Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Pre tačno četvrt veka, šestog aprila 1999. godine, u režimskom tabloidu Politika Ekspres objavljen je tekst „Ćuruvija dočekao bombe“. Potpisao ga je izvesni Miroslav Marković, a potom je u celini bio pročitan i na Dnevniku RTS. Samo pet dana kasnije, novinara Slavka Ćuruviju je dočekalo 14 metaka s leđa, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao. Ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999.
Tokom prošle godine, izdavači šest novina - Informera, Alo-a, Srpskog telegrafa, Kurira, Večernjih novosti i Politike - dobili su ugovore vredne više od 1,3 miliona evra na tenderima za oglašavanje i lokalnim medijskim konkursima. Istovremeno, reč je o medijima koji su samo na naslovnim stranama 2023. objavili najmanje 1.154 manipulativna naslova.
Obraćanje predsednik Srbije Aleksandra Vučića prenosi 25 kanala, odnosno 21 televizija na MTS televizijskim kanalima dostupnim korisnicima u Beogradu, objavio je Biro za društvvena istraživanja (BIRODI) na društvenoj mreži X.
Nakon ukazivanja na kršenje Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga od strane novinarke Marija Savić Stamenić i objave članaka sa skoro istovetnim naslovom na sajtovima B92, Alo, Novosti, Zapadna Srbija (obrisano), Srbija danas i Vojvodina uživo, od 20. februara krenuo je novi talas medijskih napada na BIRODI.
Regulatorno telo za elektronsko medije izdalo je dozvolu za pokretanje nove radio stanice u Novom Sadu. Ime je poznato – baš kao i urednička politika – NS uživo.
U svom poslednjem gostovanju na RTS-u u emsiji „Takovska 10“ predsednik Srbije Alkesandar Vučić je okrivio medije za navodne tenzije u društvu u Srbiji.
Srpski telegraf, Alo, Informer, Večernje novosti, Kurir, Blic i Politika dobili su prošle godine putem javnih nabavki ugovore u vrednosti od najmanje 108 miliona dinara, pokazalo je istraživanje NUNS-a. Prema poslednjem Izveštaju o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama koji je prošle godine objavio Savet za štampu ovi mediji su prekršili Kodeks ukupno 2 579 puta. Komisija za žalbe Saveta za štampu je tokom prošle godine 22 puta odlučivala da li su ovi mediji prekršili Kodeks.
Direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović izjavio je danas da je u postizbornom periodu Evropska unija (EU) po prvi put dominantno negativno predstavljena u dnevnicima RTS-a, Pinka, Prve, Hepija, B92 i TV N1.
Portali u Srbiji izveštavali su o izborima bez bilo kakve forme diskusije i uz favorizovanje vlasti, u čemu su prednjačili portali Novosti, Alo, Informer i Kurir, pokazuju danas predstavljeni rezultati analize informativnog sadržaja 15 najposećenijih portala koju je sprovela SHARE fondacija.
Medijski pejzaž Srbije krasi neviđeni nivo vulgarnosti, u čemu prednjači moćna mreža medija koje podržava država, a usred predizborne kampanje uoči izbora 17. decembra koje je sazvao autokratski predsednik zemlje Aleksandar Vučić kako bi ponovo potvrdio svoju kontrolu nad zemljom, piše sajt IntelliNews.com.
Otkad je grupa javnih ličnosti pre tri dana izdala ProGlas kojim poziva ljude, a pre svega mlade, da u što većem broju izađu na izbore, režimski mediji u saglasju s predstavnicima vlasti i funkcionerima SNS-a pokrenuli su bukvalno hajku protiv njih. Ličnosti koje svojim imenom i prezimenom stoje iza ProGlasa vređaju se i zajedno, ali i svako od njih pojedinačno.
Autor i voditelj emisije „Nedeljom u 2“ na Hrvatskoj televiziji Aleksandar Stanović ocenio je da je srpsko medijsko tržište „brutalnije“ od hrvatskog i da ne bi veleo da radi u srpskim medijima.
Od 69, 5 miliona dinara, koliko će ove godine iz niškog budžeta dobiti medijski projekti od javnog interesa, oko 70 odsto će pripasti medijima koji su vlasnički, finansijski ili uređivački bliski vlastima.
Tačno nedelju dana nakon što im je Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) dodelio dozvolu za pružanje medijskih usluga putem kablovske i IPTV mreže, Informer TV je jutros u 8 sati počeo emitovanje eksperimentalnog programa.
Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Stanislava Pak, saopštila je gostujući na televiziji N1 da napušta SNS.
Kakav učinak su televizije s nacionalnom pokrivenošću imale na informisanje građana Srbije, na razvoj političkog pluralizma i kvalitet izborne kampanje u 2022. godini? Da li su, kao i dalje glavni izvor informacija za najveći deo javnosti, pomogle biračima da na temelju objektivnih uvida i činjenica odluče kome da daju glas ili su se više stavile u službu određene političke opcije? Cilj ovog prikaza je da odgovori na ta pitanja, služeći se podacima koje je Crta prikupila kontinuiranim monitoringom pomenutih televizija.
Ne zna se tačno kada, ali je napravljena jedna veoma glupa greška. Ona se sastoji u tome da sve što se pojavi na trafici ili televizoru, sve što se začuje u radio aparatu i još koješta što se pojavi na ekranu mobilnog telefona, tableta ili kompjutera – mi neopravdano zovemo medijima. Te, pošto mislimo da nas mediji informišu, onda svet pokušavamo da vidimo onakvog kakav se nalazi u svemu što smo proglasili medijima. I na kraju ovog procesa čudom ne možemo da se načudimo kako svet kakav direktno doživljavamo i svet koji doživljavamo kroz „medije“ – nisu dva ista sveta.
Kada uzmemo u obzir da je režim, zloupotrebom javnih resursa, 90 odsto medija kupio ili potkupio, procenat od 56 odsto građana koji veruju provladinim medijima i nije preveliki.
Građani Srbije se o političkim i društvenim temama i dalje u najvećoj meri informišu putem televizije, čak 62 odsto i internet portala 40 odsto, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je Crta sprovela terenski od 24. septembra do 3. oktobra ove godine.
Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme, rekao je da mu izgleda da bi naslovi u provladinim novinama mogli da budu priprema da Srbija jednog dana može da uvede sankcije Rusiji. S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković ocenio je da je suviše rano za izvođenje tog zaključka.
