Nezavisni novinari u borbi za istinu – ovo su njihove priče (VIDEO)

Jelena Zorić, Milan Jovanović, Vesna Mališić, Gordana Bjeletić i Bojana Jovanović, na Svetski dan slobode medija upoznali su nas sa pritiscima koje su trpeli zajedno sa svojim redakcijama od strane svih struktura vlasti, i kako su uspeli da u teškim vremenima ostanu nezavisni i svoji, bez obzira na sve. Šta je za njih novinarstvo i kojih se postulata drže i pored pritisaka, onemogućavanja rada, pa čak i fizičkih napada - ovo su njihove priče.

Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija Nezavisnost upozorili su na katastrofalan položaj novinarske profesije u Srbiji.

U proglasu povodom Svetskog dana slobode medija pozvaju su medijski radnici da se zajedno suprotstave daljoj eroziji profesije kako bi zaštitili slobodu medija i novinara i vratili poverenje građana, navodeći da uloga medija nije da služi željama i ineterisima vlasti, već da svestrano, potpuno i odgovorno informišu najširu javnost.

Oni su ocenili da su vlast i državne institucije dužne da novinarima i medijima obezbede uslove za neometan, slobodan rad, bez pritisaka i cenzure.

„Nasuprot tome, javno informisanje u Srbiji suočava se sa svakodnevnim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, radnom nesigurnošću, ugrožavanjem bezbednosti, rodnom diskriminacijom, kršenjem autorskih prava i drugim problemima koji direktno ugrožavaju rad novinara i medija“, ukazali su NUNS, NDNV i Nezavisnost.

U proglasu se navodi da Srbija neprekidno ponire na rang-listi slobode medija Reportera bez granica tako da je sa 54. mesta u 2014. prošle godine pala na 93. poziciju.

Prema najnovijem izveštaju međunarodne nevladine organizacije Fridom haus, Srbija je tokom poslednje decenije nazadovala u oblasti političkih prava i građanskih sloboda, i zato je svrstana u kategoriju delimično slobodnih država.

Politički i ekonomski centri moći koriste medije kao sredstva propagande i kreiranja javnog mnjenja u skladu sa njihovim interesima koji su pretežno suprotni interesima društva, navodi se u Proglasu.

Kako se dodaje, vlast selektivno tumači i koristi medijsko zakonodavstvo kako bi zadržala direktan i indirektan uticaj na medijsko tržište na kojem umesto slobodne i fer utakmice dominira protežiranje podobnih medija i ugrožavanje medija koji izveštavaju profesionalno i kritički, u skladu sa javnim interesom.