Kurak i Romić od profesora Vladete Jankovića traže po pola miliona za povredu ugleda i duševni bol 
Ni tri nedelje od zločina nad novinarima u Boru nema optužnice, iako postoje snimci nasilnika 
Sud odbacio Kaićevu tužbu: Novinarka Danasa ima pravo da Kaićev tekst nazove pamfletom 
Informer u maniru devedesetih: „Zlo je danas odvratnije i prostije. Videćemo da li i opasnije“ 
Od pijace do skupštine: Kako redakcije koriste veštačku inteligenciju 
Vlasnik zrenjaninske KTV Danijel Radić kaže da dugo trpi napade, pretnje i pritiske lokalnih kriminalaca povezanih sa vlastima u tom gradu, da je pre dve nedelje i fizički napadnut, a nedavno mu je neko olabavio sigurnosne šrafove na automobilu
Značajan broj predloga medijske zajednice u vezi sa radom REM-a nalazi se u novom Zakonu o elektronskim medijima. Kako će, međutim, Savet REM-a po tom zakonu postupati? Televizije su odmah pokazale da ih se zakon ne tiče i krše ga na sve načine. REM, poslovično, ćuti
Komitet koji su činile 32 istaknute ličnosti, kojim je predsedavala filipinska istraživačka novinarka Marija Resa, dobitnica Nobelove nagrade za mir, uz pomoć Reportera bez granica, doneo je Parisku povelju o upotrebi alata veštačke inteligencije u medijima. Cilj je zaštita prava na informisanje uspostavljanjem smernica za etičku upotrebu i razvoj sistema VI. Smernice za upotrebu veštačke inteligencije će morati da donesu i mediji u Srbiji
Dan u kojem se dogodi masovni zločin pretvara se u fabriku lažnih vesti i neproverenih informacija. Svi smo mi na mreži, a tamo je toliko toga laž. Mnogo glasina kruži. Ljudi su željni publiciteta i koriste ovakve prilike. Prioritet se daje senzacionalizmu, a ne poštovanju žrtava. Novinari sve moraju da provere i da se okrenu porodici, preživelima, žrtvama, umesto što od ubice prave heroja, kaže američka profesorka Elizabet Skjuz, koja se posebno bavi izveštavanjem o masovnim pucnjavama
Više od 300 stručnjaka u industriji medija analiziralo je šta će sa pouzdanim vestima od javnog značaja biti 2035. i šta uraditi da one budu vidljive i važne za građane u Velikoj Britaniji. Među njima i Aleksandar Kocić, docent novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu i dugogodišnji novinar, koji govori za Cenzolovku
Pink je emitovao emisiju DNK, u kojoj se utvrđuje očinstvo deteta, samo četiri dana posle stupanja na snagu novog Zakona o elektronskim medijima koji ovakav sadržaj zabranjuje. "TV Pink, osim što ne poštuje sopstveni elaborat, ignoriše novi zakon kao što je ignorisala i stari", ističe Slavko Ćuruvija fondacija koja je ovu televiziju prijavila Regulatornom telu za elektronske medije
O najsmrtonosnijem mesecu za novinare u novijoj istoriji, zastrašujućim uslovima pod kojima izveštavaju reporteri, bez kojih svet ne bi znao šta se u ratu Izraela protiv Hamasa događa, za Cenzolovku govori poznati palestinski novinar Valid Batravi
Iza leđa medijske zajedinice i radne grupe koja je radila na izmenama ključnih medijskih zakona, tokom noćne sednice nadležnog skupštinskog odbora prihvaćen je amandman koji rijalitije briše iz zakona, a zaštitu maloletnika od neprimerenog sadržaja i nasilja u ovim programima prebacuje na akte koji nemaju zakonsku snagu
Ubistva Slavka Ćuruvije i Milana Pantića i dalje nekažnjena, nema presude ni pet godina posle paljenja kuće Milana Jovanovića. Istovremeno rastu pritisci institucija, novinari su meta za odstrel kako medija pod patronatom vlasti tako i samih političara. U toj atmosferi novinari ne mogu bezbedno da rade svoj posao u interesu javnosti, rekla je direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović povodom Dana nekažnjivosti za zločine protiv novinara
Istina, za objektivno novinarstvo nisu važni ukoliko mogu da nanesu štetu nacionalnoj zajednici, smatraju neki izuzetno uticajni članovi Mađarskog nacionalnog saveta. Vidi se i da žive u Srbiji i koliko na njih uticaja ima srpski prijatelj Viktor Orban
Šabačka policija sedam meseci ne pronalazi okrivljenog koji je još od 5. maja 2022. u zatvoru u Valjevu, pa se suđenje za lepljenje poternica za građanima ponovo odlaže. Policija, inače, osobe koje se nalaze u zatvoru lociraju – jednim klikom
Bilo bi zgodno prebrojati koliko su puta kritičari vlasti u tabloidima proglašeni bolesnicima i neprijateljima. Stotine ili hiljade puta? Onda zamisliti te tzv. novinare koji idu okolo i hiljadu puta urlaju upiru prstom i urlaju „bolesnik, bolesnik”, „izdajnik, izdajnik”! Jasno je kakva bi njihova dijagnoza bila. Ali kakva je dijagnoza društva u kome oni urlaju sa glavne medijske scene i čuju se u milionima domova? Ovog puta su se zakačili za Rašu Nedeljkova, programskog direktora CRTE, te Igora Bandovića i Bojana Eleka, koji vode BCBP
Da li iko na planeti želi da vidi odsečenu glavu osobe koju je voleo? Zašto tako zaslepljeno zurimo u raskomadana tela, ljudsko meso po asfaltu u Gazi ili masakr koji je iza sebe ostavio Hamas? Novinari i fotoreporteri mrtva tela ne smeju da prikazuju u medijima
To je pokušaj pritiska, to su vam te SLAPP tužbe. To nije samo pritisak na mene, nego i na kolege koje posao obavljaju profesionalno. Ova tužba je upozorenje i za njih i za mene, ali verujem da to neće uroditi plodom, kaže za Cenzolovku Vuk Cvijić. Visoki funkcioner SNS i branilac okrivljenog za proizvodnju droge u Jovanjici Vladimir Đukanović traži od Cvijića 1,1 milion za duševne bolove, a samo taksa za tu tužbu je viša od 27.000
Mesecima posle isteka roka Vlade Srbije, Ministarstvo informisanja prvi put je odgovorilo na više puta ponovljene zahteve Cenzolovke o ispunjavanju zahteva vlade nakon majskih masovnih ubistava. Tvrdi da je zaključak vlade o regulisanju nasilja u medijima ispunilo sada, usvajanjem medijskih zakona. Član radne grupe koja je radila na izmenama zakona Rade Veljanovski kaže da je na ovim predlozima počelo da se radi u februaru, da to nema veze sa majskim zločinima
I tužilaštvo i policija godinama unazad su znali za veze žandarma Nenada Vučkovića sa kriminalcima, ali su okretali glavu. A onda novinarima KRIK-a zapovednim tonom narede da dostave kompletan materijal koji imaju o Vučkoviću, što mnogo više liči na pritisak i pretnju i novinarima i njihovim izvorima nego na pretnju organizovanom kriminalu
Bilo ih je tačno trinaestoro. Ali nije to bila Tajna večera – niti je bila tajna, niti se služila večera. Čak je i vreme za taj obrok odavno prošlo. U sitnim noćnim satima, dok je većina građana Srbije spavala, Odbor za kulturu i informisanje, sa svojih 13 članova, sastao se da se (ne)složi s odlukom vlade da skoro sve pristigle amandmane na oba medijska zakona odbije. U naredna skoro tri sata (!) pričalo se o i Šešelju, Đilasu&Šolaku, zakonu iz 1998, zakonu iz 2009, medijskim servisima… i sve je to izgledalo – ovako
