih onih ljudi koji su učestvovali u ovakvim stvarima. Ovo je jedna od tih stvari, ali onog momenta kad imate dva dekana – Patrika Drida i Milivoja Alanovića, rektora Dejana Madića – koji dozvole da policija boravi na univerzitetu iako naš zakon strogo propisuje i garantuje nepovredivost akademskog prostora, kada imate dekane koji su dozvolili da iz večeri u veče policija prebija i napada njihove studente i kolege“, rekla je.

Dodala je da smatra da će lustracija u mnogim sferama biti izrazito bolna – i u medijskoj sferi, na univerzitetu, odnosno u svim profesijama koje bi morale da imaju određen stepen autonomnosti od države.

“To je delikatan proces koji treba pravno dobro osmisliti i pravedno sprovesti. Plašim se da ukoliko ne budemo imali lustraciju, da ćemo ovaj krug zavrteti ponovo sa nekim licima koje danas viđamo kao mlade junoše političkih stranaka koje će nam se ponovo pojaviti i da je ona zato važan proces”, rekla je.

Dodala je da bez nje, ne možemo da ukinemo negativne posledice ovog režima.

„Postoji osnova za pitanje diskriminacije“

Govoreći o otkazu, kazala je i da postoji puno pravno spornih stvari na koje će se njeni advokati žaliti.

“Pored pitanja upravnog postupka i način akoji su odluke donošene, sročene i obrazložene – to je jedan deo koji će biti adresirane Upravnom sudu, ali duboko verujem da postoji osnova za pitanje diskriminacije. Jer ako vi tražite jednu stvar od jednog kandidata, a kod drugih ne proverite da li zadovoljavaju kriterijum, postavlja se pitanje zašto ste se tako poneli. Pokušaćemo sa advokatima, pre svega imajući na umu studente, da izdejstvujemo privremenu meru koja bi me još neko vreme ostavila na poslu”, rekla je.

Ona je podsetila da je semestar pri kraju, te da je ispitni rok u februaru.

“To je jako nezgodna situacija da vas potencijalno ispituje neko ko vam nije predavao. Tu bi trebalo naći neko rešenje, ne zbog mene, nego zbog studenata”, rekla je.

Kleut je dodala da su studenti jako uznemireni, kao i da je učionica za nju prijatno mesto, gde izlazi nasmejana i puna energije od studenata.

“Čini mi se da je to osećanje obostrano. Javljaju se, grle me i plaše se šta će biti. Mislim da bi uradili puno toga da mogu da pomognu i pitaju se šta mogu da urade u ovoj situaciji”, rekla je.

Ukazala je i na manjkavost procedure jer, kako kaže, kriterijumi za izbore u zvanje procenjuju koliko ste dobar naučnik, a da se traži kao kriterijum koji nije obavezan – koliko i šta radite sa studentima.

“Način na koji studenti reaguju mi uliva nadu da će se i oni nekim svojim postupcima boriti da me sačuvaju na univerzitetu”, rekla je Kleut.

Kleut je rekla da su na nivou samih fakulteta ranije bili otuđeni jedni od drugih.

“Studentska borba nas je sada umrežila toliko da sada na svakom fakultetu poznajem bar dvoje, troje kolega, a na mnogima i mnogo više kolega. Razmenjujemo informacije i gledamo, kada su ovakve stvari, da zajedno delujemo i reagujemo”, dodala je.

Govoreći o tome što su prigovor na njen izveštaj o izboru u zvanje podnela dva profesora – Bojan Tubić i Boris Stojkovski, Kleut navodi da je “dosta simptomatično da je od podnošenja prigovora Tubić postao studija Ustavnog suda, dok Stojkovski broji funkcije koje je u međuvremenu dobio”.

“Meni to govori da su to ljudi koji su na Filozofskom i Pravnom najbliži stranci na vlasti, oni su kolovođe, uz ove ljude koji su na univerzitetu. Dosta simptomatično”, dodaje.

Kleut kaže i da se o izborima u zvanje ne glasa tajno, kao i da su na sednici senata 20. novembra videli veliki broj uzdržanih.

“To nije mimo procedure – senat može da učini tajnim glasanje, ali mi se čini da su ti ljudi rešili da se sakriju iza kolektivnog tela. Sa druge strane, dekan PMF-a koji je predlagao nešto suprotno – da se glasa prozivkom i to ne bez razloga, jer bi time svako od tih ljudi snosio ličnu odgovornost za odluku koju je doneo, koja se tiče poštovanja pravila univerziteta i etičkih merila”, dodala je.

Ona je dodala da dekan Filozofskog nije prisutvovao sednici proširenog senata, kao ni sednici senata 20. novembra.

“To je jedan obrazac ponašanja našeg dekana, koji kada je bio prodekan i kada je bilo gusto i kada je grupa mladih ljudi upala i blokirala fakulet tražeći od dekana da smeni kolegu Gruhonjića, on kao prodekan nije bio prisutan. Čini mi se da je to jedna ružna praksa koja govori o dekanu koji ne bi da se bori za svoj kolektiv”, rekla je.

„Novi Sad postao pobunjeni grad“

“Novi Sad ne važi za borben grad. Novi Sad važi za grad usporenih, finih, možda i preljubaznih ljudi. Novi Sad je iz osećaja nemoći i želje da se stvari promene postao jedan pobunjeni grad. To smo videli na skupu u subotu kada su se za Novi Sad okupio jako veliki deo ljudi”, rekla je.

Dodala je da su neki od najbrutalnijih napada policije u Novom Sadu, ali da joj on deluje kao rešen da istera muku i da odgovorne na pad nadstrešnice izvede pred lice pravde.

Navela je i da joj deluje da je “Vučić uzeo i sve što je problematično – rešava”.

“REM mu je propao, nije uspeo sve da reši. Pok da reši pitanje biračkog spiska, NIS – pokušava da reši niz stvari pre nego što izađe (na izbore, prim.aut) i mislim da je veliki deo kolača pitanje United Media. Vidimo od razgovora još razna dešavanja i vidimo da je Vučiću jasno koliko su važne društvene mreže, utoliko je skandal ovo što se desilo redakcijama i organizacijama kojima su nalozi suspendovani”, rekla je.