Dok svi gledaju u N1 i Novu S, vlast zauzima sve portale

Ko po službenoj dužnosti prati „trendove“ na srpskom internet-nebu – šta se klikće i čita, šta se lajkuje i deli po mrežama – u poslednje tri sedmice svakog jutra nailazi na tekstove portala Kurira, uvek u vrhu.

Vučić obilazi manastir Manasiju, Vučićeva supruga objavila sliku Vučića i Trampa pa Vučić za volanom škode šparta Srbijom, „ne staje“ i „vraća blokadere na fabrička podešavanja“.

Tekstovi su posebno popularni na Fejsbuku, koji voli starija publika.

„Režimski portali i inače daju po najmanje 40.000 mesečno svaki kako bi njihovi sadržaji bili pogurani na Fejsbuku i u pretrazi na Guglu“, kaže jedan izvor „Vremena“ upućen u takozvano bustovanje sadržaja portala.

Kurir je, prema tome, obrnuo igricu u ovoj kampanji, protežirajući samo jednu listu. Taj novac, koji izlazi na ilegalno finansiranje kampanje, neće biti pribeležen nigde u zvaničnom troškovniku liste koja učestvuje na izborima.

Kako biti „čitan“

U svetu portala – posebno u Srbiji gde publika stalno negde juri i žuri, a gotovo sav sadržaj je besplatan – klikovi se retko kada prikupe kvalitetom ili ekskluzivnim saznanjem.

Umesto toga, valja štancati vesti, što više, od rezultata druge Bundeslige do reciklaže starih proročanstava Tarabića. Valja pisati onako kako Gugl voli i, odnedavno, kako vole alati veštačke inteligencije koji vesti sažvaću.

I, najvažnije, valja masno platiti najbogatijim svetskim kompanijama Guglu i Meti.

Ali, na koju stranu je nagnut Kurir nije neka novost. Isto važi i za Večernje novosti, Politiku, Informer, Alo, Srpski telegraf i njihove portale.

Ipak, poslednjih meseci, dok traje drama oko promene vlasnika bivših medija Junajted grupe i svi pogledi su uprti u televizijski program N1 i Nove S, režim pokušava da preuzme, potkupi ili disciplinuje poslednje kritičke velike portale u zemlji. I dobro im ide.

A to bi moglo biti značajnije od televizije. U poslednjem izveštaju Rojtersa i Oksforda, iz ovog juna, tek 51 odsto građana Srbije navelo je da se informiše sa televizije – manje nego ikada pre. Prve su društvene mreže (među njima i Jutjub) sa 64 odsto, drugi njuz-portali sa 57 odsto. Radio i štampu pominje po manje od petine građana.

„Delegiran“ na novo mesto?

Ovih dana su aktuelna tumbanja na portalu Nova koji se ustalio među pet najčitanijih u zemlji, u poslednje vreme čak je bio treći iza neprikosnovenih kraljeva klikova iz Blica i Kurira.

Poslednje insajderske vesti kažu da novi vlasnici za glavnog urednika portala postavljaju Marka Stjepanovića, dugogodišnjeg urednika portala Blica.

Redakcija se pobunila, tvrdeći da su anketom utvrdili da je tri četvrtine zaposlenih proptiv saradnje sa Stjepanovićem, dok su ostali uzdržani, a niko nije za.

„Smatramo da njegov prelazak iz prorežimskog Blica u slobodnu redakciju Nove, usred predizborne kampanje, nije slučajan, niti dobronameran, te da je cilj slabljenje kritičkog stava naših novinara, ali i praćenje samog izbornog dana. Sumnjamo da je plan da naši novinari “ne vide” pokušaje krađe izbora, kupovine glasova, zastrašivanje građana, nasilje, organizovano glasanje, dovođenje birača iz susednih država“, piše redakcija u saopštenju.

Kažu, sa Stjepanovićem mogu da pričaju tek posle izbora.

Prethodno je – za sada – propao pokušaj da se na Novoj zaposli pet novinarki od kojih su četiri do sada radile u Alou i Novostima.

Stjepanović je godinama uređivao portal Blica tako da su klikovi bili apsolutni prioritet, dok je portal latentno navijao za vlast ili se barem retko upuštao u kritiku.

Kako je ranije za „Vreme“ rekao jedan izvor iz Blica, na proleće ove godine je „stigla direktiva“ da Blic mora da postane maltene Informer ili Kurir kako se bliže izbori.

Baš u to vreme, koje opisuje izvor, umesto Stjepanovića je postavljen Predrag Mihailović. No Stjepanović je, saopštili su, ostao u firmi „kao rukovodilac za uređivačke proizvode i strategiju publike u okviru Global Media Unita“.

To nije prijalo čitanosti Blica. Lista Gemiusa, koju prate i svi oglašivači, od aprila beleži oko 750.000 poseta dnevno, dok je Blic ranije išao na oko milion. Jedan sagovornik iz redakcije bi se zakleo da to pokazuje pad poverenja u Blic jer je počeo da objavljuje „režimsku propagandu“.

Ko je gde na listi

U ovom svetu čitalac ne mora biti baš čitalac, može biti i kliktač, čovek koji otvori tekst privučen naslovom ili slikom, ali već za trideset sekundi ode dalje. Ali, klik se piše, novac od oglasa kaplje.

„Režimski portali računaju na oglašivače koje im dodeli vlast. Gro novca dolazi od Telekoma“, kaže naš izvor upućen u tržište. Otuda i mogu da troše silni novac na promociju sadržaja kako bi došli do više klikova, posebno u kampanji.

Nasuprot tome, portalu Nova je budžet za oglašavanje ukinut krajem septembra. Kako je rekao zamenik urednika Ratko Femić, to se odmah osetilo jer ih je „konkurent“ prestigao na mestu broj tri.

Kada se prelazi po Gemiusovoj listi, dugo treba tražiti da se dođe do prvih portala koji su bez sumnje nezavisni ili nisu na tapetu vlasti ili novih vlasnika.

Po mesečnom broju korisnika u septembru, u prvih deset izdvajaju se Nova, Danas i N1 kao jedini koji još kritički izveštavaju.

Inače, lista se pretvara u listu režimskih glasila uz ona koja su „ni tamo ni ovamo“, to jest gledaju da se bave samo sportom, estradom i drugim tabloidnim temama.

Lista najposećenijih portala trenutno ide ovako: Blic, Kurir, Mondo, Nova, Danas, Telegraf, Alo, Večernje novosti, N1, B92, NIN, Direktno, Informer, Espreso, Euronews, Pink, 24sedam, Politika, RTS, BizPortal.

Tu nije lako umešati se bez velikog tima da štanca vesti ili sipanja novca u bustovanje sadržaja.

Pri tome, većina čitalaca sadržaje konzumira usput – tako što im oni iskoče po društvenim mrežama, u Guglovom izboru vesti na telefonu ili u kakvoj Viber grupi.

Ko ne obraća previše pažnje gde šta čita ili gleda, mogao bi tako poslednjih sedmica da stekne utisak da Vučić samo šparta i „ne staje“, a da su „blokaderi“ pukli. To je valjda i cilj cele operacije.

Kako se izvući iz mašine

Čitaoci imaju više načina da se izvuku iz algoritma koji servira vesti.

• Valja ići direktno na naslovne strane nekoliko portala kojima verujete da vas pošteno informišu
•  Na društvenim mrežama ili u četovima otvarati samo linkove koje preporučuju ljudi kojima verujete
• Ne trošiti klik i vreme na naslove koji su očigledni klikbejt i krajnje su senzacionalistički
• Stvoriti rutinu informisanja – novine koje kupujete, podkasti koje slušate sedmično, njuzleteri koje dobijate. To valja pročistiti, ali onome što vredi posvetiti vreme.
• Svojim novcem podržati one kojima verujete.