Utisak nedelje: "BIA novinare Radara iskoristila i kao izgovor da prisluškuje pojedine restorane

Glavna urednica nedeljnika Radar Vesna Mališić izjavila je u Utisku nedelje, govoreći o prisluškivanju nje i još dvoje kolega, da je "BIA preko njih slušala i pet restorana u koje oni ni ne idu". Profesor Ekonomskog fakulteta i kandidat na Studentskoj listi Dejan Šoškić kaže da su "očigledno uneti neki elementi u postojeći pravni okvir koji određene neprihvatljive radnje čine legalnim, ali zapravo neprimerenim za jedno civilizovano društvo", dok advokat Ivan Ninić naglašava da je slučaj prisluškivanja novinara Radara "jedan od razloga za demontažu te službe".

Govoreći o saznanjima o prisluškivanju novinara nedeljnika Radar, Mališić kaže da „svi koji prate društvenu scenu vide koji je stepen i masovnost nadzora“.

„I to je poslednjih nekoliko godina bilo toliko očigledno. Bilo je očigledno i ne samo po tome da su se stvari sa plenuma pojavljivale u tabloidima ili u televizijama, nego po tome što smo mi videli da su u stvari, da je fiksacija vlasti bivše bila na to da pronađe neki detalj iz biografije nečije, da bi mogao da ga kompromituje“, kaže ona.

Suštinski, dodaje, „ceo taj materijal iz tajnih službi očigledno se valjao po medijima“.

„Dakle, to saznanje da smo svi na neki način ‘pod merama’, svi smo doživljavali kao uobičajeni dekor života u ovakvim autoritarnim režimima. Ali ipak, onog trenutka kad vi dobijete papir, kad dobijete dokaz, onda vidite u stvari kako to izgleda. Znači, to nije neko apstraktno prisluškivanje o kome smo mi mislili: ‘sad neko sluša moj razgovor sa nekim’, nego mi po izboru ljudi koji su slušani, a mi imamo još informacija o tome da se još neki ljudi iz redakcije slušaju, ali nemamo dokaz i dok nemamo dokaz, mi o tome nećemo da govorimo“, kaže ona.

Podseća da su slušani i praćeni bili ona, Sandra Petrušić i Milan Radonjić.

„I sad, jasno je, ja svakodnevno razgovaram sa mojim istraživačkim novinarima, pre svega sa Vukom Cvijićem i Milanom Radonjićem, i sa drugim novinarima. I verovatno, iz te komunikacije, oni su mislili da mogu da saznaju verovatno ko su izvori, zato što u poslednje vreme Radar je objavljivao ono što, mislim, čitavi istraživački timovi ne mogu da objave. Mislim da bi tužilaštvo moglo da krene po tekstovima Radara i da radi sad, u narednom periodu, da ima dovoljno materijala za hapšenja i za privođenja i za sve što treba da radi“, kaže ona.

Dodaje da su ih prisluškivali u javnom prostoru.

„Da su nas prisluškivali u drugim prostorijama koje mi koristimo. Mi koristimo svoje stanove. Napisano je tačno za Milana Radonjića, stan u kome on živi sa svojom devojkom, njegov automobil, naša elektronska pošta. Dakle, rekli su da naša ‘nepovredivost pisma’ više ne važi. Dakle, sve što je moglo da se koristi kao način da mi budemo pod nadzorom, to je korišćeno. I ono što je meni bilo jako čudno, tu se pojavilo pet restorana u koje ni ja ni moje kolege uglavnom ne idemo. Znači, možda je neko išao negde. To je Madera, to je neki Cafe Moment, to je Kalemegdanska terasa, Franš, Šeher…“, kaže ona.

Ističe da su se pitali zašto.

„I onda su nam neki ljudi koji to dobro znaju objasnili da se suštinski preko toga što mene slušaju, na primer, i postave tako 4-5 restorana, stave u taj zahtev da se ja slušam, oni faktički imaju opravdanje da oni slušaju te restorane. Dakle, Madera se sluša, ne zbog mene, nego se sluša, a imaju izgovor, odnosno imaju papir da su preko mene. Znači, ja sam im omogućila, kroz taj papir, da oni slušaju Maderu, jer im tamo sede neki ljudi koje žele da slušaju, a za njih ne postoji papir“, kaže ona.

To govori o tome, navodi, da je „u poslednje verovatno 2-3 godine BIA intenzivirala taj posao i da je to njima bio apsolutno glavni posao – da prisluškuju“.

„Verovatno su tražili i neke detalje iz biografije, da bismo se našli na nekoj od televizija, sa nekim možda eksplicitnim snimcima. Pa kad to nisu našli, onda su verovatno kopali da traže izvore. Svi novinari koji se bave istraživačkim poslom znaju da je najvažnija stvar koju oni moraju da urade čuvanje izvora. Dakle, čuvanje izvora je nešto što je neprikosnoveno u našem poslu. I mi smo se zaista dovijali maksimalno, bez obzira što nismo imali taj papir, ali smo pretpostavili, ja sam pretpostavila, na primer, da se Vuk Cvijić prisluškuje. I onda je uvek bilo ostavljanje telefona, razgovor napolju…“, kaže.

Mališić precizira da Sandra Petrušić nije istraživački novinar, več politički.

„Ali verovatno su oni napravili tu neku šemu da preko nas troje mogu da kontrolišu celu redakciju. Mislim da su oni kroz to pokušavali da disciplinuju sve ljude, pre svega u strahu od toga da će biti prisluškivani, ovo šta su uradili, mislim da je to apsolutno za odgovornost. Ne samo nas kao medije, to je neverovatno, ali i to što su slušali i opozicione prvake i aktiviste i studente, što je neverovatno. Kad vidite one golobrade dečake koji su tek počeli, tek izašli, ovo su im prvi protesti u životu i prve aktivnosti u životu, oni su se već susreli sa tim da neka tajna policija, koja umesto da brani državu od nekih ozbiljnih neprijatelja, juri neke dečake i pokušava da ih pretvori u državne neprijatelje. Kad to vidite, onda je jasno da je ovaj sistem morao da padne, morao da se raspadne skroz“, kaže ona.