Gligorijević: Zahtev Studentske liste upućen RTS-u korektan, nisu tražili privatne podatke

Novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević, povodom zahteva Studentske liste za pristup informacijama od javnog značaja, dostavljenom RTS, a kojim se traže podaci iz radne biografije za 50 zaposlenih voditelja i urednika javnog servisa, smatra da je poslat korektan zahtev, da su svi kriterijumi zadovoljeni, jer nije tražen nijedan lični podatak, već da se dostave podaci o načinu na koji su ti ljudi zaposleni, na koji način su napredovali, kakve su njihove profesionalne biografije, jer se to, kako dodaje, tiče svih građana Srbije.

Spomenula je i neke prepiske koje su se pojavile na društvenim mrežama o urgencijama za zapošljavanje na RTS, ističući da bez obzira da li su autentične ili ne, svakako se otvara pitanje o tome kako se zapošljavaju ljudi na javnom servisu.

Ukazuje na to da svako ima pravo da postavi određena pitanja medijima koji su se proteklih godina finansirali od javnih budžetskih sredstava, kroz konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja, kao i kroz novac od državnih preduzeća koja su ne samo najveći oglašivači, nego i vlasnici i osnivači medija, poput Telekoma.

„Ne umeju ni da odu“

Povodom jučerašnje izjave bivšeg predsednika Aleksandra Vučića da su ugrožene penzije, Gligorijević ističe da odlazeća vlast i dalje ima potencijal da napravi paniku u društvu.

„Ne možete da izazivate paniku među najstarijim sugrađanima da se brinu za to šta će biti s njihovim penzijama, koje su im jedini, plus – nedovoljan izvor prihoda. Ne možete da stvarate paniku oko toga da će sad da se zatvaraju fabrike, da će da odlaze strani investitori. Oni već odlaze, i najavljivali su i 2024. i 2025. da će da odu“, ukazuje ona.

Citirala je i izreku „U pobedi se ne ponesi, u porazu se ne ponizi“, ističući da se odlazeća vlast svojevremeno u pobedi „ponela“, a sada se u porazu „ponizila“.

Dodaje i da su posle pobede Studentske liste počele da se rade neke stvari po zakonu, pa smo bili svedoci brojnih hapšenja i rada na istragama, koje su bile gurnute u fioke.

Citira i tužioca Branka Stamenkovića, koji je u intervjuu za Vreme, ukazao da je formiran i paratužilački sistem, kao i da policija često nije sprovodila istražne radne po nalogu tužilaštva.

„Što se tiče zakona, Branko Stamenković pominje dve moguće mere, kada je reč konkretno o glavnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva Nenadu Stefanoviću, a to su disciplinska i krivična. On kaže: sad je red, što se tiče krivične, da to preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal, odnosno tužilac (Mladen) Nenadić, da sad preuzme taj krivični deo, a disciplinskim će se dalje baviti Vrhovno javno tužilaštvo, koje je inače zaduženo da vrši nadzor Višeg javnog tužilaštva“, navodi Gligorijević.

Osvrnula se i na Bezbednosno-informativnu agenciju, za koju se, prema dokumentima u koje su novinari imali uvid, ispostavilo da je prisluškivala novinare, opozicione političare, tužioce. Smatra da je treba rasformirati, ali da to treba pažljivo učiniti, kako se otpušteni kadrovi ne bi otrgli kontroli.