„24 sata Vučić“: Sagovornici Danasa o optužbama SNS-a na račun „cenzure“ RTS-a

„U Dnevniku 2 RTS-a imali smo priliku da vidimo da je ta televizija bila i ostala produžena ruka pokušaja obojene revolucije u Srbiji. Pozivamo Radio-televiziju Srbije da bez odlaganja informiše javnost ko im je naredio da prekinu govor Aleksandra Vučića u Dnevniku 2 i pitamo uredništvo onoga što bi trebalo da bude javni servis svih građana ko je cenzurisao govor Aleksandra Vučića i doneo odluku da ne sme da se čuje da je plan blokaderske liste da se žene koje podržavaju politiku Aleksandra Vučića siluju i jašu“, navela je SNS u saopštenju.

Predrag Azdejković, član Upravnog odbora (UO) RTS-a, kaže za Danas da UO još nije dobio informaciju o tome šta se tačno desilo.

„Sastanak imamo u petak, pa ćemo tada saznati. Ako pogledamo snimak, možemo videti i čuti tehničke smetnje, što bi se moglo razumeti da je u pitanju neka mala televizija ili internet podkast. Međutim, kada uzmemo u obzir da je u pitanju RTS, nacionalni servis sa budžetom od 140 miliona evra godišnje i tehničkim mogućnostima na kojima mu mnoge svetske televizije mogu pozavideti, ne možemo odbaciti mogućnost namerne diverzije od strane tehničkog osoblja“, kaže Azdejković.

Novinar Nedim Sejdinović smatra da postoje tri moguća tumačenja ovog događaja – prvi je da se odista desila tehnička greška, što je, kako smatra, najverovatnije, i da su to naprednjaci iskoristili za svoju kampanju, u kojoj dominira radikalski narativ da intergalaktičke mračne sile, predvođene najvećim neprijateljima Srbije udruženim sa unutrašnjim izdajnicima, rade o glavi predsedniku i žele da zaustave galopirajući napredak Srbije.

„Te mračne sile su se, je li, ubacile i u RTS. Realno, ja verujem da predsedniku i njegovim savetnicima odista smeta što RTS svoj program nije pretvorio u rijaliti šou „24 sata Vučić“. Nije im dovoljno to što je javni servis suptilnija toljaga u rukama režima. RTS-ovo izvinjenje govori najbolje o sramotnoj poniznosti njegove uprave“, ukazuje.

Drugo tumačenje, prema mišljenju Sejdinovića, jeste da je sve ovo zapravo namešteno, u šta ne veruje, ali, kako kaže, ne treba baš tu opciju skroz isključiti. Naprednjačko-radikalska politika nije ništa drugo nego skup podmetanja, muljanja i spletki, navodi.

„Treća mogućnost je da je u pitanju nekakva diverzija, ali u to tek najmanje treba verovati. Nema sumnje da su u medijski posao koji se tiče prezentacije vrhovnog gospodara uključeni provereni ljudi od najvećeg poverenja, koji bi na mig stranke skočili i u vodu, i u vatru. Možda je zapravo upravo u tome problem, u tome što su ti ljudi po difoltu nedovoljno stručni, pa im je zbog toga pukla veza“, dodaje.

Smatra da je Vučićeva konferencija i njegov govor pred UN skup „baljezgarija“ koje podsećaju na „onomadnu retoriku Živadina i Vladislava Jovanovića“.

„Bilo bi bolje da je to što manje u javnosti. U normalnim državama bi u centralnim informativnim emisijama javnog servisa govor predsednika ili premijera u UN zauzeo maksimalno 2 i po minuta, osim ako nije u pitanju velika kriza ili početak Trećeg svetskog rata“, zaključuje Sejdinović.

Slobodan Ćirić, potpredsednik Udruženja novinara Srbije, podseća da se UNS već oglasilo saopštenjem u kome su naveli da su nedopustive optužbe SNS-a na račun RTS-a bez utvrđivanja zašto je došlo do prekida razgovora novinarke RTS-a sa predsednikom Srbije.

„SNS ne samo da vređa RTS već i vrši pritisak na uređivačku politiku javnog servisa. Politički akteri treba da budu svesni svoje odgovornosti kada optužuju novinare i medije i od njih očekuje da prestanu sa agresivnim i zapaljivim govorom, koji za posledicu može da ima ugrožavanje bezbednosti novinara i podsticanje tenzija i podela u društvu“, ukazuje Ćirić.

Boji se da će ovakvih i sličnih neopravdanih optužbi, napada i pritisaka na medije biti sve više kako se predizborna kampanja bude zahuktavala.

„I da će nosioci tih napada biti oni koji misle da mediji treba da služe vlasti, a ne javnosti i istina. Javnost i istina su, međutim, jedini nacini borbe protiv takvih“, navodi Ćirić.

Pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Marija Babić ovu situaciju vidi kao klasičan primer pritiska na RTS od strane Srpske napredne stranke i stvaranje slike da javni medijski servis radi protiv Vučića i vladajuće koalicije.

„To je jedan ustaljeni princip po kojem oni funkcionišu već duže vreme čim se na RTS-u desi ili izvesti o nečemu što se ne svidi Vučiću i ostalim pripadnicima stranke ili vlasti. To je posebno interesantno ako imamo u vidu način na koji RTS izveštava, naročito u poslednje vreme, nakon promene rukovodstva. Stvara se slika da RTS svojim izveštavanjem radi protiv Vučića, iako ono što vidimo u praksi jasno pokazuje da takva tvrdnja nije u skladu sa stvarnim stanjem“, objašnjava Babić.

Ističe da je posebno zabrinjavajuće što se ovakva vrsta pritiska pojavljuje upravo na početku predizborne kampanje, imajući u vidu iskustva iz prethodnih izbornih ciklusa i način na koji je RTS tada izveštavao.

„U takvom kontekstu, javno prozivanje RTS-a može imati dodatni efekat pritiska na novinare i urednike, posebno imajući u vidu da ovo nije prvi put da se na takav način reaguje na rad javnog servisa i da takva poruka dolazi od političke stranke koja je na vlasti. To može dovesti do toga da novinari i urednici, prilikom odlučivanja o tome kako i o kojim događajima će izveštavati, počnu da razmišljaju i o tome kako će njihove odluke I izveštavanja biti politički interpretirane i kakva bi reakcija mogla da usledi“, zaključuje Babić.