Obeležavanje bez slobode: Šta znači Svetski dan slobode medija u Srbiji?

Foto: Unsplash, Cenzolovka

Kako ocenjuje šef Deska Reportera bez granica za Evropsku uniju (EU) i Balkan Pavol Salaj, napredak Srbije na toj listi “predstavlja iluziju” zbog pada indeksa u drugim zemljama, dodao je i da je njen rezultat dostigao najniži nivo u 23-godišnjoj istoriji indeksa slobode medija.

Salaj pojašnjava da Srbija ostaje svrstana u kategoriju zemalja sa “teškom” situacijom, kao i da je pretposlednja po rangu 40 zemalja u zoni EU-Balkana.

Porast napada na novinare u Srbiji

Udruženje novinara Srbije (UNS) ocenjuje da je broj napada na novinare tokom 2025. veći u odnosu na isti period prošle godine, dodaje se i da je položaj novinara u Srbiji “težak”.

Tokom ove godine zabeleženi su brojni napadi na novinare prilikom izveštavanja, a novinari su se, prilikom protesta koji se dešavaju širom Srbije prethodnih meseci, susreli sa brojnim poteškoćama tokom rada.

Od početka godine do danas UNS je zabeležio 51 slučaj ugrožavanja novinara, devet više nego u istom periodu prošle godine. U četiri meseca ove godine bilo je osam fizičkih napada na novinare, čak sedam više nego u istom periodu prošle godine“, piše u Proglasu.

Novinara Insajder televizije Stefana Miljuša napao je juče, 1. maja, tokom izveštavanja sa Trga Nikole Pašića, nepoznati muškarac. Napadač ga je, prilikom pokušaja da mu oduzme telefon kojim ih je snimao, udario dva puta. Redakcija Insajdera taj napad prijavila je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Takođe, podsetimo, nedavno su, na gotovo istom mestu, novinarki Insajdera Ireni Stević na ulazu u Pionirski park nepoznati muškarci zabranili ulazak. Dok su policajci na licu mesta tvrdili da je ulaz slobodan, ali nisu mogli da kažu ko su muškarci u crnom.

Taj napad prilikom izveštavanja sa jučerašnjih skupova nije bio izolovani slučaj. Tokom izveštavanja sa odlaska građana iz Novog Sada na Narodni Sabor u Beogradu, Zamenik glavnog urednika portala 021 Zoran Strika fizički je napadnut, prilikom pokušaja snimanja incidenta na keju.

Ranije, u februaru, novinarki Televizije N1 Kseniji Pavkov upućene su pretnje i uvrede tokom izveštavanja iz Sremske Mitrovice gde je održan skup Srpske napredne stranke povodom Dana državnosti i Sretenja. Kako je tada objasnila, “osim psovki i povika, mogle su se čuti i pretnje”.

Iako bi novinarima trebalo da bude garantovana bezbednost tokom izveštavanja, sudeći po nizu koji se nastavlja, napadi na njih nisu izuzetak pravilu, već “novi standard”.

U toku ove godine, UNS je zabeležio i više slučajeva ometanja u radu, nego u istom periodu prošle godine, a zabeležena su i tri slučaja hapšenja novinara, dok, kako se navodi, takvih situacija nije bilo u 2024. Oni traže da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima, kao i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost.

Ubistva novinara u Srbiji prate nerazjašnjene okolnosti i prikrivanje dokaza

Fizički i verbalni napadi na novinare sa kojima se medijski radnici neretko suočavaju, su trenutna slika stanja u zemlji po pitanju slobode medija i bezbednosti novinara. Pravosuđe, čini se,  selektivno reaguje na ovakve slučajeve, a UNS navodi da srpsko pravosuđe “i dalje potvrđuje nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalagodavce”.

„Ni posle više decenija još uvek nisu pronađeni i kažnjeni nalogodavci i ubice novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, niti rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović, kao ni ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine (…) UNS traži da pravosudni organi ne dozvole da i ubistvo Milana Pantića dočeka potpunu zastarelost“, piše u Proglasu.

Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije ostalo je nerešeno, a ubice nekažnjene. Optužnica se čekala 15, a pravosnažna presuda 25 godina. Istražujući slučaj ubistva Slavka Ćuruvije, Insajder je za dve decenije otkrio brojne dokaze o tome kako deo državnog sistema radi protiv tog istog sistema i kako istrage zločina koje vode do vrata Državne bezbednosti, počinju ali se i završavaju prikrivanjem dokaza, uništavanjem tragova i opstrukcijama.

Novinarka lista „Duga“ Radislava Dada Vujasinović umrla 1994. godine u svom stanu na Novom Beogradu. Trideset jednu godinu kasnije slučaj njene sumnjive smrti i dalje je nerazjašnjen – nije utvrđeno da li je bilo u pitanju ubistvo, samoubistvo ili nesrećni slučaj, a prošle godine nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva u predmetu koji nikada nije ni izašao iz faze predistražnog postupka.

Prošle godine u Tužilaštvu za organizovani kriminal rečeno je da, u slučaju ubistva novinara iz Jagodine Milana Pantića, nema dokaza a ni podataka „na osnovu kojih bi se moglo zaključiti“ da je to krivično delo izvršila organizovana kriminalna grupa. Pantić je pisao o korupciji i zloupotrebama u Pomoravlju, kao i o slučajevima privatizacije tamošnje cementare i pivare, ubijen je 2001. Godine udarcima s leđa u glavu, ispred svoje zgrade u Jagodini.

U saopštenju ANEM-a navodi se da je Apelacioni sud doneo oslobađajuću odluku za četvoricu optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, posle dve prvostepeno osuđujuće odluke na ukupno 100 godina zatvora, nakon 15 godina istrage i devet godina suđenja.

“Tužilaštvo za organizovani kriminal je, po drugi put, odbilo da preuzme istragu ubistva novinara Milana Pantića, čime se praktično minimiziraju mogućnosti da ovo ubistvo bude razrešeno, ni 24 godine nakon što je počinjeno. Ove godine navršilo se i 30 godina od smrti Dade Vujasinović. Udruženje novinara Srbije navelo je da je nastupila apsolutna zastara za rešavanje ovog slučaja. Navršeno je i 18 godina od pokušaja atentata na novinara Dejana Anastasijevića, bez nastavka istrage i kazne za počinioce” navodi se u saopštenju ANEM-a..

Društvo u kojem se “normalizuju” napadi na novinare stvara atmosferu u kojoj se medijski radnici ne osećaju bezbedno, ali i atmosferu u kojoj je nepredvidiv sledeći korak i potencijalni progres napada. Izostanak odgovora pravosudnih organa na incidente, ali i nerazrešena ubistva novinara šalju poruku javnosti o odnosu prema zaštiti medijskih radnika, ali i ophođenu prema slučajevima u kojima se i decenijama kasnije traže počinioci.

3. i 4. maj 2023. u Srbiji ostali upamćeni po dva masovna ubistva; Neprofesionalno izveštavanje na Svetski dan slobode medija

Svetski dan slobode medija širom sveta obeležava se 3. maja, na dan kada se pre dve godine desilo masovno ubistvo u OŠ Vladislav Ribnikar, a samo dan kasnije iste godine i ubistva u Duboni i Malom Orašju.

Predsednik upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić tada je naveo da su “predstavnici institucija, svojim često pogrešnim istupima, ili odsustvom informacija, stvarali prostor za greške koje su se pojavljivale u medijima. Dok su mediji, u trci za publiku, često kršili postulate profesije, kodeks, a neretko, i zakone, na šta je, kako kaže REM ostao pasivan i nezainteresovan za doslednu primenu Zakona o elektronskim medijima”.

Tog dana, kao i u periodu koji je usledio, mediji su često podlegali senzacionalizmu i objavljivanju neproverenih informacija. Izveštavanje u kriznim situacijama koje nije profesionalno i dosledno Kodeksu novinara Srbije, može izazvati nepovratnu štetu po više strana. Kako povredu ugleda i časti žrtve, tako i neosetljivim objavljivanjem informacija izazvati traumu bliskom krugu osoba koje su stradale. Pored toga, u takvim slučajevima, nemarnim objavljivanjem vesti, neproverenim informacijama, nesavesnim i neetičkim izveštavanjem, kao i trkom za publicitet mediji mogu izazvati i širenje panike.

Sloboda medija ugrožena na globalnom nivou: Autoritarizam i ekonomski pritisak pretnja po nezavisno novinarstvo

Sloboda medija nije ugrožena samo u Srbiji, već se u ovogodišnjem izveštaju Reportera bez granica globalno stanje slobode medija prvi put klasifikuje kao “teška situacija”. Pored vidljivih fizičkih napada na novinare, ekonomski pritisak je takođe jedan od faktora koji utiče na medijsku slobodu. Kako je objavio RSF ekonomski indikator na Indeksu slobode medija je na “ nezabeleženom, kritičnom nivou, jer je njegov pad nastavljen 2025. godine”.

Uprkos tome što je ekonomski pritisak “nevidljiv”, ima veliki uticaj na uređivačku politiku medija i slobodu plasiranog sadržaja. Koncentracija vlasništva, pritisak oglašivača i finansijski centri moći su jedan od glavnih delova ovog problema, prema izveštaju RSF. Kako je objašnjeno “RSF Indeksa jasno pokazuju da su mediji danas uhvaćeni između očuvanja uredničke nezavisnosti i obezbeđivanja ekonomskog opstanka”.

Urednica RSF Bokande ocenila je da “Medijska ekonomija mora hitno biti vraćena u stanje koje je pogodno za novinarstvo i obezbeđuje proizvodnju pouzdanih informacija, što je inherentno skupo”.

Da ekonomski pritisak svakako nije jedini faktor koji utiče na slobodu medija i njihovu nezavisnost svedoči i godišnji izveštaj Unije za građanske slobode za Evropu u kojem se poručuje da se “sloboda medija, koja je prva linija odbrane od autoritarizma, raspada širom Evrope”.

U izveštaju se navodi da vlade sve više utiču na medije tako što usmeravaju javne finansije u njima prijateljski nastrojene medije i koriste javne servise kao komunikacioni alat.

Takođe, dodaje se da se “novinari suočavaju sa raširenim pretnjama i nasiljem, novinarke su nesrazmerno meta a netransparentno vlasništvo u medijima ograničava pluralizam”. Navodi se i da  javni službenici često uskraćuju pristup javnim informacijama dodatno ograničavajući transparentnost.

Kako se ocenjuje u izveštaju, promene kod medijskih sloboda pokazatelj i istovremeno pokretač u oblasti vladavine prava, a da se to najbolje vidi u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Dalje se navodi da Slovačka sada sledi mađarski „autokratski priručnik“, dok su Poljska i Slovenija uložile značajne napore u obnovu medijske nezavisnosti i smanjenje političkog mešanja. Dodaje se da su u Mađarskoj javni mediji potpuno pod kontrolom vlade i deluju kao “mikrofon vlasti”, a istovremeno su izmene zakona u Slovačkoj dodatno smanjile zaštite koje su obezbeđivale nezavisnost medija.

Pojašnjavaju da netransparentno finansiranje i politička kontrola nad uprava stvaraju “ranjivost na politički uticaj” čak i u, kako navode, manje problematičnim zemljama poput Grčke, Hrvatske, Malte, Bugarske i Italije.

Širom EU, piše dalje, vlade su nastavile da “vrše uticaj kroz nejasnu raspodelu sredstava za oglašavanje”, pri čemu se u zemljama poput Bugarske, Hrvatske, Grčke, Mađarske, Malte, Slovenije i Španije “favorizuju provladini mediji”. Takođe, kažu da je ozbiljan razlog za zabrinutost je i velika koncentracija medijskog vlasništva, posebno u Hrvatskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Malti, Holandiji, Sloveniji, Španiji i Švedskoj.

EMFA inače predviđa javno dostupne baze podataka koje obezbeđuju transparentnost vlasništva ali mnoge članice EU tek treba da ih uspostave.

Upozorava se i da su širom Evrope novinari suočeni sa sve većim opasnostima, posebno novinarke, i to u Bugarskoj, Italiji, Slovačkoj i Švedskoj. Zabrinutost izaziva i upotreba špijunskih softvera protiv novinara, naročito prognanih iz Rusije ili Belorusije, kao i nasilje prema novinarima, posebno na demonstracijama.

Širom Evrope sve više se koriste strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) kako bi se ućutkali novinari, aktivisti i javnost.

Da li je predstojeće obeležavanje Svetskog dana slobode medija formalnost? Ko u toj trci pobeđuje? Vlasti u zemljama u kojima pokušavaju da priguše tu slobodu ili mediji koji nastoje da se trenutno stanje promeni?